Danas je crveno slovo i veliki hrišćanski praznik

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan. Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti, kaže se u našem narodu.

Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa Časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak Časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak Časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.

Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.

Ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, održanog 326. godine, u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313. godine) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest, odnosno slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

Najveći krstovdanski vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze da prodaju i kupuju stoku, sve do podne, a od podne dolaze oni koji žele da se vide, da budu viđeni. Ostaje dokle ko može.

Krstovdan se slavi kao krsna slava.

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti – poznata je naša izreka, pa vernici uglavnom poste na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike.

Na Krstovdan se predskazuje vreme

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

– Kakav septembar, takav i mart.

– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Ovo je stari običaj je nastao u stara vremena kada se u  svim selima isplaćivali poljaci (radnici), koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge kućne poslove, na Krstovdan je obrnuto.

Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

Na jesenji Krstovdan prema drevnim običajima bere i posvećuje bosiljak. Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju se ukrštaju vetrovi.

U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti „oskudna i bolešljiva“.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.

U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

___________________________________________________________________