Uskoro nastavljamo borbu, da nam Srbija ne zaraste u korov

Blokade puteva koje su zbog svog položaja i zbog čitavog odnosa države prema njima sprovodili poljoprivrednici širom Srbije čitave tri nedelje, okončane su nedavno zbog približavanja prolećnih radova. Njihovi zahtevi sa blokada nisu ispunjeni.

Predrag Veljković iz Udruženja predstavnika mleka Šumadije i Pomoravlja u intervju za OzonPress kaže da  su blokade okončane iz razloga što poljoprivrednici više nisu imali ni snage, ni energije za blokade, a radovi u polju su počeli sa prvim lepim danima. Ipak, kako kaže, poljoprivrednici ne odustaju od dalje borbe i uskoro će početi protesti opet.

— Bio je ovo najveći protest poljoprivrednika ikada u istoriji Srbije, najveći broj lokacija, najduže vremenski. Znači 513 sati je trajala ova blokada, veliki broj poljoprivrednika je bio prisutan na njima, protest smo okončali iz razloga što zaista više nismo imali ni snage, ni energije, radovi u polju su nas čekali. Nismo imali reakciju na kraju ni same vlade kakva je trebala da bude a ni resornog ministra poljoprivrede. Ponavljam, nismo se predali, nastavićemo borbu naravno, borićemo se i dalje, ali ovo je samo trenutno zatišje dok rešimo naše probleme, da rešimo poslove koje imamo hitne na gazdinstvima i nakon toga verovatno ćemo se organizovati, izaći ćemo ponovo i nastaviti našu borbu.

• Ministar Glamočić je proglasio pobedu, ponudio je neko rešenje sa kojim vi niste zadovoljni. Očekujete li poziv da se nastave pregovori i šta bi bio kompromis?

— Ništa novo od njega, znači on je navikao da manipuliše već mesecima unazad sa ljudima, pre svega preko njihovih medija. Nikakvog dogovora apsolutno nema, dijalog je počeo i otvorena su ta vrata za dijalog. Verovatno će za nekih mesec dana uslediti neki novi sastanak na kome će se delimično videti sve što je on izobećavao, da li će bilo šta od toga biti ispunjeno u ovom periodu koji je pred nama. Po onim informacijama koje stižu do mene, do naših članova udruženja, to već danas ne ide u tom pravcu kako je on rekao. Mi evo već imamo neke mlekare koje i dalje smanjuju cenu mleka, doduše imamo jednu do dve mlekare koje su najavile da će povećati cenu mleka za 4 do 5 dinara, ali sve je to nekako klimavo i ne ide onako kako bi trebalo da ide.

• Vi ste u svom podcastu rekli da ste praktično i vi ostavljeni sami kao što su bili ostali sami studenti, advokati, profesori….Dakle nije bilo te šire podrške javnosti.

— Pa da, ja jesam to zaista rekao. Studenti su mesecima na protestima, oni su dva puta pozivali na generalni štrajk, znate kakav je odziv cele Srbije bio, jedna četvrtina se možda odazvala. Imali smo proteste prosvetara, advokata, na kraju i nas poljoprivrednika. I cenu na kraju ko je platio? Platili su studenti koji su izgubili godinu a njihovi roditelji su to sve morali da finansiraju. Što se tiče prosvetnih radnika, mnogi su dobili otkaze i njima je takođe većina njih ostala bez plata u tom periodu. Advokati takođe su loše prošli. Na kraju smo došli mi poljoprivrednici koji zaista ništa od onih zahteva koje smo tražili nisu nam ispunili, apsolutno ništa. I sada očekujemo jednu vrstu osvete od samog režima. Očekujemo da će nam možda verovatno pisati neke kazne za sve traktore koji su se nalazili na blokadama, da će krenuti neka druga vrsta targetiranja i maltretiranja poljoprivrednika. Videli ste tu brutalnu akciju policije gore u Bogatiću i videli ste da su tri poljoprivrednika bila u pritvoru, dva su danas puštena na slobodu, to su ovi momci iz Bogatića. Ostaje još naš Zlatko Kokanović koji je dalje utamničen u tim Vučićevim kazamatima.

