Prethodni članak
Ptice su tu, čeka se Hičkok
Kada su nedavno radnici JKP „Gradsko zelenilo“ temeljno posekli grane na nekoliko desetina stabala u Gradskom parku, veliki broj građana se pobunio, jer su stabla ostala praktično ogoljena i obogaljena.
Struka je stala na stranu opravdanosti takvog „potkresivanja“ rekavši da će to pomoći da se stabla bolje razvijaju i da će ona svakako za par meseci dobiti nove grane, dovoljno lišća za život drveća i da će u parku ponovo biti prijatne hladovine kad dođe leto.
Možda će tako i biti, ali da li je baš tako trebalo orezivati grane i krošnje, jer stabla nisu jedina živa bića u parku i njihove krošnje nisu važne jedino za život drveća. U parku žive i ptice, koje se gnezde, a za gnezda su potrebne grane i krošnje drveća.
Tako u Gradskom parku u Čačku, a i u širem pojasu uz bedem i Moravu, žive brojne ptice nalik gavranima i vranama, a zapravo je u pitanju – gačac. Primetno je da ovih ptica ima znatno više u delu Gradskog parka ka bedemu, nego u delu Gradskog parka ka gradu. Logično je pomisliti da je zbog toga što je posečeno granje na drveću u delu parka ka gradu, pa ptice nemaju gde da prave gnezda.
– Ne, nije tako i ranije, pre nego što je orezano drveće, gačci su tako živeli u parku. Ka bedemu ih je zaista puno, a u drugom delu parka gotovo da ih i nema, a zašto je tako to morate njih da pitate – kaže u polušali poznati ekolog Dragiša Petrović.
Od njega smo saznali da su gačci ime dobili po svom karakterističnom glasnom gakanju, naročito su glasni u ovo doba godine kada se gnezde i dobijaju mlade. Gačac je ptica iz porodice vrana. Voli da se gnezdi u kolonijama na gradskom drveću. Često ga ljudi mešaju sa gavranom.
– To je vrlo druželjubiva ptica, voli da se oglašava ali nažalost, ne ume da peva kao slavuj, nego gače i grakće, pa otuda i njegovo ime – kaže Petrović.
Gačac se hrani krupnim beskičmenjacima – insektima i njihovim larvama, semenjem i plodovima biljaka, ponekad i sitnijim sisarima. U gradskoj sredini jede i ostatke ljudske hrane iz kanti ili sa ulice, tako da je čest na mestima gde se okuplja veliki broj ljudi, ali hranu sakuplja najčešće u jutarnjim satima, kada nema mnogo prolaznika.
Gačac se gnezdi u kolonijama koje broje najčešće 80-100 parova. Počinju da prave gnezda krajem februara i početkom marta.
Gnezda im se nalaze na najvišim vrhovima drveća, a prave ih od grančica koje otkidaju sa drveća ili kradu sa okolnih gnezda, retko uzimajući one sa tla.
Problem je što u ovo doba godine gačac prlja okolinu u kojoj živi, pa su staze i klupe u parku umazane, a nadležna komunalna služba se pravi da to ne primećuje pa nam park izgleda ovako kako izgleda.
Gakanje i graktanje ovih ptica odjekuje po ceo dan i noć u parku i oko parka, pa cela ta atmosfera ljubitelje filmova podseća na atmosferu iz kultnog filma „Ptice“.
Znači sve je tu, park, ptice, ljudi, atmosfera, zvuci … čeka se samo Alfred Hičkok da izrežira film. Mada bi to teško išlo, ne samo zato što Hičkok više nije živ, nego i gačak nije ratoborna ptica.
___________________________________________________
Možaa bi petarde rešile problem i omogućile da nakon proterivanja ovih ptičurina dođu neke mnogo lepše ptičice.
😂😂😂🤣🤣🤣🤣😂😂😂😂😂
Nije vama lako…vaš problem ne mogu rešiti ni čike u belom….
U pravu si, Cacanine Petarde su omiljenr kod svih ptica sem vrana
Hitno ukloniti grane sa drveca I srušiti gnezda. Neka idu u sumu da se gnezde. Parkove ostaviti deci, a ne pćicurinama i lutalicama
U svetu je ovaj nacin orezivanja drveca davno napusten! Jer iz ociglednih razloga nije dobar, ni po samo drvece, a ni estetski!
Ali kao i uvek i za sve, kod nas se sve tesko i sporo prima, taman kad usvojimo praksu sada normalnog orezivanja svet ce iznaci neki bolji nacin, a mi cemo opet kaskati
Mi stanovnici Kosutnjaka molimo da neko nadlezan uradi nesto. Postaje stvarno nepodnosljivo! Vec se gnezde i u dvorista, prljaju, nadlecu, grakcu, deca se plase. Uzasno je!
A sve vise gravitiraju ka bedemu i naselju, ne zna se zasto…
Vrane su čistači prirode. Umesto da forsiramo kolonije prirodnih čistača (sove, vetruške i vrane) mi i dalje żivimo u nekom ludom sujeverju. Jedan par vrana preradi organskog otpada oko 3 tone godišnje.
Zlo koje unistava ptice pevacice prlja park u oravi nesnosnu buku. Takoje i u Vrnjackoj banji na gornjem delu setalista. Postosu pojedini hoteli postavili zvucne rasterivace pasu i slavuji i vrap i pobegli. Trebaim sistematski rasturiti gnezda smrko sa vodom.
Kad je predsednik udruzenja sova sa zavrsenim fak polit nauka obda znaj dokle smo dosli, sta zna on o pticama kao marica …
Gospodo da li ste normalni,ne možete leti prošetati parkom da vam se nema od ovih ne usere na glavu.
Prosta stvar, ptice koje prave gnezda, ne grade ih u zimzelemnom drveću.Zato je izlaz iz parka i bedem pun listopadnih biljaka i prepuni su ptičijoh gnezda.Park se redovno čisti, kako pešačke staze, tako se peru i klupe.Evo, proleće je tak na pragu, a park je opran vodom.Ova osoba, dve puta dnevno prolazi kroz park, a ne kao novinar Ozona, koji prošao jednom i ovoj godini i nalazi način da bude pljuvač, na zadatku.
Gospodine Mile, kao osoba koja najmanje dvaput dnevno prolazi kroz pomenuti park, mogu samo zaključiti da ne prolazite istim parkom ili da su Vam čula veoma upitna.
Гачац је саставни део екосистема, нема потребе за паником. А орезивање дрвећа је по Закону РС, у ово време, забрањено, баш због птица које се гнезде.
Gačak je ptica koja je oabrana za Srbiju.
Kada su se ptice „delile“ po svetu nas zapade on jer se uklapa. I mi uglavnom dižemo galamu i s….. naokolo a i nama takodje kažu- idite negde drugde!
Ne dirajte ih!!!
Uostalom, najskuplji stanovi su gde oni žive!
Tako je maro,ljudi ne znaju nista o zibotinjama,a kako ne rekoste da narod treba smrce da baca u ksnte a ne svuda po ulici i parku