Da li Čačak ima rock (s)cenu

Svojevrsna retrospektiva, jubilarne, desete Priče, sa posebnim naglaskom na čačanske bendove koji su nastupali na ovogodišnjem izdanju festivala, u vidu koncertnog predstavljanja i  jam-session svirke u prostoru Srpskog paba, održana je u subotu, 21. juna.

Cilj je bio da se skrene dodatna, posebno medijska pažnja na aktivne bendove iz Čačka, ali i da se prikaže trenutno stanje čačanske rock scene.

U opuštenoj, prijateljskoj, atmosferi svirali su: Terrachontula, Krvna grupa, Tampon zona i Kiza Bluza bend.

Akteri čačanske rock scene, kao i organizatori festivala PriČa, dali su i izjave za medije, u cilju predstavljanja svog dosadašnjeg rada, kao i ukazivanja na važnost očuvanja čačanske kulturne scene, čiji je muzički deo više nego važan činilac.

Dejan Samardžić  – Kiza Bluza Bend

• Svirate već više godina, kako poredite rock scenu u Čačku u vreme kad ste vi počinjali sa ovom današnjom?

– Ja sam počinjao u malo srećnije vreme u odnosu na ovo sadašnje što se tiče samog rock’n’rolla. Bilo je puno bendova, sviralo se, svakog vikenda je bilo tri četiri svirke na različitim mestima sa više bendova, muzičari su se družili, živeli da kažem rock’n’roll. Poređeno sa današnjim vremenom to je dosta, dosta da kažem lošija situacija što se tiče rock’n’rolla. Postoje određeni bendovi autorski, ali ranije evo da pomenem samo neka imena. Svi znamo „Za jednu noć“, svi znamo za „Bjesove“. To su bendovi koje je, da kažem, moja generacija iznedrila.

Ja sam bio igrom slučaja, srećom, svedok tog vremena. Uživali smo u celoj toj priči, pomalo se to sve vraća. Ovaj rock festival PriČa, malo daje nadu, da rock’n’roll kod nas nije umro. I eto da kažem, dosta je loša situacija, drugačija su bila vremena, a sad se pojavom elektronske muzike, naravno vrhunska je to muzika, ali nijeje rock’n’roll. Sve se to da kažem svelo na klupske svirke, autorskog rada je sve manje i manje, nadamo se da će biti bolje.

• Da li, po vašim mišljenjima, Čačak i dan danas ima scenu?

– Ovaj festival rock muzike priča definitivno to potvrđuje. Scena i dalje postoji. Bilo bi lepo da se sve to nastavi, da bude i dvadeseta, daj Bože, da klinci nastave tu priču. Da bude mnogo više PriČa i mnogo više ljudi koji slušaju i vole rock’n’roll, sigurno da PriČa jedan od trenutno retkih festivala u čačanskom regionu, koja neguje taj zvuk, neguje tu vrstu muzike, rock’n’roll konkretno. Eto, nadamo se da će ovaj festival ohrabriti mlade da se bave rock’n’roll muzikom, da slušaju rock’n’roll muziku, da žive rock’n’roll.

Goran Čekerevac  Čonto – Terrachontula i Tampon zona

• Šta mislite o rock sceni u Čačku u 2025. godini?

– Pa, za razliku od pre 40 godina, malo se poboljšala, ide na bolje, ali Čačak ima scenu. Bandove koji su svirali na Priči, svi su bili super bendovi i nadamo se da će čačanski bendovi još više biti i da će raznovrsnije muzike biti u ovom gradu i da će publika doći da to sluša. To je vrlo bitno. Treba njima dati to da slušaju. Treba tu muziku puštati na radio, na televiziji, na medijima. Treba reklamirati. Treba biti za to.

• Šta mislite koliko rock festivala priča koja traje već više od deset godina doprinosi tome da čačanska rock scena afirmisana?

– Svaki festival doprinosi tome, bilo koji da se napravi. PriČa je ta koja je preko deset godina tu. Znači dolaze poznati bendovi, svi su živi svirali ovde. Vrlo je bitno da puno ljudi to zna i da sa strane isto dođu kao gosti i vrlo rado ih očekujemo sve ovde. I mi volimo našu muziku i mi hoćemo da pokažemo, da sviramo našu muziku. Jer Čačak je imao scenu i pre,  70-tih godina i 60-tih godina. Znači postoji to, ti koreni su tu, samo treba da ljudi malo to čuju. Znači, treba malo više koncerata imati, više mesta na kojima će se svirati, više reklame, znači, mediji treba puno više da daju programskog prostora mujzici. 

• Kako igrom slučaja znam da ste dugo bili u inostranstvu, da li mogu da se porede rock scena u inostranstvu i u Čačku?

