Kad Vlada „zabode” po flašicu vode

Upozorenje – od čitanja ovog teksta može da se ožedni! Posle punih pet dana Čačak je dobio tehničku vodu. Sistem Rzav je popravljen (treća sreća), a po procenama stručnjaka proćiće još nekoliko dana dana dok tehnička ne „proteče” i kao pijaća, jer je neophodno da Zavod za javno zdravlje obavi tri uzastopne analize zdravstvene ispravnosti, nakon čega će biti dozvoljena za piće i pripremu hrane.

Sa stanovišta žitelja Čačka i još četiri opštine Arilje, Požega, Lučani i Gornji Milanovac i to je nešto, vajdica, barem da se posle skoro čitave bezvodne nedelje obave određene higijenske i propirajuće delatnosti i aktivnosti. Zbog nestašice vode u Čačku i Gornjem Milanovcu je uvedeno vanredno stanje, a cisterne sa vodom su i dalje raspoređene po gradskim i seoskim sredinama. Za starije i najugroženije, koji ne mogu sami da odu po flaširanu vodu, otvorena je posebna telefonska linija kako bi im se omogućila kućna dostava iste.

U pomoć građanima Čačka, su priskočili studenti iz Kragujevca i zborovi građana organizujući akcije prikupljanja flaša i balona vode za najugoženije. Potom su kragujevački vodovod i javno-komunalna preduzeća Čačanima u dva dana donirali 36.000 litara vode u cisternama ili paketima flaširane. Čačanski portali su uredno registrovali da su njihovim sugrađanima u pomoć i dotur vode priskočili su i: Kraljevo, Užice, Aranđelovac, Bajina Bašta, Kosjerić, Lozica… pomagali su i Crveni krst, vojska…

I, tu negde, petog dana, ono baš pred vikend, „ulete” i pomoć Vlade Srbije da vodougroženm građanima Moravičkog okruga isporuči 330.000 flašica vode od po pola litra. Galantno. Poklonu se ionako u zube ne gleda, a i da parafrazirano onu staru „napojen žednome ne veruje”. Veličinu ovog agilnog humanitarnog gesta epskih (pošto je voda u pitanju može i ono starozavetno – potopskih) razmera posebno i dodatno pojačava činjenjica što je po odluci Vlade ova (is)pomoć bespovratna.

Da nije tužno, bilo bi smešno. Na stranu što je ovo simboličan, ako je i to, jer svakom Čačaninu zapada od njegove države cirka 1,14 flašica vode pa nek se baškari sa tolikom tekućinom k’o Vučićević u bazenu, nego živo me zanima, kako bi to „refundiranje” izgledalo?! Jednog dana kada se vodozaimaju i oddehidriraju svaka čačanska porodica donese ispred zdanja u Nemanjinoj 11 po tri-četiri flaše vode i ostavi ispred vrata. Oni posebno finasijski moćni mogu da „uzvrate” na ovo dobročinstvo i celim balonom. Nek ide život. Ma, samo neka – teče.

I, ne to nije sve što se tiče konkretne pomoći Vlade Srbije žednim i presahlim građanima. Ma, kakvi. Njen prvi čovek, premijer Đuro Macut ne libi se da zasuče rukave i lično apeluje na čačanske trgovce da „ne podižu cene flaširane vode i ostvaruju dodatnu zaradu na tuđoj muci”. Premijerski, nema šta. Ljudski, dostojanstveno, državnički kompetetno i sa dignitetom… Uvek ima i onih koji nešto zakuretaju i džvanjkaju kao da su očekivali od premijera neku stvarnu pomoć, a ne spisak „lepih želja” i dobronamernih, neobavezujućih saveta ali k’o će svetu ugoditi. Pogotovo ovom našem, već ispošćenom, a sada i presahlom.

Šalu, na stranu, višedecenijsko partijsko kadiranje u kome se ceni i vrednuje samo slepa lojalnost i poslušnost Velikom vođi dovela je do toga da se sistemi vodosnabdevanja ne održavaju, ne popravljaju, u njih se ne ulaže, njima rukovode nestručni… i zbog toga imamo „oseku” kad joj vreme nije, u proleće godine koja nije sušna. Ali je zahvaljući vlasti, ne samo po pitanju vode, „bušna”. A, za razliku od „Igre prostola” ovde – leto tek dolazi. I, suše. Ovo je kao neka predigra, priprema za ono što prirodno sledi.

Da se kadrovi SNS-a, nekim slučajem i razumeju u svoj posao, kad bi, pošteno i stigli njime da se bave? Kako da postignu da „ipak teče” od toliko drugih važnijih i prioritetnijih događaja. Razapeti između veličanstvenosti Expoa i nacionalnih stadiona, koncentrisani na leteće limuzine, fascinirani spletom folklornih igara kineskih robota, dalekoistočnim kajlovanjem predsednika… kao i permanentnim liferovanjem ljudetine u Ćacilend gde moraju da se bakću i svim ostalim snabdevanjima: prevoz, hrana, dnevnice, primerci bestselera „Kako sam pobedio obojenu revoluciju” (drugo i dopunjeno izdanje)… voda im je nekako „iscurela”. Nije nepoznanica, ne samo u nas, da vlast ume da prevede narod žednog preko vode. Ali, ovi naši nastavljaju da „pre(d)vode” samo nemaju više preko čega.

Zoran Mišić, Danas