Ovo su srpski običaji za Vaskrs

Objavljeno 24/04/2022

Hrišćani širom sveta u nedelju obeležavaju Vaskrs po julijanskom kalendaru, praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Vaskršnji pozdrav

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Narodni običaji i verovanja

Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba ići na spavanje pre ponoći. Ko ode, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak, crveno jaje, a i decu valja dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Prvo ujutru pojesti vaskršnje jaje, a potom ići na jutrenje. U Rusiji je običaj da ko okasni na jutrenje, poliju ga vodom ili bace u reku. U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima.Ako bi Vaskrs pao pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso. Za Uskrs se mese posebni hlebovi – u istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom – kovržanjak. Na Pobusani ponedeljak ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju Hristovom. Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava. Na Vaskrs ukućani se tucaju jajima – vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.

Prethodni članak

Uhvaćeni u vožnji pod dejstvom alkohola i PSA

Naredni članak

Prevarili Šarićevu majku za 300.000 evra, pa ih pronašli mrtve

2 komentara

DANIJELA 26/04/2022 u 15:02 Odgovorite
Vaskrs uvek slavim porodično na kućnom pragu svojih predaka,tako uzgredno čuvam svoju istoriju.
SANJA 26/04/2022 u 21:16 Odgovorite
Ima porodica,koje su u izgnanstvu,u okolini Čačka,kojima je onemogućeno nezakonski,da sa svojim porodicama proslave ovaj Veliki naš praznik,slavimo ga i dalje,u drugačijim okolnostima,i uvek nam je želja da nam država Srbija,vrati naš kućni prag,gde su nas nasilno proterali i oteli viševekovnu imovinu.