Prethodni članak
Svi traže zanatlije. A gde su visokoobrazovani?
Objavljeno 06/08/2025
Poslednjih godina u fokusu tržišta rada sve češće su kvalifikovani majstori. Statistike govore da ih nema dovoljno, da mogu da biraju posao i da se traže više nego ikada. I zaista – poslodavci nude smeštaj, razne benefite i sve češće naglašavaju hitnost kada traže molere, vodoinstalatere ili električare.
Dok tema o nedostatku zanatlija sve više preovlađuje, ostaje pitanje da li su visokoobrazovani i dalje potrebni tržištu?
Podaci sa sajta Poslovi Infostud daju vrlo jasan uvid u tu drugu stranu tržišta rada. Iako se manje o tome govori, oglasi za pozicije koje zahtevaju visoku stručnu spremu nisu nestali, naprotiv.
U periodu od 2020. do kraja 2024. godine, na sajtu je objavljeno ukupno 118.627 oglasa u kojima jeeksplicitno tražena viša ili visoka stručna sprema. Najviše ih je bilo 2022. godine –30.483, dok je 2024. objavljeno 21.326 takvih oglasa, što je i dalje znatno više nego za vreme pandemije, kada ih je bilo 16.752.
Dakle, brojoglasa za visokoobrazovane jeste opao u odnosu na svoj maksimum, ali ne drastično. Štaviše, i dalje se na godišnjem nivou traži više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata, što jasno pokazuje da ta radna snaga nije izgubila vrednost na tržištu – samo nije u prvom planu.
Međutim, ono što je važno razumeti jeste kontekst. Udeo oglasa za visokoobrazovane se smanjuje, ne zato što njih više niko ne traži, već zato što brže raste broj oglasa za one sa srednjom stručnom spremom. Primera radi, 2020. godine oglasi za visoku stručnu spremu (višu školu, fakultet, master) činili su ukupno 38% svih oglasa. Do kraja 2024. taj procenat je pao na 29%.
Najveći broj tih oglasa dolazilo je iz IT sektora, koji je imao najizraženiju potrebu za visokoobrazovanima, ali snažnu potražnju beležili su i mašinstvo, pravo, farmacija, finansije, marketing, ljudski resursi, obrazovanje, arhitektura, zdravstvo i mnoge druge oblasti. U tim sektorima diploma nije poželjna, već obavezna.
Za razliku od zanatskih zanimanja koja su sve češće propraćena bombastičnim medijskim naslovima, oglasi za visokoobrazovane profile obično prolaze tiše. Selekcija traje duže, konkursi su jasnije postavljeni, a oglasi uglavnom ne ciljaju široku publiku već određene profile. Zbog toga se stiče utisak da se ti poslovi manje traže – ali podaci jasno govore da su oni i dalje stubovi mnogih delova privrede.
Zanatlije su danas neophodne – to niko ne osporava. Ali i društvu i privredi jednako su potrebni pravnici, lekari, nastavnici, programeri, inženjeri i svi oni koji svojim znanjem i stručnom spremom drže u funkciji složenije sisteme. Poslovi koji ne zavise samo od prakse, već i od formalnog obrazovanja.
Niske plate, visoka inflacija i nestabilno okruzenje su dovele do toga da se radna snaga (majstori, zanatlije i slicno) upute u inostranstvo. Kao posledicu te migracije imamo radnike iz Kine, Vijetnama, Azerbejdzana i ko zna odakle, sa najavom da ce uvoziti i Afrikance.
Nije ni vani sjajno ni tamo vise ne cvetaju ruze a nisu ni neke zavidne plate, nego sada nemaju hrabrosti i stid ih je da se vrate u Srbiju. Svi hoce da rade u fotelje nece niko na gradjevinu to mora da se prizna. Mogu i da rade poljoprivredu da gaje sanovita medicinske gljive kao sto su! reishi, agarikus, cordiceps i hericium pa da vidis kava je dobra zarada od gljiva.
Po ličnom iskustvu visokoobrazovani nije kvalifikacija to je stepen obrazovanja kao na primer glimac. Ovoj zemlji trebaju, inženjeri, arhitekte, fizičari, matematičari, hemičari, tehnolozi. Ti profili su stubovi privrede a ostali su većinom državni kadrovi na budžetu.
Pogledajte trenutnu situaciju u Evropi i Americi naši inženjeri i programeri su peti u svetu po pouzdanisti i sposobnosti koji ispunjavaju uslove i standarde kvaliteta struke i operativnih sposobnosti zapadnih korporacija. Nekim od naših stručnjaka plata doseže do 16-hiljada dolara ili evro. Ali oni te plate realno ostvariju ne sede u kancelarijama kao ovde. Oni rade na klučnim mestima u projektovanji i izvođenju novih idejnih proizvoda i na rizičnim investicionim poduhvatima. Gospodo za to nije samo dovoljna diploma nego i Teslina vizija.
A ovde kod nas padaju nastršnice.
Šta je problem isti Srbi i tamo i vamo?
Problem je u negativnoj kadrovskoj selekciji.
Traži se znanje a ne zvanje što le u Srbiji kupljena diploma to nikom vani netreba osim u Srbiji i SNS kadrovima
Traži se znanje a ne zvanje što le u Srbiji kupljena diploma to nikom vani netreba osim u Srbiji i SNS kadrovima
Traži se znanje a ne zvanje što le u Srbiji kupljena diploma to nikom vani netreba osim u Srbiji i SNS kadrovima
Ovde je sve problem.
Pogledajte malo u nazad.
Koliko je majstora i inženjera bilo kvalitetno.
Koliko je roditelja nuduvoh majstora bilo,majstori i inženjeri.
Ovo sto neko navodi o kvalitetu naših inzenjera u
Americi je ravno,ali to su najbolji koji se u ovoj,
komunisticko močvari ne vrednuju.I dalje je u državnim preduzecima,partija koga imenuje za odgovorno radno
mesto!
Mi nemamo u kontinuitetu,drugu generaciju inzenjera,doktora,limara automehaničara,itd.
I to sto imamo ne tice na razvoj.
Da bi bila kolko toliko odrzive profesije,sad smo morali da imamo treću generaciju.
Vrlo vazno za privredu,mi nemamo nikakvu organizaciju u smislu zadrugarstva ili
privrednih komora.
Mi nemamo ni MADE SERBIJA,,nijedan proizvod,to jest udruženja ili proizvode globalnog tržišta.
Mi smo zakasnili za strategijom Azijskih tigrova,to je vreme i filozofija odavno prevazidjena,od kada se razvila globalna komunikacija.
Sadašnji model stranih investicija,je na odrzivosti konca.
Zasto!?
Da bi razumjeli,najbolji primer je Slovacima.
Iz zajednice Českoslovacke,
Slovacja nije imala zastavstinu mocne automobilističke industrije,
Diodu,ali je imala iskustvo.
Zato u Slovačkoj imamo nekoliko proizvodnju japanskih kola.
Istina Slovackoe privrede i oslonac je na Slovackim dobavljačima.Veliki udeo
delova proizvodnih i maloj privredi.
Ovo malo doznaka iz inostranstva u Srbiji je iz
IT sektora,kao i investicijama Amerike.
Školstvo,srednje obrazovanje,je odavno otislo u muzej.
O zanatima bez komentara.
Sve je razlog,sto lokalna zajednica nije u mogućnosti da se bavi privredom,jerđje nepravedan rasporsdjivanje poreza.
U normalnim zemljama,zna se koliko od PDV.ide republici a koliko lokalnoj zajednici.Ovo je osnovni razlog zbog čega mladi odlaze za Beograd ili inostranstvo.