• Hoćete li ostati jedinstveni i ko deli poljoprivrednike? Da li je to jedan vid pritiska vlasti prema vama, dakle i medijski pritisak i pritisak od strane policije, od strane inspekcija?

— Vlast radi od prvoga dana da nas razjedini, da podeli poljoprivrednike. Oni već sad imaju ta neka njihova, kako bi ja rekao, ćaci udruženja s kojima se ministar vrlo rada sastajao, pregovarao, dogovarao. Nas nikada nije hteo da primi, uopšte da primi na razgovore. Prvi put nas je primio sada kada smo izašli na ulice širom Srbije. Oni će pokušavati u narednom periodu dodatno da nas razjedine, da uguše ovaj bunt koji je zaista pokrenuo celu Srbiju. Nemojte zaboraviti da su po prvi put na ove proteste izašle lokacije i grupe nezadovoljnih poljoprivrednika koje nikada do sada nisu izlazili. I to su izašle sredine, a moram to isto iskreno reći, sredine koje su glasačko telo SNS-a, ljudi koji su godinama glasali za Srpsku naprednu stranku, koji su pristalice, simpatizeri, neki čak i članovi. To zaista govori da je stanje u poljoprivredi katastrofalno.

• To pokazuje i popis poljoprivrede, 130.000 manje gazdinstava u odnosu na 2012. godinu, prosečna starost poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 60 godina. I ono što želim da vas pitam jeste šta ako ostane sve ovako? Da li to vodi dalje ka gašenju tih malih gazdinstava?

— Pa da, sigurno, ovo kako sada, znači u kom pravcu se mi krećemo, definitivno se gase ne samo mala gazdinstva, gasiće se i srednja gazdinstva. Evo, ministar je sam na tom sastanku koji su imali članovi našeg udruženja u vladi rekao da već imaju faze planirane kako da se gazdinstva ugase u Srbiji. U toj prvoj fazi on je rekao sve farme koje imaju ispod 20 krava, kada govorimo o mlečnom govedarstvu, moraju nestati. A u sledećoj fazi će ići one od 50-100, verovatno čak i do 150. Znači, grdno se varaju neki koji misle da su sada velike, da su oni veliki i da će opstati. Ne, njihov plan je potpuno gašenje svih malih, srednjih gazdinstava, ostaće one najveće korporacije koje mogu da opstanu u ovakvoj fazi poljoprivrede kako oni planiraju u budućnosti.

• Kada je u pitanju taj sastanak koji ste najavili narednih dana, kada bi trebalo da se održi i šta očekujete da se donese na tom sastanku? Hoće li se nastaviti neki vid protesta?

— Mi ćemo prvo pre tog sastanka koji će biti verovatno u vladi ili ministarstvu poljoprivrede imati sastanak svih udruženja i grupa nezadovoljnih poljoprivrednika koji su u protesti 21 dan bili na protestima. Sve ćemo prvo svi mi zajedno da vidimo šta i kako dalje, nadamo se da će Zlatko Kokanović biti pušten na slobodu, naravno biće i on prisutan, svi ljudi koji su sa nama bili od prvoga dana. Nakon toga će se verovatno održati taj sastanak u vladi, u resornom ministarstvu, da vidimo šta je ovo što je ministar sada izobećavao gore, što je obećao da će učiniti u ovom periodu nekom od mesec dana, da li je bilo šta od toga ispunjeno i u kom pravcu dalje možemo da idemo.

• Lokalni izbori su u pojediniu lokalnim samoupravama, ovde u Dragačevu vidimo opet se obilaze sela, asfaltiraju se putevi. Šta je ključ za opstanak srpskog sela? Jesu li to ti putevi ili da se vidi ekonomska održivost, isplativost, neka dugoročna vizija?

