Грађанин треба да зна ко га хапси

„Грађанин треба да зна да ли га хапси полиција или киднапује мафија“, порука је која се могла чути на данашњем округлом столу у Београду, у организацији Института за истраживање корупције Кареја уз подршку организација чланица Националног конвента о Европској унији, као илустрација кључних недостатака Нацрта закона о унутрашњим пословима.

О Нацрту су говорили полицијски инспектори у пензији Синиша Јанковић и Златан Вулић, координаторка Радне групе за поглавље 24 Јелена Пејић Никић као и представници других организација чланица Радне групе, стручњаци из области безбедности и владавине права.

Учесници су указали на низ озбиљних недостатака у предложеном тексту закона, посебно у деловима који се односе на оперативну самосталност полиције од Министарства унутрашњих послова, механизме унутрашње контроле и заштиту од политичког утицаја. Током дискусије истакнуто је да Нацрт у садашњем облику не обезбеђује довољан ниво заштите од злоупотребе политичке моћи, нити гарантује ефикасан и независан систем контроле рада полиције.

Учесници су нагласили да је за квалитетан закон неопходно обезбедити стваран дијалог са стручном и заинтересованом јавношћу, као и довољно времена за анализу и унапређење предложених решења.

– Неприхватљиво је да се овако важан закон разматра у минималном року. Учествоваћемо у расправи, али су за кључна питања потребне суштинске измене и више времена – рекла је Јелена Пејић Никић.

Председник Савета за борбу против корупције проф. др Мирослав Милићевић рекао је да свака измена закона или доношење стратегије подразумева да Савет учествује у јавним расправама, али да је то престало са доношењем новог Закона о приступу информацијама од јавног значаја од када је Савет потпуно искључен.

– Ако желите да мењате један закон неопходно је да прво сагледате негативне ефекте који се јављају у пракси. Ако кренемо да мењамо законе само ради промена, онда ће се увек поставити питање ко има какву намеру. Полиција мора бити професионална и независна, уз јасна правила за рад и напредовање, јер без тога нема поверења грађана – рекао је Милићевић.

Представник Института за истраживање корупције Кареја Синиша Јанковић истакао је да је алтернативном јавном расправом утврђено да је Нацрт закона толико лош да је непоправљив делимичним изменама.

Због тога је Институт за истраживање корупције Кареја донео одлуку да тражи да се закон повуче из процедуре и врати на дораду и да као образложење предлагачу, односно Министарству унутрашњих послова достави примедбе.

______________________________________________________