Prethodni članak
Atomski početak naučnih tribina u Evropskoj kući
Da li vam nedostaju naučnopopularne tribine? Imamo sjajnu vest za vas!
Serijal Nauka u kući počinje u utorak, 28. oktobra od 19 časova u Evropskoj kući, sa fokusom na kvantnu mehaniku.
Gosti prve tribine biće profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Duško Latas i profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Perović, dok će gost iz inostranstva biti prof. Časlav Brukner, profesor Univerziteta u Beču i naučni direktor Instituta za kvantnu optiku i kvantne informacije Austrijske akademije nauka.
Evropska kuća u saradnji sa popularnim portalom „Nauka kroz priče” pokreće novi serijal naučnopopularnih tribina za sve ljubitelje nauke. Cilj programa je da na pristupačan i uzbudljiv način približi najnovija otkrića i trendove, uz vrhunske sagovornike iz naučne zajednice i žive veze sa evropskim istraživačkim institucijama.
Evropska unija zasniva se na znanju i inovacijama, a naučna zajednica u Srbiji je deo Evropskog istraživačkog prostora (ERA) i kroz evropske programe učestvuje u hiljadama projekata. „Nauka u kući” oslanja se na bogato višegodišnje iskustvo organizovanja masovno posećenih i medijski prepoznatljivih tribina „Nauke kroz priče“ , spajajući stručnost i
Šta je kvantna mehanika?
Kvantna mehanika je grana fizike koja opisuje prirodu na atomskom i subatomskom nivou — svet u kom čestice mogu biti u više stanja odjednom (superpozicija), gde meranje menja ono što merimo (načelo neodređenosti) i gde dve čestice ostaju „povezane“ bez obzira na udaljenost (spregnutost). Od lasera i poluprovodnika do MRI aparata i kvantnih računara, njen uticaj je već duboko ugrađen u svakodnevicu i u tehnologije sutrašnjice.
Istorija kvantne mehanike liči na izveštaj iz redakcije nauke s početka 20. veka:
1900. Maks Plank uvodi kvant energije; 1905. Albert Ajnštajn objašnjava fotoelektrični efekat; 1913. Nils Bor postavlja model atoma; sredinom dvadesetih Verner Hajzenberg razvija „matričnu“ mehaniku, a Ervin Šredinger „talasnu“ — dve formalizacije iste stvarnosti. Pol Dirak ih ujedinjuje i otvara put modernoj teoriji polja, dok Maks Born daje statističko tumačenje talasne funkcije. Od tada, kvantni fenomeni prelaze iz filozofskih rasprava (EPR, Bor–Ajnštajn) u laboratorije, industriju i, sve češće, javne debate o bezbednoj komunikaciji i kvantnim procesorima.
Moderatori serijala: Slobodan Bubnjević i Marija Đurić.
Ostale teme do kraja godine:
- 25. novembar 2025 — Vanzemaljci dolaze?
- 23. decembar 2025 — Na vratima veštačke inteligencije
__________________________________________________________
Da li vam nedostaju naučnopopularne tribine?
Jebote drzva se raspada oni pitaju da li nam nedostaju naucno popularne tribine… Koji delulu…
Била би срамота ово мало не разјаснити
Оно што у еволуцији наше свести и време које долази биће засновано на принципима квантне механике и њеном будућем разумевању.
Квантна механика је највећа револуција у историји развоја људске свести.
Велики културни утицај квантне физике наметнуо је незаобилазно питање и сумњу филозофској догми, постојања једног нивоа Реалности.
Овде је значење које дајемо речи „стварност“ прагматично и онтолошко у исто време. Као што ћемо видети у наставку, појам нивоа Реалности ће нас довести до општег филозофског разумевања природе неодређености. Ако би постојао само један регион или ниво стварности, било би немогуће замислити шта значи истинска, несводива неодређеност, попут оне квантне.
Стварношћу намеравам пре свега да означим оно што измиче нашим искуству, представама, описима, сликама или математичким формализацијама. То је Кантов појам Апорије. Квантна физика нас је принудила да откријемо да апстракција није само посредник између нас и Природе, алат за описивање стварности, већ један од саставних делова природе. У квантној физици, математичка формализација је неодвојива од искуства. Одупире се на свој начин својом истовременом бригом за унутрашњу конзистентност и потребом да се интегришу експериментални подаци без уништавања те само доследности.