Klimatske promene: Svet ima još samo tri godine

Uz trenutne visine emisije ugljen dioksida Zemlja bi mogla da bude osuđena na to da za samo tri predstojeće godine bude probijena simbolična granica zagrevanja od 1,5 Celzijusova stepena.

To je oštro upozorenje više od 60 vodećih svetskih klimatologa u njihovoj najnovijoj proceni stanja globalnog zagrevanja. Gotovo 200 zemalja složilo se da će pokušati da ograniči porast globalne temperature na 1,5 stepen Celzijusa iznad nivoa s kraja 19. veka, u važnom sporazumu postignutom 2015. čiji je cilj da se izbegnu neke od najgorih uticaja klimatskih promena.

Medjutim, zemlje su nastavile sa sagorevanjem rekordnih količina uglja, nafte i gasa, kao i sa sečom šuma, pri čemu je taj važan međunarodni cilj došao u opasnost.

Stvari se kreću krivim smerom

„Sve se stvari kreću pogrešnim smerom. Svedočimo nekim dosad neviđenim promenama, kao i ubrzanom zagrevanju Zemlje i porastu visine mora“, rekao je glavni autor studije, prof. Piers Forster, direktor Priestley Centra za klimatsku budućnost na univerzitetu u Lidsu.

Takve promene se „predviđaju već neko vreme i možemo ih direktno povezati s vrlo visokim nivoem emisije ugljen dioksida“, dodao je.

Početkom 2020. naučnici su procenili da čovečanstvo može da emituje samo 500 milijardi tona više ugljen dioksida (CO2), najodgovornijeg gasa za zagrevanje planete, uz 50 posto izgleda da se održi zagrevanje na 1,5  stepen. Ali do početka 2025. ovaj takozvani „proračun“ smanjio se na 130 milijardi tona, pokazala je nova studija.

Takvo smanjenje je uglavnom posledica kontinuiranih rekordnih emisija CO2 i ostalih gasova koji zagrevaju planetu, poput metana, ali i poboljšanih naučnih procena.

Ostanu li globalne emisije CO2 na trenutnom nivou od oko 40 milijardi tona godišnje, količina od 130 milijardi tona svetu daje otprilike tri godine da se taj proračun ne dostigne.

Zagrevanje prouzrokovano ljudskim delovanjem bilo je bez sumnje glavni razlog prošlogodišnjih visokih temperatura koje su prešle 1,36 stepeni iznad predindustrijskog doba, procenili su klimatolozi.

Trenutana stopa zagrevanja iznosi oko 0,27 stepena po deceniji, što je puno brže od bilo kakvih podataka poznatih iz geoloških zapisa. A ostanu li emisije ovako visoke, planeta je na putu da dostigne porast temperature od 1,5°C već oko 2030.

Svaki segment zagrevanja je važan

Studija je puna neverovatnih statističkih podataka koji upućuju na sve veće razmere klimatskih promena koje su se već dogodile.

Možda je najznačajnija brzina kojom se višak toplote akumulira u Zemljinom klimatskom sistemu, poznata u naučnom žargonu kao „Zemljina energetska neravnoteža“.

Tokom protekle decenije ili nešto više, ova stopa zagrevanja bila je više nego dvostruko veća u odnosu na sedamdesete i osamdesete godine, a procenjuje se da je 25 posto veća nego krajem 2000-ih i 2010-ih.

„To je stvarno velik i vrlo zabrinjavajući broj“ za tako kratko vremensko razdoblje, kazao je dr. Matthew Palmer iz britanskog Meteorološkog zavoda i vanredni profesor na Univerzitetu u Bristolu.

Nedavni porast u osnovi je posledica emisija staklenih gasova, ali je ulogu odigralo i smanjenje učinka hlađenja za koji su odgovorne sićušne čestice zvane aerosoli. Ta dodatna energija mora da ode negde, pa tako deo odlazi na zagrevanje kopna, podizanje temperature vazduha i globalno otapanje lednjaka, ali oko 90 posto viška toplote apsorbuju okeani.

Sve to ne znači samo poremećaj kada je morski život posredi, već se odražava i na povećanje visine mora. Zbog toga toplije okeanske vode zauzimaju više prostora, uz dodatnu vodu koju morima ‘dodaje‘ otapanje lednjaka.

Stopa globalnog porasta visine mora udvostručila se od 1990-ih, povećavajući rizik od poplava za milione ljudi koji žive u priobalnim područjima u svetu.

I premda sve nabrojeno stvara prilično sumornu sliku, autori kažu kako primećuju da je stopa povećanja emisija ugljen dioksida usporenija s uvođenjem čistih tehnologija. Tvrde da su „brza i stroga“ smanjenja emisija važnija nego ikada dosad.

Ipak treba istaći da svako dodatno zagrevanje povećava težinu brojnih vremenskih ekstrema, poput otapanja leda i porasta visine mora. Važno je da smanjenje emisija tokom narednih decenija može kritično promeniti stopu zagrevanja, smatraju stručnjaci.