Sve teže naći radnike u poljoprivredi, nema više ni Bugara ni Rumuna (VIDEO)

U toku je povrtarska sezona u čačanskim selima pored Zapadne Morave. Zbog suše cene su ove godine visoke i čini se da će poljoprivrednici ove godine dobro proći, ali se suočavaju sa drugim problemom – nedostatkom radne snage.

Devedesetih i početkom 2000-tih godina u selima oko Čačka najbrojniji su bili radnici iz Bugarske i Rumunije. Njih odavno nema, što je još jedan pokazatelj gde su oni otišli, a gde smo mi.

Zbog toga je dobar deo poljoprivrednika smanjio proizvodnju i obrađuje onoliko zemlje koliko može da obradi sa svojom porodicom. Oni koji imaju veću površinu radnu snagu nalaze na jugu Srbe, a najbrojniji su Romi.

– Sada je baš otežano pronaći radnu snagu. Možda i desetak i više godina unazad nema više te radne snage iz okolnih zemalja. Silom prilika kod nas danas dolaze čitave porodice Roma iz okoline Leskovca i Bora. Ti ljudi su ovde nama već postali komšije i prijatelji i sa njima se sarađuje i radi već godinama. Organizujemo se nekako kao nekad što je to bilo između komšija – mi pomažemo, oni nama i tako se nekako snalazimo. Ali evo i u zadnje vreme počinje i primena agrotehnike, naročito u vađanju krompira, dosta se pribeglo tim kombajnima za vađanje krompira i tako se ljudi snalaze. Tako se posao sveo na porodicu, obavlja se sa minimalnim brojem radnika, samo koliko je baš neophodno, jer nema ih – kaže Zoran Stefanović, jedan od većih povrtara u Zablaću koji obrađuje zemlju na nekoliko hektara.

Stefanović se priseća da je nekada samo u Zablaću bilo i preko 1.000 Bugara.

– Borba je velika uvek bila sa tim radnicima, i pre dok su dolazili Rumuni i Bugari. U jedno vreme kod nas je tu bilo preko hiljadu Bugara, oni su onda radili za nekih desetak maraka, petnaest maraca, kad je to bilo ono staro vreme. Poljoprivreda je specifična grana. Nije to radno vreme od 7 do 3 pa si završio posao. To je način života – podseća Stefanović.

U selima oko Zablaća dnevnica se računa po satu. Danas je to oko 500 dinara po satu, ali se radi po ceo dan. Naš sagovornik kaže da se nekada počinje ujutru od 4, , pa do 7 sati dok ne ugreje, pa onda popodne ponovo.

–  Izbegavamo ove dnevne ogromne žege koje nisu ranije bile – kaže Zoran.

Rumuni i Bugari ispred nas: Poređenje BDP-a Rumunija, Bugarske i Srbije

Iako većina srpskih sela odumire, naš sagovornik kaže da je Zablaće živo i da će ovo selo opstati.

– Mi smo zadovoljni ovde, škola je puna đaka, tu ima omladine, ovde ima prilično porodica. Ostala je omladina da se bavi poljoprivredom, najviše iz ekonomskih razloga. Dobri su prinosi povrća, ovo je plodna zemlja, dobre su tu zarade i onda ljudi ostaju da se bave s tim, ne idu u fabrike, ne idu trbuhom za kruhom po svetu, ostali su tu da rade, baš ovde u Zablaću konkretno. U ostalim selima je malo drugačije – kaže na kraju Zoran Stefanović.

Prema poslednjem popisu, za deset godina sela u Srbiji su izgubila gotovo 400.000 stanovnika. Procene su da je više od 1.000 sela u fazi nestajanja, a sve to ima veliki uticaj na poljoprivredu. Za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za deset odsto. Podaci pokazuju da prosečan poljoprivrednik ima između 55 i 60 godina.

_____________________________________________________________________