Struja u Srbiji skuplja nego u 13 zemalja Evrope

Građani Srbije plaćaju električnu energiju skuplje nego stanovnici 13 zemalja Evrope, a predstavnici vlasti tvrde da je po visini cene na dnu lestvice zemalja Starog kontinenta i da će tako i ostati i posle 1. oktobra, kada poskupi 6,6 odsto, otkriva nedeljnik Radar.

Ako se u cenu, kako je naveo taj portal, uračunaju i brojne stavke, koje se naplaćuju potrošačima, trenutno je struja jeftinija i u nekim od najrazvijenijih evropskih zemalja, poput Švedske i Norveške, u pet susednih država, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Albaniji i Mađarskoj, kao i u Poljskoj, Islandu, Moldaviji, Litvaniji, Gruziji i Turskoj.

U tim zemljama cena jednog kilovat-časa (kWh) kreće se u rasponu od 1,23 evrocenti (u Gruziji) do 8,7 evrocenti (u Moldaviji), dok je u Srbiji 8,79 evrocenti, rekao je za Radar doktor ekonomskih nauka Dragovan Milićević, bivši državni sekretar za trgovinu od 2012. do 2014, pozivajući se na podatke Eurostata.

Milićevićeva analiza pokazuje, međutim, da je u Srbiji stvarna cena mnogo veća od 8,79 evrocenti za kWh. Njegova računica bazirana je na proceni da većina građana petinu struje troši noću, po nižoj tarifi, a 80 odsto danju, po višoj tarifi.

Ona otkriva da svaki kWh, u zavisnosti od ukupne potrošnje, košta između 14,5 dinara i 21,43 dinara, odnosno od 12,37 evrocenti do 18,29 evrocenti, ako se u cenu uključe i akcize, porez na dodatu vrednost i brojne takse, pa i taksa za javni servis, koja se takođe naplaćuje preko računa za struju.

„Godinama se forsira narativ da je cena električne energije za domaćinstva u Srbiji najniža ili među najnižima u Evropi. Da bi se došlo do stvarne cene koju plaća potrošač, u nju moraju da se uračunaju i sve ostale stavke, počev od angažovane snage, preko naknada za obnovljive izvore, do akciza i PDV-a“, rekao je Milićević.

Prema njegovim rečima, cena kWh je najniža u zelenoj zoni (mesečna potrošnja do 350 kWh), znatno viša u plavoj (od 351 do 1.600 kWh), a daleko je najviša kada se uđe u crvenu zonu, za koju je granica do sada bila 1.600, a od 1. oktobra biće spuštena na 1.200 kWh.

On je naveo da u proseku, svaki kilovat-čas više od 21 dinara, plaćaju najveće štediše, koji troše samo 100 kWh i najveći rasipnici energije, koji mesečno „spale“ 2.500 kWh, ali kaže da je, na sreću, takvih malo.

Većinu, čine oni koji troše između 300 i 1.500 kilovat-časova, a svaki košta između 14,5 dinara i 15,75 dinara ili od 12,37 do 13,44 evrocenta. Svi oni, dakle, plaćaju kWh za oko 50 odsto više od 8,79 evrocenti, što je podatak kojim raspolaže i Eurostat.

Da bi podaci bili uporedivi sa drugim zemljama, Milićević je iz računa za struju izbacio fiksnu naknadu za javni servis od 349 dinara. Bez te stavke, prosečna cena kWh kreće se u rasponu od 13,34 dinara do 21,12 dinara ili od 11,4 do 18 evrocenti.

I ti podaci pokazuju da svi potrošači u Srbiji struju plaćaju skuplje od Slovaka, Danaca, Finaca i građana svih bivših republika SFRJ.

Potrošači struju plaćaju po višim cenama od bogatih Šveđana, čiji je bruto domaći proizvod po stanovniku, prema podacima Svetske banke za prošlu godinu, 4,3 puta veći nego u Srbiji (57.723 dolara) ili još bogatijih Norvežana, čiji je BDP po glavi čak 6,4 puta veći nego naš (86.899 dolara).

Za one koji troše 1.600 kWh mesečno, od oktobra će cena struje sigurno biti među najvišim u Evropi. Tim pre što u većini zemalja EU cena pada sa rastom potrošnje, dok je kod nas potpuno obrnuto.

Ceo tekst pročitajte na portalu Radara.