— Sad su ljudi, znate, došli u neku fazu da vide da više ne vredi vama put, ne vredi vama infrastruktura ako imate bilo šta na selu. Vi ako nemate cenu vašeg proizvoda, ako nema cenu ono što vi radite, ako vaš rad nije vrednovan, ne vredi vam više to. To je moglo da prolazi SNS-u i njima je to prolazilo u prethodnim godinama. Ljudi baš iz Dragačeva, iz Lučana me kontaktiraju svakodnevno. Oni su ogorčeni. Njihovi magacini sa krompirima su puni, nikome ne mogu da prodaju. Malinu su im takođe uništili. Uvozni lobi je i to upropastio. Oni nemaju osnovne izvore prihoda i bukvalno sama uglavnom rade ćumur. Proizvodili su taj ćumur i u jednom trenutku su i to upropastili i tu je cena bila katastrofno niska. Taj asfalt je nekada prolazio, više ne prolazi jer vama ništa ne vredi ako vi ne možete da preživite, vi nemate sad osnovna sredstva da platite, dažbine ne možete da platite, decu ne možete da školujete, džaba vam i asfalt i ne znam i rasvete i bilo šta i vode i kanalizacije.

• Vidite li vi u ovoj vlasti da se uopšte razmišlja o selu kao ekonomskom potencijalu Srbije?

— Vidimo samo po pričama. Ovo što Glamočić priča i što Krkobabić priča, to je samo u njihovim pričama za široke narodne mase. Inače na delu vidimo u stvarnosti sasvim druge se stvari dešavaju i njihov osnovni cilj je definitivno, to sada apsolutno svakome mora biti jasno, da se sela potpuno ugase, da se ljudi rasele, da odemo na neke druge strane, da selo ostane prazno i na kraju njihov osnovni cilj je da se tu otvore rudnici.

• Ono što često spominjete tokom vaših protesta i blokada jeste da vi dobijate najveće subvencije u Evropi. Jesu li one dovoljne? Ono što su nama rekli poljoprivrednici jeste dajte nam cenu, subvencije nam neće trebati.

— To je čista glupost koju oni rade, mislim i sam ministar je na tom sastanku rekao i to je izuzetno bezobrazno i drsko od njega. To rade i gradonačelnici gradova kada ode neki poljoprivrednik pa mu se požali, onda odmah izvuku koliko je taj poljoprivrednik uzeo od lokalne samouprave. Znači normalnih sredstava na javnim konkursima. Tako je ministar i sada uradio, kada su ljudi gore otišli na pregovore, on je izvukao verovatno iz uprave za agrarna plaćanja, što je protivzakonito, i počeo da targetira ljude, kaže, pa ne znam, vi ste uzeli ovoliko miliona. To je narodni novac, nije njihov lični novac, i ti ljudi drže kravu, ne znam, drže ovcu, znači, dobili su ta sredstva koja im zakonom pripadaju. Nije to njihov lični novac, ni Glamočića, ni Vučića, ni bilo koga od njih. Trećina budžeta Evropske unije ide za poljoprivredu. Svaka zemlja se trudi jer je to nešto najosnovnije u jednoj zemlji. Ako nemate hranu, domaću proizvodnju, džaba vam ne znam i vojska i policija i sve ostalo.

• Šta vam je najteže palo kada ste čuli od predstavnika vlasti, bilo je raznih targetiranja i od strane medija, i da ste alkoholičari, i da nosite Rolex-e, da ste pijani milioneri, da kupujete stanove, čak su vas optuživali da ste uzimali i naplaćivali prolaz vozilima.

— Sve to što ste vi napomenuli, sve to je strašno i što je još strašnije što to ne izgovara bilo ko, nego izgovara resorni ministar poljoprivrede i predstavnici vlasti. U svakoj normalnoj zemlji, jedan ministar poljoprivrede koji kaže za ljude, domaćine koji su izašli da protestuju, da oni ništa ne rade je strašno. Oni brane svoja gazdinstva, brane prosto Srbiju da ne zaraste u korov, da opstane ovakva kakva je danas. A Glamoćić izađe i kaže da smo mi neki alkoholičari koji po tri, četiri dana se opijamo gore u Mrčavicima, ne treznimo se. Kad nam stignu te subvencije, mi se bijemo po kući, jurimo se kako ćemo to da podelimo i gde ćemo da taj novac da preusmerimo. To je najžalosnije. To je zaista onako strašno.

_______________________________________________________