Prethodni članak
Drugo obeležavanje Svetskog dana krompira u Srbiji biće u Guči
Кромпир је једна од најважнијих и најомиљенијих основних намирница човечанства. Настао је пре 8.000 година и води порекло из планинских делова јужног Перуа и западне Боливије. Кромпир је космополитска биљна врста која се гаји у 159. земаља света а постоји око 5.000 сорти кромпира у свету.
У последњих 50 година површине под кромпиром у свету су се брзо увећавале, тако да се кромпир данас гаји на око 20 милиона хектара, са бруто производњом од око 370 милиона тона. Највећи светски произвођачи су Кина, Индија, Руска Федерација, Украјина и САД а Немачка, Пољска, Француска, Холандија, Белгија и Велика Британија су најзначајнији прерађивачи кромпира у помфрит, чипс и скроб. Због својих вредности, кромпир је:
- Трећи највише коришћени усев на свету, после пиринча и пшенице;
- Четврта. култура у свету по сетвеним површинама, иза кукуруза, пиринча и пшенице;
- Пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице.
У наше крајеве кромпир је донет прво у Војводину 1759. г. од стране сељака колониста из Немачке, а у чачанском крају се гаји од 1782. године, када су га из Срема пренели калуђери у манастир Благовештење у Овчарско – кабларској клисури. Доситеј Обрадовић је обилазећи многе европске државе препознао значај кромпира у исхрани становништва и препоручио Милошу Обреновићу – Кнезу Србије, да држава ради на ширењу његове производње.
Значајно место у исхрани становништва у Србији, кромпир је заузео у периоду 1960 – 1980. година када је постао један од најзначајнијих прехрамбених производа у многим домаћинствима, ресторанима и мензама.
Оснивањем Завода за кромпир у Гучи 1954. године, створени су предуслови за стручни и научни развој производње кромпира. Као резултат селекционог рада настале су четири домаће сорте кромпира: Драгачевка и Јелица 1975. г., Универзал 1994.г. и Хибрид 8614, 1997. године. Треба имати у виду да селекциони процес код кромпира траје 12-13 година. Пре неколико година, у Центру за кромпир у Гучи, “оздрављено“ је и призведено елитно семе старе сорте кромпира Драгачевски месечар, који је на тај начин враћен на сортну листу кромпира у Србији.
У Србији се кромпир гаји на око 20.000 – 22.000 ха са просечним приносима од 15-17. т/ха, мада бољи произвођачи остварују приносе од 40-60. тона/хектару. Прва фабрика чипса и пиреа у Србији почела је са радом 1971. године у Чачку (Chips Wаy), а 1995. године у Маглићу (Marbo Produkt члан PepsiCo), који извозе своје висококвалитетне производе у земље региона.
Кромпир представља најјевтинији извор угљених хидрата због чега је у многим земљама одлична алтернатива за супституисање хлебних жита (пшенице и пиринча). Кромпир је богат извор енергије, скроба, витамина Ц, Б, Е, К, минералних материја, органских киселина итд. Кромпир има значајну терапеутску функцију у организму.
Његова лековитост огледа се у позитивном деловању на мокраћне путеве, бољи рад црева, смањење киселине у желуцу, помаже и код лечења чира на желуцу, при лечењу ожиљака, у борби против реуматизма, болних зглобова, за прављење маски за негу лица, итд. Он је дијетална храна за болеснике, али је и веома квалитетан оброк спортистима пред такмичење.
Због таквог значаја и вредности кромпира, крајем 2023. године, Уједињене Нације су прогласиле 30. мај за СВЕТСКИ ДАН КРОМПИРА.
Организатори Светског дана кромпира у Србији, позивају хотелијере, угоститеље, туристичка, породична домаћинства и установе које спремају храну широм Србије, да 30. мај – Светски дан кромпира, обележе спремањем јела и специјалитета од кромпира, која ће послужити својим гостима, корисницима и члановима породица.
Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево – Гуча су били организатори Првог обележевања Светског дана кромпира у Србији, којe је одржан 30. маја 2024. године у Гучи – престоници трубе и кромпира у Србији.
Ове 2025. године, истог дана 30. маја, биће настављено организовање Другог обележевања Светског дана кромпира у Србији, које ће почети у 11 сати у Културном центру у Гучи.