– Pa, svaka scena ima svoju krv i svoju venu. Ovde ima čačansku venu i u inostranstvu ima drugu venu, znači imaš puno raznih bendova i raznih muzika, znači normalno može se porediti jer su festivali takvi i to je super imati festivale jer dolaze strani bendovi i domaći, pa ljudi čuju muziku, nije samo da čuješ neke narodne pesme ili folklor, nego i neki jazz, neki funky, neki rock koji je u stilu Balkana,  jer mi tu živimo. То je to.

Ljubinko Milošević – Krvna grupa

• Evo večeras ije naš sagovornik i Ljubinko Milošević Meho iz Krvne Grupe pa povodom priče da Čačak ima scenu koja je light motiv festivala PriČa, koji je održan prošlog vikenda, pitamo Ljubinka kakva je razlika između rock scene Čačka početkom 80-tih godina kada je Krvna Grupa počinjala i sad skoro 50 godina kasnije.

– A dajte kako da vam kažem, razlika je velika. Pre je bilo, možda što sam tada bio mlađi čovek, pa mi to delavalo tako. Bilo je više bendova, sad ih je manje, ili ja ne znam, možda ti bendovi postoje negde, ali ja nisam čuo. Sad je velika je razlika i, možda su  neka druga vremena. Inače, Čačak je poznat po tome, kad sam ja počinjao da sviram svaka ulica je imala svoj bend, faktički.

• Koliko mislite da rock festival kao što je festival PriČa doprinosi razvoju rock’n’rolla?

– U Čačku, a i generalno u Srbiji doprinosi mnogo. Kamo sreće da je svakih 15 dana neki festival, koncert, kako god. to da se radi, zato je to stajanje, to nemanje tih festivala, ono, pravi da ljudi malo zaborave, zato su ti festivali vrlo bitni, znaš. Jer se tu ljudi vide, ljudi dolaze, slušaju, gledaju, razgovaraju o muzici …. Fale nam svirke.

• Da li mislite da Čačak i 2025. godine ima rock scenu?

– Ima. Ima Čačak rock scenu, ali su sad druga vremena. Treba se ponašati u skladu sa vremenom… Malo je to palo, mislim u odnosu kako je bilo nekada. Dobro sam rekao, druga su vremena i drugi ljudi to vide. Onda smo mi, druga je to priča, imali bubnjeve, imali instrumente. Sad imaš kompjuter, imaš, možeš da vidiš, možeš da praviš, slušaš, nema, mislim, toliko potrebe da ti sviraš. Mi smo nekad onda smišljali, svirali, onda smo pravili pesme. Imaginacija je bila druga, a sad ovi mlađi momci, oni vide, mogu da čuju, mogu da vide, mogu da naprave. Šteta što se to više, što se više ne prave ti festivali ili, na primer, klubovi koje bi, svaki dan imali svirku. Ne možeš da stvaraš publiku ako se ne prave koncerti.

Nikola Radović – Tampon zona

• Koje su razlike i sličnosti u rock’n’roll muzici u čačku nekad i sad?

– Pa, razlika… U stvari, ajmo prvo o sličnostima. Sličnosti su da je rock’n’roll bio na margini i tada, a i sada. To je ta sličnost. Razlike su da tada je nekako energija bila iskrenija kod mlađih naraštaja. Da su i dalje imali neku nadu da mogu da se bave rock’n’roll muzikom i da to može da traje godinama. Međutim, sada se to uglavnom svelo na neki entuzijazam ili na lične projekte gde neko kući pravi pesme, pa ih onda objavljuje na YouTube-u ili po društvenim mrežama, ali da neko potpisuje za izdavačke kuće, pravi koncerte i slično, to se jako, jako teško događa u celoj Srbiji, ne samo u Čačku.

• Učestvovali ste na ovogodišnjem desetom po redu festivalu PriČa sa bendom Tampon zona. Šta mislite koliko festivali doprinose razvoju lokalnih, a i generalno rock scena na nivou države?

– E, to je pozitivnija stvar, koja menja situaciju u smislu da ima više tih festivala. Kad sam ja počinjao sa tipa 18-19 godina da sviram po klubovima, po Čačku tad nije bilo u Srbiji toliko festivala. Tad je čak i Egzit bio u povojima i sve se to događalo nekom pionirskom koraku. Međutim, sada ima dosta festivala. Malte ne svaki grad koji ima više od, ne znam, 30-40.000 stanovnika, ima neki festival. I onda bendovi dobijaju šansu da odu, ako su već uvežbani, imaju neke interesantne autorske pesme, dobijaju šansu da se predstave na festivalima. Tako da za Čačak je važno što imamo Priču i evo ove godine PriČa je ugostila četiri čačanska benda, što se odavno nije desilo. To je baš dobro.

• Da li to znači da Čačak ipak ima scenu?

– Čačak ima i scenu i scenu, što kaže Čonto, i drago mi je da smo deo toga, i ja, a i ti, tako da treba da ima scenu, jer Čačak je grad sa tim pedigreom i najmanje što možemo da učinimo je da nastavimo nekako tim putem, a onda će iz kvantiteta siguran sam izaći kvalitet, to je ono što je na narodnjačkoj sceni uspelo. Oni su nas porazili, ali se ne damo i idemo dalje. Radimo autorsku muziku, rock’n’roll i tako će i da ostane.

