Voćari traže moratorijum na kredite

Predstavnici udruženja voćara Srbije zatražili su danas u Skupštini Srbije da država otkupljivačima, hladnjačarima i izvoznicima obezbedi moratorijum na kredite kod komercijalnih banaka, jer su istakli da je došlo do zagušenja u isplati i u tekućoj i u prethodnim godinama, zbog umanjenog roda i prihoda.

Poljoprivrednik Milovan Jakovljević iz Udruženja „Zemlja domaćina“ iz Ivanjice je na današnjoj sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu naveo da bi tako glavnica mirovala, a kamate se izmirivale, uz ugovornu obavezu da se poljoprivrednim proizvođačima isplate dugovi države na ime subvencija iz ranijih godina.

Predložio je i da se formira fond za intervente mere kada dođe do poremećaja na tržištu, što je Odbor i prihvatio.

– Treća mera je da ljudi u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, nezadovoljni otkupnim cenama u sezoni, takvu robu mogu da skladište, ali ne kod otkupljivača koji ih ucenjuju, već da Uprava za agrarna plaćanja javnim pozivom pozove zainteresovane vlasnike rashladnih kapaciteta da konkurišu i da svoje kapacitete opredele za nova javna skladišta u kojima bi država subvencionisala zamrzavanje, kutiju, kesu i barkod – dodao je Jakovljević.

Četvrti predlog je, kako je rekao, prilagoditi proizvodnju voća klimatskim uslovima, tako što treba subvencionisati proizvodnju jagodičastog voća u zaštićenom prostoru, jer bi na taj način, prema njegovim rečima, dvorodne sorte imale duži vek eksploatacije.

– Našem strpljenju je došao kraj. Ratari su pre neki dan podneli zahtev zbog nesagledivih šteta od suše, prolećnog mraza i traže 300 evra po hektaru. Na neki način to opravdavam i razumem, ali pitam se ko je njih ovlastio da i za nas voćare traže 300 evra. Šta je 300 evra u zasadu malina, šteta u mojim malinjacima na tri hektara je više od 40.000 evra –  kazao je Jakovljević.

Jakovljević je ocenio da je u redu što Beograd u državnu kasu unosi 41 odsto u budžet, Vojvodina 26 odsto, a Centralna Srbija 33 odsto, ali da nije u redu da se iz te kase ponovo vraća korisnicima budžeta tako da se Beogradu vraća 73 odsto, Vojovodini 19 odsto, a Centralnoj Srbiji osam odsto.

Ocenio je da država mora da uvede red, da stvori ambijent za privredni razvoj „a ne hajdučiju“.

– Mi imamo one male voćarske traktore, pa ne možemo da blokiramo baš raskrsnice. Ja sam za to da dođemo ovde ili pred Vladu Srbije i da pokažemo nezadovoljstvo. Upozoravam vas, u ime ljudi koje predstavljam, svi su imali neke benefite u poslednjih nekoliko godina, osim voćara, a posebno povrtari nisu – rekao je on.

Voćar Mihailo Prodanović iz sela Blaznave kod Topole kazao je da je voćarstvo već dve godine pogođeno sušom, mrazom i gradom i da ove godine ništa nije rodilo.

– Zamolio bih da se krediti odlože, jer 80-90 odsto proizvođača ima kredite i nećemo moći da ih plaćamo. Suša uzima danak, pitanje je kako će sledeće proleće biljke da spreme rod. Sistem za navodnjavanje kod nas nije gotov, a pokrio bi možda 70 odsto zasada. Mnogi ljudi su napustili voćarstvo i zaposlili se, a njive propadaju – rekao je Prodanović.

Poslanik Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije) upitao je predstavnike Ministarstva poljoprivrede šta se dogodilo sa 800 milioma dolara sredstava odobrenih od Svetske banke za izgradnju sistema za navodnjavanje u Srbiji, kao i sa sredstvima Abu Dabi fonda u iznosu 100 miliona dolara.

– Od 3,5 miliona hektara koliko obrađujemo danas, navodnjava se dva odsto, a imamo uslova da se bar 30 odsto navodnjava, šta je sa tim, ko je odgovoran za to. Koliko dugujete novca poljoprivrdnicima gospodo iz Ministarstva, vi još dugujete sredstva iz prošle godine, koliko dugujete novca za opremu i mehanizaciju za voćare iz prošle godine – upitao je Aleksić.

Ocenio je da se sve raspada u poljoprivredi i naveo šta su sve voćari ove godine pretrpeli od kasnog mraza, koji je umanjio prinose nekih voćnih vrsta, poput kajsija za 90 posto, ali isto tako i šljive, kruške, jabuke, višnje i maline, do ranih suša i grada.

_________________________________________________________