После уводног дела скупа, биће одржана Оснивачка скупштина УДРУЖЕЊА ЗА КРОМПИР СРБИЈЕ, са циљем окупљања и организовања свих релевантних организација државног, привредног и цивилног сектора, од “КЊИГЕ ДО СТОЛА“ у области кромпира у Србији, почев од образовних средњих, виших и високошколских установа, произвођача и прерађивача кромпира, организација за исхрану и заштиту биља, механизацију у кромпиру, трговаца кромпиром, производима и јелима од кромпира, угоститељских, туристичких и потрошачких организација.
Организациони одбор:
Центар за кромпир – Гуча, Еколошко друштво Драгачево – Гуча, Проф. др Зоран Броћић, др Живко Бугарчић, Радомир Ђекић, дипл. инж., Милић Домановић, дипл. инж. и Душан Р. Ивановић.
По завршетку стручног дела скупа, предвиђена је посета Музеју Драгачевског сабора трубача и изложби Драгачевске задруге жена ‘‘Рајка Боројевић – хероина једног времена“.
На крају скупа, за све госте и учеснике у хотелу Нордик у Гучи, биће организован заједнички ручак уз домаће специјалитете и јела од кромпира и дружење уз драгачевске трубаче.
_____________________________________________________________________
Ovo je neviđena obmana u cilju prodaje magle, a radi lične koristi i uzimanja novca od proizvođača i iz budžeta. Centar za krompir ne postoji. Kakve veze ima ekološki društvo sa strukom i krompirom.
Зоран Броћић сувласник фирме Соланум комерц. Пропала. Основали РЗ плант, закупили бивши Центар за кромпир и пропали. Као члан Управног одбора Института за ратарство и повртарство у Новом Саду води ову установу у пропаст. Сада хоће да формирањем удружења за кромпир спаси кромпир од пропасти. Поштено. Ово је Србија.
Ko placa vise ove vase izmisljene krkanluke,kako vas vise nije sramota
Bitno je da se štrpne neki dinar i potroši kod Bilija Pitona.Sledeća manifestacija je recimo:Uticaj paprike mesečarke na nesanicu,predlog.
Centar za krompir je i propao zahvaljujući ovakvom radu i bivšem direktoru koji je upravljao ovom ustanovim od 1989. Zaglavio u istražnom zatvoru pa ga čupao čovek koji ga je ustoličio i koji sada „upravlja“ zaključanom zgradom. Lakrdija. Cilj je da se uzme koji dinar i ništa više. Treba neko da se upeca na ovu demagogiju. Svaki dan gledam onu propast. Kako je to bilo lepo zamišljeno.
Наш земљак проф. Зоран Броћић добио награду општине за развој семенарства кромпира а упропастио две фирме које су производиле семенски кромпир у Драгачеву. Сада хоће да упропасти и ово мало кромпира што се производи. Члан Управног одбора Института за ратарство и повртарство у Новом Саду који је на ивици постојања. Ову установу напуштају не само стручњаци већ и трактористри и други радници. Управља таквим бившим гигантом гледа пропаст установе из које прима додатак од најмање 100.000,00 динара месечно. Докле људи више?
TAČNO DA JE OVO ČISTO VAĆARENJE. VIDITE SAMO KO JE U TIMU UPRAVLJAČA IMOVINE POKOJNOG CENTRA ZA KROMPIR. JAGNJEĆA BRIGADA LEPO ZAPAKOVANA SA MAŠNICOM. CENTAR ZA KROMPIR – ŠTA JE TO? EKOLOŠKO DRUŠTVO – ŠTA JE TO?
Плаћа ли се ручак и ако се плаћа колико кошта? Има ли свадбарски купус који сам јео на труби? Да видим имам ли рачуна да дођем?
Ne skrnavite Rajku Borojević.
JOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOj, Srbijo! Kakva prevara! Za našu varošicu je Institut za krompir značio dok ga nisu upropastili a danas lešinare imenom Instituta ili Centra za krompir. Udruženje za prodaju vodice.
Prof. dr Zoran Broćić kao deo sadašnje vlasti verovatno SPS prima debeo dodatak u Institutu u Novom Sadu kao član UO a da ne daje nikakav doprinos već naprotiv glasa za njegovu propast. Pitajte saradnike Instituta. E sada će da vam unapredi proizvodnju krompira.