Zoran Mladenović Kiza – Kiza Bluza Bend

• Počinjemo sa pitanjem da li Čačak danas ima svoju rock scenu?

– Tako je. Ima. Mislim da ima.

• Koliko festivali, kao što je PriČa, doprinose razvoju te scene?

– Jako. Festivali su najbitniji segment u nečemu što se zove rock’n’roll, jer su oni ti koji promovišu bendove i uopšte dozvoljavaju da se takva muzika u današnje vreme javno organizuje i ima svoju masovnu posetu.

• Šta mislite, kakva je budućnost čačanske i srpske rock’n’roll scene?

– Vremena se menjaju. Dok postoje starije generacije, postoji takozvani zanat u rukama. Videćemo jednog dana gde to vodi. U svakom slučaju, za sad je OK, i dalje smo ovde, ima nas, ti si jedan od njih, ja sam jedan od njih, ima nas, nije da nije. Nećemo nestati? Ne.

Zoran Nenadović – Srpski Pab

• Sa nama je i Zoran Nenadović, osnivač festivala PriČa. Prvo pitanje, šta vi mislite, da li Čačak ima rok scenu?

– Ubeđen sam da ima. Pokazali smo prošli vikend, mislim da je to to.

• Kao osnivač festivala PriČa, koja traje zvanično 10 godina, a nezvanično i mnogo duže, od 2012. godine, doveli ste sve najznačajnije bendove koji postoje sa prostora bivše Jugoslavije u Čačak. Kako poredite tu generalnu scenu sa, recimo, čačanskom scenom, ne samo sad, nego kroz celu istoriju?

– Čačanska scena je nešto što je specifično, to nema niko. Čačak kad iznedri, on iznedri. Čačak kad da, to je pečat. Čačak ono što je dao, to nema niko. Međutim, desilo se poslednjih godina, ne bih da grdim, ne bih da kudim, da smo zaboravili ko smo, između ostalog, rock’n’roll koji je specifičan u Šumadiji, a posebno u Čačku, lagano, lagano je otišao negde u mirovanje. Nije on ugašen, nije on nestao, to je nemoguće. Postoje tu i mladi koji su neafirmisani, koji vole gitaru, vole bubanj, vole da komponuju, ali nekako… Ne mogu dalje. Eto, to ima neki izgovor. Nemam gde, nemam kako. Čačak mora to da potakne. Jer ja i dalje tvrdim da Čačak ima scenu. Ima je sto posto.

• Koliko festival kao što je PriČa, doprinosi tome da se čačanska scena razvija, pogotovo za mlade rock bendove?

– Po meni je to i poenta festivala. Festival kao festival, koncert kao koncert, već afirmisanih rock grupa, bilo kog pravca, bilo šta. Jer mi smo doveli sve. Čačak, otkad postoji, nije doživeo, za ovih deset godina je dovedeno sve. Nismo doveli Lajbah, nismo doveli Prljavo kazalište i grupu Film. Sve ostalo je u principu prošlo kroz Čačak ovih deset godina. I mislim da je to to. Mislim da smo dali ono da ipak postojimo i došli smo na mapu festivala. Postali smo vidljivi. Eto, i to bi trebalo da potaknemo. I svaki mladi bend, da li u ovom lokalu,  u Srpskom pubu, nikakvi problemi. Oni moraju da se organizuju, moraju da naprave dve, tri, četiri, pesmu i neka se pojave, neka tako krenu. Nema straha.

• Još jedno malo nezahvalno pitanje, a možda i nije, kako vidite budućnost festivala PriČa?

– Budućnost festivala PriČa, ne mogu da kažem. Mi imamo samo pohvale, na naš račun. Da smo dobri, da smo super, da smo fenomenalni domaćini. Ja kažem na sve to hvala, jer Festival PriČa nisam ja. Festival PriČa su svi ti ljudi koji ga čine festivalom. Svi ti ljudi koji su okolo, svi ti ljudi, znači svi daju neke svoje doprinose. Svi ti ljudi koji dođu na Festival čine Festival. E sad, budućnos. Zavisi od neke energije koja će se verovatno sublimisati za iduću godinu. Ova godina je bilo obeležavanje, dali smo na trgu. Malo situacije u zemlji nije za veće stvari, malo veće priče. Ne, ne znam zbog čega, neprimereno je, ali mi smo obeleženi. Ali za iduću godinu, Bože zdravlje, ćemo dati ono što treba da bude. Daćemo pečat na sve ove godine u nazad. Ja tako vidim budućnost, što se tiče festivala. A festival treba u nekoj skorijoj budućnosti da se preda mlađima. To je moja želja. 

______________________________________________________________________