Izučavaće se užas kome smo izložen

Normalno je da običan čovek koji razmišlja ima kritički odnos prema vlasti, ali to sada u našoj zemlji nije dozvoljeno, jer su na vlasti primitivni i neobrazovani ljudi, izjavio je dramski umetnik Milan Caci Mihailović.

Poznati glumac i pisac (1949), koji je odigrao više od 140 uloga u različitim pozorištima, snimio više od 130 televizijskih drama i više od 700 radio-drama, uz preko sto uloga u igranim filmovima i TV serijama, autor nekoliko zbirki pesama, kaže da čovek koji danas bilo šta kaže na račun vlasti bude proglašen za državnog neprijatelja.

– U protestu sam od šezdesetosme (studentski protesti 1968.)… Nije bilo jednostavno protestovati protiv Broza, i on je imao razne mašinerije, ali ovo danas što se dešava je nešto, verujem, o čemu će se jednog dana, ali na duge staze, mnogo govoriti. Izučavaće se ovaj užas kojim smo mi pritisnuti, i to već toliko dugo da smo oguglali na sve gadosti i sve nesreće koje nam vlast nameće – kazao je Mihailović u razgovoru za portal sindikata Nezavisnost.

Upoređujući današnje proteste studenata sa onim od pre gotovo 60 godina, ukazuje na dobre strane današnjeg modela bunta.

– Dopada mi se način, to što nema lidera je pametno jer ovi bi već tog lidera provukli kroz najgore blato. Zamislite vi, koje poverenje čovek da ima prema ovoj vlasti, koja organizuje te njihove, kako kažu, divne momke koji žele da uče, a unakarade grad grafitima… Sramota me je od tih ljudi koji idu mojim gradom i uništavaju sve što im padne na pamet, da bi se dodvorili. Kome? Vidite ovaj mrak u Pionirskom parku. Zamislite, imamo gradonačelnika, takvu sramotu od čoveka svet nije video, koji ne smogne snage da kaže – ljudi, što ste ogradili Skupštinu grada? Za šta se on zalaže? On je samo za sebe i tu svoju partiju, protiv koje je nekad bio.

Poznati dramski umetnik smatra da su na vlasti nemoralni pojedinci.

– Gledam Zoranu Mihajlović, bila je deceniju ministarka, sad je ništa, jer su je šutnuli, pa je najcrnje govorila do prekjuče o tom istom predsedniku, da bi onda shvatila da joj se to ne isplati. I počela je da se pojavljuje u svakoj od ovih odvratnih emisija. Kao i Ana Brnabić. Pa šta radi ta predsednica Skupštine kad ima vremena da ide svake nedelje da ispira usta, govori gadosti…

Posebno je ogročen zbog odnosa vlasti prema kulturi koja je danas „poslednja rupa na svirali“.

– Pa pogledajte ko nam je ministar kulture. Čovek kome se sudi ostaje na čelu ministarstva. Koje kulture? Sve su ukinuli. I, sada, mi smo zaista nemoćni. Sretnem kolegu na pijaci, da ga ne imenujem, kaže – vidi, burazeru, ne daju mi da igram ništa u Narodnom pozorištu. Pa, rekoh, ti meni pričaš, pa i ja ne mogu da igram po Srbiji. Oni misle da će tako doveka. Neka im onda igraju ovo nekoliko njihovih – Ive Štrljić, Lepomiri, Laze i neznam. Nek im samo oni igraju… Pa, ko je sada u tom Narodnom pozorištu – gde sam počeo svoju glumačku karijeru – u stolici Branislava Nušića? Užas!

Podseća na bolji položaj kulture i umetnosti u neko ranije vreme.

– Na kraju krajeva, Josip Broz, kakav je bio, a vrlo je verovatno da mi danas živimo posledice njegove vladavine, on je uticao na javno mnjenje. Vi ste Broza mogli da vidite i na dramskoj predstavi, i na baletskoj, i na operskoj. Bio sam klinac kad sam statirao u JDP, u predstavi ’Ričard III’, jednog dana po pozorištu gomila nekih ljudi u teget odelima, i čujem – Tito dolazi. On je u pauzi predstave primao ansambl. To je delovalo vaspitno na mase. Ej, Tito bio u operi, hajde da vidimo šta je to. Ti sada u 21. veku, imaš ljude koji nisu kročili u svom životu ni na jednu opersku ili baletsku predstavu. Strašno!

Na pitanje – da li, ipak, ima nade, Mihailović odgovara potvrdno.

– Ljudi su nemoćni, ali se ipak nadam, jer u suprotnom ne bih ni izlazio bilo gde. Pitam se, imaju li ovi na rukovodećim mestima, u svojoj porodici nekog ko ih voli? Recimo, predsednika sigurno vole otac i majka. I brat dabome. Kako mu ne kažu – čoveče, zar ne vidiš gde vodiš ovu zemlju? Šta radiš?

Dodaje da nadu vraćaju mladi ljudi koji protestuju.

– Iole pošten čovek pogleda samo sliku protesta studenata. Pogleda ta lica, a s druge strane, pogleda lica onih koje silom dovoze autobusima, plaćaju ih, hrane onim g….ma, da ne kažem parizerima. Samo pogledajte te fizionomije. Jedino čovek koji nema dobre namere može da bude protiv te mladosti. Vidimo u raznim emisijama gostuju razni studenti. Nismo im zapamtili imena – nije važno. Milina je videti tu lepotu, tu elokventnost, tu empatiju… Tako da mislim da oni zaista vraćaju nadu – zaključio je Milan Caci Mihailović u intervju za portal Nezavisnost.

Izvor: Nezavisnost

________________________________________________________