Dragačevski mesečar je strana sorta koja se nekada gajila kod nas. Registrovali su je pod novim imenom (Dragačevski mesečar) što predstavlja falsifikat. Zar nisu bile bolje sorte Dragačevka i Jelica?
Nisu krivi ovi što prave cirkus i obmanjuju javnost. Kriva je država i nadležna ministarstva što dozvoljavaju da se sprda sa imovinom bivšeg Centra za krompir i što se čine gluposti u ime Centra. U pozadini svega je neki lični interes Milića Domanovića koji je okupio neke ljude da se igraju kao deca predškolskog uzrasta. Samo se pitamo šta će to Živku Bugarčiću kada on radi nešto konkretno.
Učestvuje li Agromobil i Ratko Vukićević?
Sada će preko udruženja da se bolje i zvaničnije mešetari. Nije dovoljan pokojni Centar za krompir. Sve su rasprodali. Ostali su zidovi i biblioteka. Traži se tajkun da kupi Goliju. Ovo u Guči se može pretvoriti u gerontološki centar. Idealno. Pa neka i to radi bilo bi nam korisno ionako nas je sve manje u Guči.
ZAR BI MOGLO BEZ „GODPODINA“RATKA?STAV I DRŽANE JA SAM BOG!
Radi Ratko svoj posao. Što ste ljubomorni. Radite i vi nešto korisno. Zašta se uhvatite to se odmah osuši.
РАЗМИШЉАМО КАКО БИ БИЛО ЛЕПО ДА НАПРАВИМО ЈОШ ЈЕДНУ „ЈАДУ“. ОВОЈ ДРЖАВИ ТРЕБА ЈОШ ЈАДА. МОГЛО БИ СЕ БАШ У ГУЧИ, НЕКАДА СЕ ТУ ГАЈИО КРОМПИР. КРОМПИРИЈАДА! И ТО ДА БУДЕ КУЛТУРНА МАНИФЕСТАЦИЈА (КУЛТУРА КРОМПИРА). И ДА СЕ ПОЗОВУ И ОВИ ИЗ СВЕТА. НЕКА ДАЈУ НЕКИ ДИНАР, А МИ ЋЕМО ДА ИМ „ПРОМОВИШЕМО“ СОРТЕ. ДОДУШЕ, ТО РАДИ ОВАЈ ЦЕНТАР. ИМА МЕСТА ЗА СВЕ.
Može pirijada, pomfritijada…
Ko su ovi ljudi? Šta hoće? Da unaprede domaću proizvodnju krompira? Hahaha. Ekološko društvo? Šta to beše? Hahaha.
Kakva je bila ‘rana?
Gledam juče i slušam Milića. Njegov prijatelj Zoran Vasiljević probo Centa glogovim kocem. Milić ga spašava od robije. Kome on više palamudi. Tragedija je što ovi koji ga slušaju to ne znaju. A sada maše sa Centrom, a sutra če i sa udruženje.
Može mu se kada je član vladajuće koalicije.
Prve pare obećala Stambolićka. Već su uspeli da navaćare. To je i cilj Udruženja.
Zoran Broćić diže ruku za propast naše ustanove. Samo podržava zaduživanje Instituta. Čuli smo da su propale dve firme gde je brinuo o struci. Naša će biti treća. Sada osniva udruženje za krompir. Samo novac. I ništa više.
Priča se da je profesora Zorana Broćića u UO Instituta instalirao Ivica Đalović iz Instituta (preko SPS-a). Sada Đalović otkriva istinu o Broćiću i vodi kampanju protiv njega da ga smeni. Teško mu ide jer Broćić završava za direktorku Instituta.
Zoran ti je sada Milićeva desna ruka. Predsednik Skupštine pokojnog Centra za krompir. Ima Milić „ideja“ samo treba da ima neko da ga prati. Naravno jak.
Zoran je dobio nagradu Opštine za propast semenarstva krompira u dve firme. Za to mu se Milić izborio. Tako ti je u Srbiji. Red je da mu ovaj vrati.
Za zaduživanje Instituta u NS do bakkrota, gašenje proizvodnje treba da odgovara Upravni odbor. Ćirović se prevrće u grobu.
