Sve smo MI to platili

Piše: Vesna Jerotijević

Lične zamenice označavaju lica (prvo, drugo i treće). One su jedini način označavanja prvog i drugog lica, a u trećem licu zamenjuju imenice. Srpski jezik poslednjih meseci beleži upotrebu određenih grupa reči, kojima se bliže određuju lične zamenice u prvom, drugom i trećem licu jednine ( Ja, Ti, On, Ona, Ono).

JA sam, pa šta? TI koji nisi nadležan. ON koji se ne pita. ONA stranka ,,napretka“. ONO oružje koje nas je zvukom tuklo.

Suprotno jednini, lične zamenice u množini (MI, VI, ONI, ONE, ONA) dobile su na brojnosti. Množina se multiplikovala.

MI smo platili organizaciju i odlazak na vašar na kome nismo bili. Kada se pomnože honorari za statiste iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, troškovi prevoza, ketering, smeštaj, bine, monitori, razglas, montažne kućice, šatori, ležaljke, stolice i honorari za Cakanu i Baju Malog Knindžu, skupo nas je koštalo. Iako vašar nije bio u Topoli, već u Beogradu, sve je bilo isto kao u pesmi Dobrice Erića.

,, Zvoni, zvoni, zvono na voli:

Hej, svi na vašar u Topoli!

Buljuci naroda, kola i stoke

čim sunce prhne sa rodnih grana,

povrvi svetina sa svih strana.

Drumom, kroz polja i kroz potoke,

bujice naroda, kola i stoke.“

Vašar kao oblik narodnog okupljanja, nije isključiva specifičnost srpskog naroda. Preme novidima Vikipedije, vašare u drugom obliku imaju i drugi narodi, s tim što srpski vašar ima i određene društvene funkcije: na vašaru treba biti ,,viđen“, na vašaru se gleda ko se kome obratio, na vašaru se plasiraju i prikupljaju informacije.

Iako je ovaj u Beogradu imao upravo navedene pojedinosti, neki su se krili od onih koji su im se obraćali. Plasirane informacije već su jučerašnja vest, tako da je smeće jedino što je ostalo da se prikupi. MI smo platili i komunalce koji danas čiste, jer je iza svetine ostalo pravo smetlište. A, ko smo MI?

Mi smo oni iznevereni dvehiljadite, MI smo ti koji smo se pokrenuli. Mi smo oni koji sada ne smemeo stati, kako naša deca ne bi bila izneverena. Mi smo ti čiji unuci ne smeju biti oni koji će se opet iznova boriti. MI smo pratili studente.

Mi smo juče slobodno šetali novopazarskom čaršijom. Mi smo 15. bili u Beogradu za 15. Mi smo se majali niškim ulicama. MI smo se u Kragujevcu sreli na Sretenje. Mi smo na Savindan pod našom komandom držali Autokomandu. Mi smo u decembru proslavili Slaviju. Mi smo oni koji će 16. aprila, biti u Kraljevu da pumpamo Ibar vodu za 16 žrtava pada nadstrešnice.

MI ne damo Srbiju nasilju, teroru, korupciji, kriminalu, diktaturi, zarobljenim institucijama i medijima, ,,ćacijima“. VI studenti ste ti koji ste ustali, porobudili, oslobodili. ONA deca koja pešače i bicilkle voze. ONI čija je tura do Strazbura. ONE koje ćemo pratiti i nećemo stati.

Da Srbija ne bi stala i nestala, vreme je da ličnim dodamo i prisvojne zamenice. MI smo NAŠI, a NjIMA i NjIHOVIMA kojih je juče bilo, kako saopštava Arhiv javnih skupova 55 hiljada, MI smo sve platili.

Dug raste, vreme curi, NjIMA se žuri.

____________________________________________________________