Da bi narod bolje razumeo

Na netom završenoj sednici Skupštine grada Čačka jedna od tačaka Dnevnog reda bila je i rasprava oko izvršenja budžeta u 2025. godini i predlog prvog ovogodišnjeg rebalansa budžeta grada za tekuću 2026. godinu.

Činjenica da je već na polovini godine potreban rebalans, dovoljno govori o tome kakav budžet je aktuelna vlast skrojila za ovu godinu i koliko taj i takav budžet nije adekvatan. Prilikom njegovog usvajanja u decembru 2025. godine Gradsko veće, gradonačelnik, odbornici vladajuće većine branili su nacrt budžeta kao da je u pitanju idealan dokument i tvrdili su da opozicioni odbornici ne znaju ni da napišu valjan amandman na nacrt, a kamoli da daju neki pametan predlog.

To je pravi primer kako postupa osiona vlast.

Sada kada se pokazalo da je neophodan rebalans, umesto da priznaju svoju grešku, predstavnici vlasti se i dalje bahate, pa je tako predsedavajući Skupštine grada Igor Trifunović (SNS) nekoliko puta upadao u reč opozicionom odborniku Slavoljubu Boškoviću iz GG „ProBudimo Čačak“ tvrdeći da je diskusija odbornika Boškovića van teme tačke dnevnog reda.

Kako to ometanje govora odbornika nije davalo efekta, Trifunović mu je oduzeoi reč i tako sprečio da se na sednici Skupštine čuje istina.

A evo šta je odbornik Slavoljub Bošković imao nameru da kaže:

Da bi odbornik donosio pravilnu odluku, podrazumeva se da mora da bude dobro i istinito obavešten i da uvek pred sobom ima širu sliku. Zbir ovakvih dokumenata, a jednom od njih mi danas treba da vodimo  raspravu, upravo čine tu krupnu sliku naše stvarnosti. S obzirom na skoro apsolutno kontrolisane medije i u ovom gradu, to na žalost nije uvek moguće. Zbog toga i donosimo odluke koje najčešće nisu u interesu građana koje zastupamo. Zato ja danas imam u rukama, može se reći jedan udžbenik za odbornike koji nosi naziv “Mit o balkanskom tigru“ iz koje ću citirati najvažnije delove. Svi podaci u njoj su naučno obrađeni i provereni, dokumentovani kredibilnim izvorima i autorima.

Jedan od najvažnijh podataka za kreiranje svakog finansijskog dokumenta, pa i rebalansa gradskog budžeta naravno jeste kretanje realnog nominalnog BDP i njegovo poređenje sa istim iz zemalja okruženja. U periodu od  2013. do 2022. godine, srpski nominalni BDP je porastao za 65,7% i od zemalja u okruženju (Bugarska, Mađarska, Rumunija i Hrvatska) bio je veći jedino od Hrvatskog 50.6%. Kad se međutim uđe dublje u analizu privrdnog rasta, pa se podaci preračunaju srazmerno zabeleženim inflacijama, slika se dramatično menja, jer je onda realni srpski BDP porastao za 25,6%, ali je u odnosu i na Hrvatskih 27,7% rastao sporije. U odnosu na ostale navedene zemlje taj rast je neuporedivo sporiji.

Otrežnjujući treba da budu i pokazatelji koji se odnose na porast javnog duga koji je od 2012. do 2023. kumulativno porastao za 74,8% i taj trend zaduživanja se ubrzano nastavlja ali pod neuporedivo nepovoljnijim kamatnim uslovima. Poređenja radi, trošak kamata u tom period povećan je za 193,3%, odnosno trostruko je veći. Herbert Huver, bivši Predsednik SAD bi rekao “Blagosloveni su ovi mladi jer će naslediti državni dug”. Ja bih dodao, ako ostanu u Srbiji?

Deficit i zaduženje grada Čačka naravno prednjače u Srbiji. Među deset lokalnih zajednica pretprošle godine Čačak je bio osmi, a prošle godine ostao je deveti najzaduženiji grad u Srbiji.

Društva koja grcaju u korupciji i kriminalu grcaju i u siromaštvu. A mi samo što se nismo zagrcnuli. Na svetskoj listi korupcije za 2024. godinu od 180. rangiranih Srbija je na zabrinjavajućem 105. mestu sa Ukrajinom, a korumpiranije u Evropi su samo Turska, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Azerbejdžan i Rusija. Na listi Globalnog indeksa organizovanog kriminala za 2024. od 193 zemlje Srbija zauzima 40. mesto i u Evropi deli 3. mesto sa Italijom, Rusijom i Ukrajinom. Najveću cenu naravno plaćaju najsiromašnije i marginazilovane društvene grupe.

Srbija ne samo da je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, već je uzročno-posledično i najnedemokratičnija. I u tom pogledu od nje su gore samo Rusija, Turska, Belorusija i Azerbejdžan. Indikator koji meri mogućnost građana da učestvuju u izboru svojih predstavnika i slobode medija, govora i udruživanja je u stalnom i drastičnom padu, a za 2023. godinu pokazuje da je po njemu u Evropi samo Bosna i Hercegovina lošije ocenjena.

Zatvorena autokratija je preko najrazličitijih vršilaca naređenja sramotno zajahala i Čačak, samo nam autokrate velikog još nema u Čačku ni na vidiku.

