Godinu dana kasnije: novinari upozoravaju na dramatičan pad slobode medija u Srbiji

Na vebinaru „Godinu dana kasnije: Sloboda medija i bezbednost novinara i novinarki u Srbiji“, koji je danas organizovao Media Freedom Rapid Response, novinari i medijski stručnjaci ocenili su da je posle urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. i talasa protestа usledio oštar odgovor vlasti—praćen porastom nasilja nad reporterima, političkim pritiscima i kontrolom informacija.

Vebinar je ponudio pregled stanja na terenu kroz svedočenja novinara iz nacionalnih i lokalnih redakcija. Govornici su ukazali da se bezbednosni rizici i institucionalni pritisci prepliću sa ekonomskom neizvesnošću medija, posebno onih nezavisnih i lokalnih.

– Događaji od 1. novembra prošle godine promenili su lice Srbije – rekla je frilens novinarka iz Novog Sada Nataša Kovačev, podsećajući da su studenti blokirali fakultete sa zahtevom da institucije počnu da rade u javnom interesu.

– U Srbiji trenutno nemamo nezavisne institucije, sve zavisi od volje jednog čoveka i odluka vladajuće partije.

Кako je navela, izveštavanje je postalo neizvesnije: skupovi koji počinju mirno „mogu da se završe policijskom brutalnošću prema studentima, građanima, ali i novinarima“.

Komemorativno okupljanje u Novom Sadu ove subote završeno je sat ranije „zbog procenjenih bezbednosnih rizika“.

Kovačev je opisala i „krizne“ uslove rada, navodeći primer protesta 5. septembra ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu: „Nikada nisam videla toliko suzavca. Dva novinara su napadnuta iako su imali akreditacije i prsluke sa oznakom ‘press’.“

Dodala je i da nezavisne redakcije često ne dobijaju pozive na događaje, a na terenu se suočavaju sa uvredama, etiketiranjem i izbacivanjem iz institucija.

Da je pritisak sistemski, ocenio je i međunarodni urednik N1 Dušan Mlađenović, koji je ukazao na duboku medijsku polarizaciju: „Nezavisni mediji svakodnevno i fer pokrivaju proteste, dok provladini—koji čine oko 95% scene—preuzimaju narativ vlasti i demonstrante nazivaju ‘teroristima’ i organizatorima ‘obojene revolucije’.“

Podsetio je na nalaze evropskih institucija o neravnopravnoj zastupljenosti političkih aktera u etru i na kampanje diskreditacije usmerene ka N1 i Novoj: „Brendirani smo kao teroristi, strani agenti i plaćenici—od najviših državnih funkcionera.“

Mlađenović je govorio i o vlasničko-političkim pritiscima koji stvaraju egzistencijalnu neizvesnost u redakcijama: „Dolazimo na posao ne znajući da li ćemo sutra uopšte dolaziti.“ Kako je naveo, pritisci su „politički i finansijski“, a terenske ekipe su „fizički i emocionalno iscrpljene“.

O ranjivosti lokalnih medija svedočila je urednica portala In Medija iz Inđije Verica Marinčić.

– Nas dvoje smo u redakciji i od početka imamo problem sa lokalnom vlašću. Ne pozivaju nas na događaje; umesto toga stižu kritike, pretnje i, povremeno, napadi – rekla je.

Dodala je da su se pritisci pojačali kada se ime redakcije našlo na listama u kontekstu navodnog „srpskog Majdana“ 1. novembra: „U javnosti smo targetirani kao ‘teroristi’.“

Prema njenim rečima, u Inđiji postoji 16 medija, „ali niko nije na našoj strani; provladini dobijaju novac iz javnih budžeta“.

Policija je „ljubazna, ali ništa više od toga“, a razgovori sa donatorima i predstavnicima EU „ostaju na nivou reči“.

Govornici su ocenili da Stalna radna grupa za bezbednost novinara postoji, ali nema vidljive rezultate. Komunikacija između predstavnika novinara, tužilaštva, pravosuđa i policije je otežana, a nekažnjivost napada ostaje pravilo: „Mali broj slučajeva stiže do suda, a još manje se okonča u korist novinara“, navedeno je na vebinaru—što, kako kažu, obeshrabruje žrtve da uopšte prijavljuju napade.

U međunarodnom kontekstu, učesnici su podsetili na najnoviji izveštaj Evropske komisije, u kojem se politički i ekonomski uticaj na medije—uključujući uređivačku politiku RTS-a—ocenjuje kao „ozbiljna zabrinutost“. Preporuke se odnose na doslednu primenu novih medijskih zakona „u slovu i duhu“, jačanje nezavisnosti medijskog regulatora, usklađivanje sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA), obustavu verbalnih napada najviših zvaničnika na novinare i brzo procesuiranje pretnji i nasilja. U dokumentu se, prema navodima učesnika, detaljno pominje i slučaj N1.

Zaključno, učesnici vebinara poručili su da je uz geopolitičke teme podjednako važno sagledati „mikro nivo“—svakodnevni život i rad novinara u Srbiji.

– Moramo da izdržimo i nastavimo da radimo – poruka je sa skupa, uz apel institucijama da obezbede uslove za bezbedan i nezavisan rad medija.

Izvor: NUNS

_______________________________________________________________