Prethodni članak
Савет РЕМ-а може доносити одлуке и без избора председника
– Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) може, уколико се чланови договоре, доносити одлуке и док седницама председава најстарији члан, у овом случају Дубравка Валић Недељковић – рекла је данас за УНС портпаролка РЕМ-а Оливера Зекић.

– Формално могу да доносе одлуке, али нисам баш оптимистична да ће се то десити. Хајде да сачекамо седницу заказану за 29. јул, па да видимо да ли ће ипак бити изабрани председник и заменик председника – рекла је Зекић.
Подсетимо, нови сазив Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) на првој седници, одржаној 20. јула, није изабрао председника ни заменика председника овог тела.
Кандидати за председника Милева Малешић и Милош Гарић добили су по четири гласа, док је за избор потребна двотрећинска већина, односно шест.
Ако се узме у обзир чињеница да од осам чланова Савета РЕМ-а четворо, међу којима је и Малешић, део јавности перципира као „независне кандидате“, а друго четворо, међу којима је Гарић, као кандидате блиске власти, поставља се питање да ли ће Савет РЕМ-а у скорије време успети да изабере председника.
С обзиром на то да Закон о електронским медијима (ЗЕМ), Статут и Пословник о раду РЕМ-а не прописују изричито да ли Савет може да доноси одлуке док не изабере председника, УНС је за тумачење питао РЕМ и адвоката Гордану Константиновић.
Константиновић: Савет је орган који доноси одлуке, не председник
И адвокат УНС-а Гордана Константиновић сматра да чланови Савета могу доносити одлуке из своје надлежности, иако председник није изабран.
Иако, како потврђује, у овом случају постоји правна празнина, Константиновић сматра да би строго формално најстарији члан Савета могао да врши функцију председавајућег до избора председника, те да би Савет у том случају могао да одлучује.
– Закон није предвидео шта се дешава ако председник Савета не буде изабран. Не прописује да Савет може да доноси одлуке, али не прописује ни да не може – каже Константиновић.
Она подсећа да је Савет орган који доноси одлуке, а не председник.
– Савет је конституисан, има кворум и објективно може да доноси одлуке. Остаје отворено питање ко би те одлуке потписивао, јер ЗЕМ прописује да то чини председник Савета – каже Константиновић.
Она сматра да је у овој ситуацији важно да Савет о питањима из своје надлежности заузме став.
– Ако донесу одлуку, а имају кворум и све услове за рад, то значи да је одлука правно потпуно исправна – каже Константиновић.
Она напомиње да би, у случају заузимања стриктно законске позиције, која овај случај није предвидела, блокада рада Савета могла да траје у недоглед, односно док члановима не истекне мандат.
– Можда да нам Народна скупштина и у овом случају хитно да аутентично тумачење како пребродити ову правну празнину – каже Константиновић за УНС.
Подсетимо, Статут РЕМ-а предвиђа да се, ако председник не буде изабран, поступак кандидовања и избора понавља и да до тада седнице сазива и њима председава најстарији члан Савета. Међутим, не прописује да ли Савет у том периоду може да доноси одлуке.
Застарели акти
На сајту Регулаторног тела за електронске медије у делу „Општа интерна акта“ може се уочити да су Статут и Пословник о раду овог тела застарели и да нису, како то закон налаже, на време усклађени са изменама закона.
Наиме, и Статут и Пословник о раду, како се наводи – „Републичке радиодигузне агенције (РРА)“, датирају још из 2005, односно 2013. године.
У међувремену је Закон о електронским медијима више пута мењан. Име агенције још 2014. године промењено је у „Регулаторно тело за електронске медије“, али ови, најважнији документи за рад РЕМ-а, до данас – више од десет година касније, нису.
Подсетимо, ЗЕМ прописује обавезу РЕМ-а да своје акте са овим законом усклади у року од шест месеци од промене закона.
– Чланови претходних Савета РЕМ-а имали су довољно времена да у свом мандату ускладе ове акте. Заиста је срамотно да овако застарели документи буду и даље важећи – наводи Константиновић.
_____________________________________________________________






































