Subvencije za privatne vrtiće u Kraljevu – između budžetskih ograničenja i gole egzistencije

Boravak dece u privatnim vrtićima u Kraljevu tokom poslednjih godinu dana prerastao je iz pitanja gradske finansijske politike u jednu od najosetljivijih tema za veliki broj porodica o čemu je naš portal u više navrata izveštavao.

Promene u načinu subvencionisanja, nezadovoljstvo roditelja, protesti ispred Gradske uprave i formiranje Udruženja roditelja pokazali su da ova tema nije samo pitanje jedne budžetske stavke, već problem koji direktno utiče na svakodnevni život stotina domaćinstava. Iako je ova tema aktuelna tokom cele godine, ovih dana, kada izlaze liste (ne)upisane dece u državne vrtiće, roditelji u sve većoj meri pokazuju nezadovoljstvo odlukama Grada koje direktno utiču na kućni budžet.

Podsetimo, do jeseni 2025. godine, Grad Kraljevo je za boravak deteta u privatnom vrtiću izdvajao 19.876 dinara mesečno. Odlukom Gradskog veća taj iznos je smanjen na 13.250 dinara po detetu, uz obrazloženje da je broj dece koja koriste subvencije povećan i da je bilo neophodno uskladiti izdvajanja sa mogućnostima gradskog budžeta.

Za roditelje je ova promena značila veće mesečne troškove, jer su ugovore sa privatnim vrtićima već zaključili, ne očekujući promenu iznosa podrške. Deo roditelja smatrao je da su uslovi promenjeni u trenutku kada više nije bilo prostora za drugačiji izbor, zbog čega su se našli pred dodatnim finansijskim opterećenjem. U Kraljevuy ističu roditelji, privatni vrtići nisu alternativa koju oni biraju iz komfora, već često jedino rešenje zbog nedostatka mesta u državnim ustanovama.

No, da se vratimo zvaničnim informacijama, prema dostupnim podacima, u privatnim predškolskim ustanovama koje imaju ugovor sa Gradom boravi više od 700 dece. Među njima su „Amići“, „Kids House“, „Mačak u čizmama“, „Čuperak“ i „Educa Centar“, ustanove koje zajedno zbrinjavaju veliki broj mališana čije porodice zavise od gradske finansijske pomoći.

Problem subvencija dodatno je postao složeniji nakon konkursa za upis u Predškolsku ustanovu „Olga Jovičić Rita“. Prema podacima objavljenim nakon konkursa, 488 dece nije primljeno zbog uzrasnog kriterijuma, odnosno zato što u trenutku prijave nisu ispunjavala propisane starosne uslove. Za mnoge porodice to je značilo da nisu dobile mesto u državnom vrtiću, iako će njihova deca u narednim mesecima steći uslov za upis.

Upravo zbog toga roditelji na drušvenim mrežama i putem Viber grupa ukazuju da se problem privatnih vrtića ne može posmatrati odvojeno od problema kapaciteta državnih ustanova. Dok god veliki broj dece ostaje bez mesta, privatni vrtići ostaju neophodna podrška zaposlenim roditeljima.

S druge strane, za pojedine vrtiće potrebno je uplatiti iznos od 32.000  dinara po detetu, a nakon toga se vrši subvencija, što je dodatni finansijski pritisak za roditelje, jer u praksi znači da svakog 1. u mesecu treba, u slučaju da imaju dvoje dece u vrtiću, da imaju „zaleđenih“ 64.000 dinara na računu.

Nezadovoljstvo smanjenjem subvencija kulminiralo je protestima ispred Gradske uprave i Skupštine grada. Roditelji su tražili da se pronađe rešenje i da se iznos subvencije poveća na 17.000 dinara, što su videli kao kompromis između realnih troškova boravka dece i mogućnosti gradskog budžeta.

Nedavno formirano Udruženje roditelja grada Kraljeva, insistiralo je na većem učešću roditelja u donošenju odluka koje direktno utiču na porodice. Njihov zahtev k bio je da sistem subvencija bude predvidiv, transparentan i da se pravila ne menjaju bez prethodnog razgovora sa onima koji ih najviše osećaju – roditeljima.

Sa druge strane, gradska vlast je ukazivala da povećanje broja korisnika subvencija predstavlja dodatni pritisak na budžet. Prema najavama lokalne samouprave, za 2026. godinu planirana su veća ukupna izdvajanja za ovu namenu, ali roditelji upozoravaju da povećanje ukupnog iznosa ne rešava problem ukoliko pojedinačna subvencija ne prati realan rast cena privatnog vrtića.

Suština problema, međutim, nije samo u visini pomoći po detetu. Pitanje je da li lokalna politika predškolskog obrazovanja može da odgovori na potrebe mladih porodica. Nedostatak mesta u državnim vrtićima, rast troškova života, promena pravila subvencionisanja i neizvesnost za roditelje otvorili su pitanje dugoročnog plana grada.

___________________________________________________