Oštre reakcije dela zaposlenih u GIR-u na saopštenjeza medije menadžementa kompanije

U saopštenju dostavljenom medijima, Uprava preduzeća GIR navela je da „kompanija posluje od 1993. godine i da tokom više od tri decenije nije imala problema sa isplatom zarada“.  Aktuelna situacija, kako se u saopštenju navodi, nastala je zbog značajnog i iznenadnog smanjenja porudžbina od njihovog dugogodišnjeg partnera, koje su drastično odstupile od ugovorenog nivoa.

Deo zaposlenih u zajedničkom dopisu medijima, pak, tvrdi da navodi nisu tačni i da su druge okolnosti dovele do trenutne, za mnoge, kako tvrde, bezizlazne situacije.

– Do toga je došlo, jer je i sam partner bio primoran da prilagodi poslovanje posledicama globalne ekonomske krize nastale nakon rata u Ukrajini. Nakon tog smanjenja obima posla, u dužem periodu smo nastojali da očuvamo radna mesta i održimo pun kapacitet proizvodnje, uprkos padu prihoda, što je dodatno opteretilo finansijsku stabilnost kompanije. S ciljem da diverzifikujemo poslovanje i obezbedimo nove izvore prihoda, pokrenuli smo investicioni projekat koji je trebalo da doprinese stabilizaciji i zaštiti radnih mesta ugroženih padom porudžbina. Zbog finansijskih i tehničkih izazova, taj projekat još nije operativan, što je dodatno opteretilo likvidnost. Dodatno, uvođenje visokih tarifa za izvoz u Sjedinjene Američke Države, koje predstavljaju jedno od naših važnijih tržišta, dodatno je otežalo poslovanje i smanjilo konkurentnost naših proizvoda – navodi se u dopisu poslovodstva.

Radnici GIRa u protestu

Ovo obrazloženje je, ističu zaposleni, samo ,,lepo upakovana laž“. S druge strane,  jedan od vodećih problema zaposleni vide u činjenici da se neuspešni projekat ,,Betonjerka“ finansirao ,,živim parama“, što je kasnije dovelo do novih, sve većih problema u poslovanju.

– Tačno je da je propast u kompaniji počela početkom rata u Ukrajini, ali sam rat je neznatno uticao na proizvodnju nameštaja. To radnici odlično znaju. Projekat ,,Betonjerka“ koji se pominje u izjavi kao investicioni projekat je projekat koji je uništio kompaniju, ali naravno menadžment je to u izjavi onako sporedno pomenuo. Projekat Betonjerka je isisala preko 40 miliona evra živih para iz firme. Što je najcrnje, nikako da se pokrene, a teško i da hoće. Gomila nekih „sitnica“ koče i ne dozvoljavaju da projekat zaživi. Za vreme pokušaja da se vaskrsne Betonjerka, matična kompanija se gurala u zapećak pa je dospela na crnu listu dobavljačima zbog kašnjenja u isplati računa poveriocima da bi na kraju počeli i da odustaju od kupovine rezervnih delova i repromaterijala, pa je dobar deo mašinskog parka van upotrebe. Na kraju i radnici dođoše na red da se i njima duguje i tako sad od kompanije za ponos grada i radnika ostala je samo prazna ljuštura sa dugovanjima prema radnicima, dobavljačima, a s njom i nesrećna Betonjerka koja nema na kome više da parazitira – stoji u saopštenju zaposlenih.

Od neprodatih stolova i stolica GIR pravi pelet

Takođe, i navode vlasnika da kompanija pokušava da u teškim vremenima sačuva broj radnika, karakterišu kao pokušaj da se zamaskira činjenično stanje.

– Dobar deo radnika traži da ih proglase viškom i pošalju na Zavod, ako je manji obim posla. Međutim, to kompaniji ne odgovara zbog obaveze isplate otpremnina. Iz tog razloga, ne isplaćuju zarade na vreme pa su radnici prinuđeni ne da napuštaju ,nego da beže iz kompanije. Jedino tačno u izjavi je to da je smanjen ili ukinut izvoz u SAD, ali to se desilo pre par meseci a ne godina, tako da uzimajući u obzir to kao faktor propasti kompanije nikako ne pije vodu – stoji u saopštenju.

Odnos rukovodećeg kadra i menadžmenta prema radnicima, prema navodima iz saopštenja zaposlenih, takođe je, kako se navodi, išao u pravcu negativnih međuljudskih odnosa.

– Ranijih godina, radnici su periodično nagrađivani za postignute rezultate u radu, za deset, petnast, dvadest godina rada u preduzeću, a nagrade su bile u vidu nekih od proizvoda kompanije. Tako su dom dobrog broja radnika krasili stolovi, stolice, komode iz proizvodnog pogona kompanije, što je svakako bilo za veliku pohvalu i stimulaciju radnika da se adekvatno oduži za pruženu pažnju. Takođe,  radnici su mogli sa popustom da kupe pelet koji proizvodi GIR.

Poslednjih godina nameštaj koji se proizvede sa sitnim greškama, a koji se nekad davao radnicima, sada se seče i koristi za proizvodnju peleta, pa se umesto da se snizi cena i ponudi jeftinije radnicima ili ga prodati po sniženoj ceni, taj nameštaj se uništava i pretvara u pelet. Recimo, astal od 15-20 kg koji vredi nekoliko hiljada evra, kada se samelje u pelet dobije se džak peleta koji vredi 500 dinara. Dalje, u poslednje vreme radnici GIR-a ne mogu da kupe ni pelet koji proizvodi kompanija, jer kompanija neće da prodaje pojedincima pelet. Radnik radi, pravi pelet koji ne može da kupi ni po punoj ceni. Za to vreme poslodavac mesečno troši više peleta i u letnjem periodu za grejanje bazena i ko zna čega, nego što radnik potroši da zagreje dom u zimskom periodu. I sada ta kompanija traži razumevanje i poštovanje prema menadžmentu bez da taj menadžment na bilo kakav način pokaže pažnju i razumevanje prema radniku – tvrde zaposleni.

Na kraju saopštenja, deo zaposlenih uputio je i molbu ostalim kolegama i rukovodstvu preduzeća da potvrde ili demantiuju iznesene tvrdnje, kako bi se nastavila zdrava diskusija, a sve u cilju da se saopšti istina, jer samo istinom i odgovornošću pojedinaca, tvrde, može da se dođe do ozdravljenja kompanije.

_________________________________________________________