Kolike su plate u Moravičkom okrugu i gradovima u okruženju?

Objavljeno 01/06/2026

Prosečna zaradau Srbiji obračunata za mart ove godine iznosila je 167.263 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.650 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Pored prosečne plate, medijalna neto zarada iznosila je 92.753 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

banka novac stednja Prosečna neto zarada u martu u Moravičkom okrugu iznosila je 103.608 dinara (prethodni mesec 99.478).

Najveće zarade se beleže u Lučanima 120.735 (u februaru 99.478), a potom slede Gornji Milanovac sa 106.189 (103.398), Čačak sa 103.055 (99.258) i Ivanjica 90.053 (87.367).

Prosečne martovske plate u gradovima u okruženju slične veličine: Užice 110.569, Kraljevo 100.541, Kragujevac 114.460, Valjevo 105.837, Šabac 104.550, Kruševac 105.409, Niš 115.862.

Plate u Zlatiborskom okrugu

Najveći prosek neto zarada u martu ostvarili su zaposlenima u Beogradskom regionu, 153.000 dinara, a opština Stari Grad u Beogradu
je nedostižna među lokalnim samoupravama sa neto prosekom od 208.605 dinara, a sledi je opština Vračar sa 204.084 dinara.

Najveće zarade i dalje su u sektorima informacionih tehnologija, finansija i pojedinim visokospecijalizovanim industrijama, dok su najniže u ugostiteljstvu, ličnim uslugama i delu proizvodnih delatnosti. Ubedljivo najveće plate neto su u sektoru informisanja i komunikacija, gde je prosek dostigao 269.019 dinara. Unutar ove oblasti najviše zarađuju zaposleni u delatnosti računarskog programiranja, konsaltinga i srodnih IT usluga, čak 329.858 dinara. Visoko se drže i telekomunikacije, sa 206.175 dinara.

Prosečna zarada u finansijskim delatnostima i osiguranju iznosi 204.325 dinara, dok su u klasičnim finansijskim uslugama, bez osiguranja i penzijskih fondova, primanja dostigla 246.856 dinara. Visoki proseci su i u naučnoistraživačkom radu, i to 251.275 dinara, kao i u vazdušnom saobraćaju – 255.689 dinara.

Među industrijama izdvajaju se: proizvodnja duvanskih proizvoda – 299.410 dinara, proizvodnja farmaceutskih proizvoda – 216.503 dinara i proizvodnja koksa i derivata nafte – 194.218 dinara. U najviše privrednih grana plate su od 100.000 do 160.000 dinara neto.

Najniže zarade

Najniže neto zarade i dalje su u uslužnim delatnostima koje zahtevaju veliki broj radnika i imaju manju dodatu vrednost. Usluge smeštaja i ishrane imaju prosek od 75.636 dinara, a u delu pripreme i posluživanja hrane i pića zarade su tek 70.938 dinara.

Među najslabije plaćenim delatnostima su takozvane ostale lične uslužne delatnosti – 69.196 dinara, popravka računara i predmeta za domaćinstvo – 71.303 dinara, ribarstvo i akvakultura – 81.008 dinara i proizvodnja odeće – 80.678 dinara. Niske zarade zadržale su i delatnosti poput socijalne zaštite sa smeštajem, gde prosek iznosi 86.787 dinara.

U prerađivačkoj industriji prosečna neto zarada iznosi 109.910 dinara. Iznad ovog proseka su hemijska industrija, proizvodnja električne opreme, mašina i metalski sektor, dok su tekstil, drvna industrija i proizvodnja odeće osetno ispod industrijskog proseka. Građevinarstvo je dostiglo 103.293 dinara, a u trgovini je prosek 101.711 dinara. Transport i skladištenje beleže 102.410 dinara, ali su razlike unutar sektora velike – od 88.000 dinara u kopnenom saobraćaju do više od 255.000 u avio-sektoru.

U javnom sektoru plate su u proseku iznosile 123.477 dinara, a u tom segmentu najviše su zaradili zaposleni u državnim preduzećima, gde je prosek bio 134.102 dinara, dok su javna lokalna preduzeća svojim zaposlenima u proseku isplatila zaradu od 114.951 dinar. Prosečna plata u administraciji bila je 126.733 dinara, od čega su zaposleni na državnom nivou kući odneli 131.378 dinara, pokrajinska administracija 124.806 dinara, a lokalna 103.342 dinara u proseku. Zaposleni u zdravstvu i socijalnom radu prosečno su u martu zaradili 120.802 dinara, dok su u obrazovanju i kulturi plate bile 120.650 dinara.

Prethodni članak

Veća potražnja za ogrevom na stovarištima, tržište stabilno

Naredni članak

U Čačku trenutno 22 gradilišta

3 komentara

aki 01/06/2026 u 15:48 Odgovorite
Plate sve veće, a grđani sve siromašniji. Nemojte pisati ove gluposti nego objavite koliko su građani mogli da kupe mesa, benzina ili mleka za prosečnu platu od 2010 da 2026. pa će vam sve biti jasno. Ove nebuloze sa prosečnom platom mogu da prođu kod ĆACIJA ali kod pametnih građana, teško.
Izvršitelj 01/06/2026 u 17:15 Odgovorite
Aki,ima nas i kojima zarada ide u nebesa,para kao šume!!!!
Ekonomista 01/06/2026 u 17:43 Odgovorite
Da li Republički zavod za statistiku osim uplata uzima u obzir i broj radnih sati?