Putovanje do srca tame

„Тријумвират – орфичке повести”, нови роман Чачанина Сава Стијеповића, представљен је у среду 23. априла у Градској библиотеци у Чачку у оквиру програма 62. Дисовог пролећа.

О роману који је добио Награду „Димитрије Митриновић”, престижно признање за најбоља уметничка остварења у претходној години, осим аутора говорили су и  проф. српске књижевности и језика Слободан Николић, класични филолог Дејан Ацовић и библиотекар Исидора Ђоловић. Роман је објавила Издавачка кућа „Дерета” 2024. године, уочи 67. Међународног београдског сајма књига.

Дејан Ацовић је у свом осврту истакао да ово дело представља прави читалачки изазов. Он је казао да је „Тријумвират” књига која има доста врата, излаза, улаза, ходника и подземних просторија, чији језик је чист стандардни новоштокавски на коме су генерације расле и откривале свет.

– Оно што је фантастично у читању овог романа су мале, ситне епизоде. То је мајсторство и стил, језик као књижевни јунак.

Слободан Николић је нагласио да је свака страница овог романа натопљена људским страдањем и патњом свакога од нас, те је препоручио да се књига прочита, пре свега због изузетног језика.

– Језик је овде један нов роман, или један од главних јунака. Онај старински, маркантни језик, где имате вишеслојност сваке речи а не само понеких – казао је Николић. Према његовом мишљењу, „Тријумвират” се бави једним универзалним питањем сталне преметачине између живота и смрти, где можда и нема неке суштинске разлике.

Исидора Ђоловић је истакла стил писања Сава Стијеповића, приповедање и језик као низ врлина које чине његова дела привлачним.

– Тријумвират из наслова има много значења, и његова значења се овде усложњавају. Може да буде у дословном значењу, као речничка одредница, затим у античком, староримском смислу, као и тројство анархистичких тајних служби које управљају светом, а може да буде и Свето тројство у хришћанству. Сам језик којим је овај роман исписан је толико богат, флуидан, то је једна бујица са много симбола. Саво Стијеповић се својим стилом и писањем бори против сведености израза којој смо ми све више изложени – нагласила је Ђоловић.

Аутор Саво Стијеповић је прочитао одабране одломке и нагласио да је хтео да напише политички роман. Поигравајући се са жанровским одредницама и одређујући „Тријумвират” као историјски роман, објаснио је да је ово штиво кореспонденција са овим временом јер „свако ко пише историјски роман, он заправо пише о овом сада што се догађа. Сваки добар, честит роман је ствар онога што се догађа сада или слутња онога што ће се догодити. У основи овог романа јесте политичка прича, али уз убачене наративе путовања, фантастике. Нисам писао са намером да запрепастим читаоца, већ само да му кажем и опоменем шта може да се догоди ако се не осврне око себе… Увек је борба за слободу, у основи је питање слободе, које је очигледно.”

Током вечери, прича о овом роману оставила је дубок утисак на све присутне љубитеље квалитетне писане речи. Могло се закључити како ова ширина стилова и значења „Тријумвирата” потврђује да књижевност и даље живи, пружајући нам нове погледе на свет и инспиришући нас да размишљамо дубље и даље.

Аутор текста: Марина Белић

Фотографије: Александар Вукајловић

___________________________________________________________