Evolucija i opstanak ljudske vrste

Pre sedam miliona godina bilo je šest vrsta. Pet je nestalo. Jedna je ostala.

Gledate je.

Zašto baš mi?

Na to pitanje nikada nije odgovoreno.

Pre devetsto hiljada godina, naši preci su skoro nestali. Svaka osoba koja danas živi potiče od manje od hiljadu trista jedinki koje se razmnožavaju. Zamalo da nas nema.

Pre pedeset hiljada godina, mala grupa je izašla iz Afrike i nije se vratila. Prešli su pustinje. Prešli su okeane. U roku od petnaest hiljada godina, stigli su do Australije.

Koplje za bacanje, koštana igla, ribarska mreža. Stvari koje su nas ubijale takođe su nas hranile, takođe su nas oblačile. Bili smo prva vrsta u istoriji koja je pretvorila okolinu u oruđe.

Pre četrdeset hiljada godina, otišli ​​smo u tamu pećina i oslikali zidove životinjama koje smo lovili. Niko nas nije tražio. Niko nam nije rekao. Samo smo morali.

Pre četrdeset hiljada godina, poslednja druga ljudska vrsta je nestala. Ne zato što smo ih ubili, već zato što smo bili tamo. Naše prisustvo je bilo dovoljno. Ne znamo da li smo to primetili. Prvi put za sedam miliona godina, jedna ljudska vrsta je sama hodala Zemljom. Nikada ranije nismo bili sami. Od tada se nismo posebno dobro snalazili.

Svaka osoba koja danas živi potiče od iste male grupe koja je napustila Afriku. Genetski smo sličniji jedni drugima nego bilo koji drugi veliki sisar na Zemlji. Sedam miliona godina. Jedan preživeli.

Pitanje nije kako smo dospeli ovde. Pitanje je šta sada radimo.

________________________________________________________