Priča se da je profesor Drago Milošević podneo ostavku na mesto predsednika Skupštine pokojnog Centra za krompir uz temeljito obrazloženje Ministarstvu nauke. Odmah je na to mesto instaliran profesor Zoran Broćić. Eto čovek sada „unapređuje“ proizvodnju krompira. Ima čovek iskustva. Dve firme gde je bio glavni stručnjak propale. Za to dobio nagradu. Sada ima iskustva. Neće valjda i ova priča da propadne.
Kako da propadne. Novac, novac, novac, novac. Malo maglu, malo vodicu, malo ovo, malo ono. Neko dobro vadi. Veća štetočina može da bude neko ko je okačio titulu i zvanje nego onaj koji na ovakvom danu prosipa znoj da bi pošteno zaradio dnevnicu na prostiji poslovima. Dobro ova država funkcioniše. Dobar deo se bavi uzimanjem novaca za ništa. Pa i od krompira koji sve više propada. Neće niko da da pravu dijagnozu. Mi tobože da ovo i da ono. Magla.
Šta se preporučuje od sorti krompira za gajenje kod nas? Kakva je Arizona?
Šta kaže Centar za krompir? Šta oni preporučuju? Gde se može nabaviti kvalitetan semenski krompir? I koje sorte za pomfrit?
Ovi muljaju sa imovinom i imenom bivšeg Zavoda (Centra) za krompir. Otići će i imovina na doboš zahvaljujući vezi sa privatnicima. Poznata stvar. Odgovaraće Upravni odbor. A državu baš briga. Dok se neko ne nađe da sve pročešlja.
Čitali smo pismo ostavke profesora Miloševića. Nemamo ništa dodati niti oduzeti. Neće čovak da mešetari. Ko te za to danas u Srbiji pita? Muljatori najbolje prolaze.
Treba obnoviti istragu o kriminalu koji je doveo Centar do propasti. I mi zaposleni smo krivi što smo štitili lopove koji su krali šleperima dok su nama davali mrvice. Sada ispaštamo kasno smo progledali. Možda se i danas štiti kriminal onih koji su ga nekada činili. Čudi nas kakav interes imaju oni koji su prihvatili da budu deo organa uprave Centra za krompir koji postoji samo na papiru. Ima imovine koja je interesantna i ništa više. Koliko toliko je ova ustanova značila za ovu našu malu varošicu sa tridesetak zaposlenih.
Opet da uđe kriminalistička policija da prečešlja kakve oni donose odluke i šta se tamo radi. Niko od zaposlenih u Centru, a lažno se predstavljaju kao da iza imena Centar stoji kadar. Ko, recite imenom i prezimenom. Ko je zaposlen i šta radi? Prazno. Dakle kada kažu da Centar za krompir stoji iza nečega treba znati da je to laž, prevara, obmana…
Čista manipulacija. Ko tu ima i kakve ciljeve? Profesor Broćić bio glavni organizatora proizvodnje semenskog krompira u RZ plant. Propala priča. Gospodin nagrađen za dan opštine i postavljen za predsednika organa upravljanja Centra za krompir. Sami zaključite. Nema dalje…
Priča se da je profesor Milošević podnoseći ostavku napisao opširno pismo Vladi. Verujemo da je u njemu navedena istina o propasti Centra za krompir. Zašto se to ne objavi na medijima pa da vidimo ko je ko? Da se više ne manipuliše imenom „Centar za krompir“ i da se ne prodaje magla zarad ličnih interesa.
Ovo je propalu u Guči pre par godina. Odmah premešteno na asfalt u Beogradu. Šta je ovo? https://www.instagram.com/p/DJ3YTxKIMiV/?igsh=anpqd2hvcTNqb2c2 Kome se prodaju muda za bubrege?
Da se preispitaju sve odluke Skupštine Centra za krompir od formiranja do danas. Da se vidi šta se tamo dešava, ko je tamo u radnom odnosu? Šta su namere i šta stoji iza njih. Da se vidi ko su bili i ko su sada članovi organa uprave, ne institucije, imovine bivše institucije. Znamo da je profesor Broćić član UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i predsednik Skupštine Centra za krompir.
Broćić je verovatno kadar SPS-a ili PUPS-a. Pa dobro. Dobro nameštenje. Sigurno za to u Novom Sadu u UO ima bar sto hiljada. Neko se snađe. Ne treba biti zavisan.