U periodu od 2012. do 2023. stopa nezaposlenosti u Srbiji  je 8,68% i najveća je od svih Zemalja centralne i istočne Evrope (CIE). Paritet kupovne moći je tek 2021. dostigao nivo iz 2012. i pored najdužeg radnog vremena od svih člnica EU sa 43,2 sata nedeljno, Srbija ima mizernu godišnju stopa rasta produktivnosti od 0,2% i ubedljivo zaostaje od svih Evropskih zemlja od četri do dvadeset i više puta. I onda su naravno u 2025. strane direktne investicije u Srbiji manje čak za 54% nego u prethodnoj godini.

Kolaps obrazovanja je kolaps nacije. Državno ulaganje u obrazovanje po glavi stanovnika u Srbiji je u 2021. ubedljivo najmanje od svih zemalja u EU. Slovenija ulaže pet puta više od Srbije. U periodu od 2012. do 2023. prosečna neto zarada u obrazovanju je ispod republičkog proseka zarada za 4,8%. Za sve to vreme i ako je broj stanovnka Srbije opao za 8,1%, broj diplomiranih studenata je porastao za 31%, a broj doktoranata veći je za 120%.

Još jedna ključna determinanta razvoja društva je zdravlje ljudi. Na žalost i ovde su državna ulaganja u zdravstvo po glavi stanovnika Srbije najmanja od svih članica EU, Slovenija ima skoro četri puta veća izdvajanja. Stope smrtnosti za populacije od  30. do 70. godina u 2017. je za 3,5% veća nego u zemljama CIE, a za čak 11,6 veća nego u zemljama EU. Stopa smrtnosti od kardiovaskularnih i hroničnih respiratornih bolesti veća je samo u Bugarskoj, odnosno u Mađarskoj nego u Srbiji.

U period od 2012. do 2023. realna kupovna moć prosečne neto zarade je uvećana za 27,3% što je daleko manje od nominalnog rasta od 93,6%. Još jedan poguban trend za društvo je i činjenica da je zbog poreskog sistema koji nije progresivan, društvena raspodela sve nepovoljnija za građane sa prihodima ispod proseka što dovodi do sve bržeg i većeg raslojavanja društva i sve većim nejednakostima. Još gore stanje je sa kretanjem penzija čija je realna kupovna moć pala za 2,2%, kao i socijalne pomoćI koja je manja za 1,8%. To znači da se ovaj brži rast u velikoj meri oslanja na dalje siromašenje već siromašnih.

Evidentno je da u napredne zemlje koje kontinuirano teže boljem standardu, sigurnosti i pravnoj državi ljudi dolaze, a iz zemalja koje stagniraju i kaskaju za boljim životom ljudi odlaze. U vreme od 2013. do 2022. zemlje EU srpskim državljnima su odobrile ukupno 413 hiljada boravišnih dozvola, a koliko njih boravi bez dozvole. To znači da je Srbiju godišnje napuštalo najmanje 45.000 građana. Procena je da su četvrtina od ovog broja visokoobrazovani, dakle njih 11.250 i 33.750 sa završenom srednjom školom. Sabiranjem ukupnih eksplicitnih i implicitnih troškova ovih građana dobijamo cifru koja čini 12,5% nominalnog BDP Srbijde godišnje. To je više od iznosa godišnjeg BDP Crne Gore.

Što jedna zemlja ima više stanovnika, što je brojnija radna snaga i što je kvalifikovanija, to je veći proizvodni potencijal i obrnuto. U poslednjih 11 godina broj stanovnika u Srbiji pao je sa 7,2 na 6,7 miliona, odnosno za 535.000 ljudi. Jedan od glavnih razloga ovome je negativan prirodni priraštaj. U ovom period on iznosi 468.000, odnosno 43.000 ljudi prosečno godišnje. Dodatno poražavajući podatak je da je 2022. Srbija po stopi smrtnosti bila peta zemlja sa 16,2 preminula na 1.000 stanovnika. U poređenju sa Slovenijom, Slovačom i Češkom stopa smrtnosti u Srbiji je veća za više od 30%.

Kad se podaci o emigraciji i negativnom priraštaju ukrste saznajemo da je u Srbiji manje ukupno oko 963.000 ljudi. Udeo zavisnog stanovništva  (do 14 i preko 64 godine starosti) u radono sposobnom stanovništvu (15 do 64) se pri tom drastično pogoršao. Udeo starijih od 64 godine je porastao sa 14,9% na 31,6%, dok se udeo starih do 14 godina u radno sposobnom stanovništvu smanjio sa 28% na 22,2%. Ko će to budućim penzonerima zarađivati za penzije?

Kad se svi ovi podaci saberu normalan čovek se oduzme, a vi iz otete vlasti u Čačku sve vreme likujete. Podaci ubedljivo govore da Srbija trči svoju trku ka dnu i da je doživela demografski slom koji je i u srednjoročnom roku teško izlečiv.

I na kraju da ova moja priča bude bar delom i konstruktivna predlažem da po ubrzanom postupku, kao što to, uostalom sve češće i činite, usvojite zakon o “Robotizaciji u vlasti” koji bi vam omogućio da i u ovu Skupštinu umesto vaših odbornika kooptirate robote. Roboti bi bili neuporedivo pouzdaniji za kvorume i glasanje, mobilniji za ova cirkuska proputovanja po Srbiji, nepotkupljivi i lakši za održavanje.

Zamislimo tek benefite te veštačke inteligencije u ulozi predsedavajućeg Skupštine Grada.

______________________________________________________________________