Promena je zakon prirode i društva

U organizaciji čačanske parlamentarne opozicije u ponedeljak 6. oktobra je na Trgu Nadežde Petrović održan miting koji je, po svemu što se na njemu dogodilo, pre svega bio javni čas demokratije.

Za razliku od svih javnih skupova ove prirode koje smo ove godine imali u Čačku, ovog puta nije bilo gađanja jajima, guranja sa policijom i Žandarmerijom, besciljnog šetanja po ulicama i blokade kružnih raskrsnica.

Bilo je aplauza govornicima i zviždanja jednom od njih.

Umesto jedne poruke građanima i javnosti upućene su te večeri iz Čačka dve poruke. Prva da je opozicija održala zajednički miting, što ukazuje na svest čačanske parlamentarne opozicije da je shvatila poruku građana, da samo udruženi mogu da izađu na izbornu crtu aktuelnoj čačanskoj vlasti ogrezloj u kriminalu i korupciji, kao uslovom da u toj trci pobedi.

Druga poruka je da građani nemaju kratko pamćenje i da ono što ste posejali u politici na naplatu ne dolazi samo na izborima.

Krenimo redom.

– Kako ste Čačani posle skoro godinu dana protesta, podrške studentskoj borbi, ukazivanja na nedela i dela najveće propagandne agencije u Srbiji. A kako biste bili kada se baš oni upinju da vam uskrate moć koja vam po svakom napisanom i nepisanom zakonu pripada. Ako vaš glas ne pravi razliku zašto se toliko trude da ga ućutkaju? Ako ova borba na ulici ne daje rezultate, zašto se toliko trude da je uguše? Zašto oni koji se grčevito drže vlasti sve druge optužuju da im je jedino do vlasti stalo – bila su pitanja koja je na početku mitinga postavila Mila Tomić, moderatorka skupa.

Prvi govornik bio je Duško Brković (Srbija centar), profesor botanike na Agronomskom fakultetu u Čačku, čovek koji je stao uz svoje prijatelje iz Suvoborske grede, da bi se zaustavilo bezumlje Rio Tinta, da bi se sačuvali Srbija i njeni građani, voda, zemlja, vazduh.

– Čačak je bio i nadam se ostao simbol promena. Upotrebiću izraz koji sam pre neki dan pročitao, a jako mi se svideo, živimo u doba gangsterizma. Čitao sam istoriju Normana Dejvisa, jednog sjajnog objektivnog istoričara, gde on neke pokrete između dva svetska rata definiše kroz različite termine i jedan od tih pokreta nazvao je gangsterizam. Šta on vidi u tom gangsterizmu? Vidi jednu totalitarnu elitu koja po svom vladanju i svom načinu ophođenja podseća na profesionalnu kriminogenu grupu. Ta grupa se kvazi bori, čuva narod od nasilja, a u stvari produkuje nasilje. Ta kvazi elita izaziva non-stop sukobe, eliminiše protivnike čak ugrožavajući i sopstveno članstvo hijerarhijski niže. Da li vam ove reči jasno ukazuju da je to asocijacija na ovo doba i na ovo vreme u kom mi danas živimo? – pitao je profesor Brković.

– Ali ono što je jako bitno, bitno je da prenesemo ono što se ovde događalo onoj grupi ljudi koja će i dan danas nakon svih ovih događanja reći da su nezainteresovani, da su politički apstinenti, da su nezainteresovani za društvene promene. Pa nemoguće je. Ja u to ljudi više ne verujem. Od Aristotela koji je rekao da je čovek socijalno biće, nemoguće mi je, možda sam do pre nekih 10, 11 meseci mogao da prihvatim da mi neko kaže, pa ja nisam zainteresovan, prosto sam konformista, ništa me ne interesuje šta se događa i onda ono čuveno: pa ljudi, isti ste vi svi. Pa nismo, ne prihvatamo, ne možemo biti isti i ja ne prihvatam da danas čovek može da neutralno i indiferentno gleda na ove stvari. Prosto je nemoguće biti za nešto što je protiv svih moralnih i logičnih načela – rekao je profesor Brković.

– Upravo u ovome da moramo biti jedinstveni i kao opozicija. Zato ne bi smelo da bude disonantnih tonova između opozicije. bar u ovom trenutku, imamo jedan jedini fokus. Da stanemo ovom zlu na rep, ovom đavolu na rep. Ako ne stanemo ostaćemo bez vode, bez koje nema života. Ostaćemo bez prirodnih bogatstava. Ostaćemo bez šuma, ostaćemo bez rudnih bogatstava, ostaćemo u zagađenoj zemlji, a onda džaba nam politika i džaba nam političke razlike u takvim uslovima. 

Svoj govor Brković je završio citirajući Majakovskog: Pobuna, možda bolja reč, počinje tamo kada prestane sloboda govora i sloboda mišljenja. Počinje onda kada se stari unižavaju, a mladi hapse i progone. Počinje kada nema moralnih zakona, a pisani zakoni se poštuju, ali samo za sirotinju i za slabe. I na kraju uh kada počinje promena, kada počinje revolucija, revolucija, kada više postane neizdržljivo ono što neki drugi žele da prikažu kao svakodnevnicu. Mislim da smo mi u ovoj fazi da ono što je neizdrživo i neprebolivo pokušavaju da nam plasiraju kao svakodnevnicu.

Na skupu je govorila i odbornica Demokratske stranke Mirjana Milenković Talović.

– Evo večeras stojimo ovde pored spomenika Nadeždi Petrović, velikoj Čačanki, čije su slike oslikane bojama, bojama slobode, čije je srce kucalo za pravdu i za slobodu i za jednu građansku Srbiju. A to što smo u ovim okolnostima kada nam je država oteta ipak večeras ovde, to je dokaz da ovaj grad, ovo tlo pod našim nogama sve to nosi Nadeždin duh. Duh borbe za dostojanstvo i za državu kojoj vlast služi građanima, a ne kriminalnom klanu sa diktatorom na čelu. Tri najveća neprijatelja svake diktature su pod jedan istina. Jer se diktator oslanja na laži, propagandu i kontrolu informacija. Istina razotkriva njihove slabosti, korupciju i nepravde. A istina je ipak na našoj strani jer mi smo oni što nemaju šta da sakriju. Pod dva hrabrost pojedinca. Svako od nas ko se usudi da javno podigne glas, da govori, organizuje i bori se na svoj način protiv nepravde inspiriše druge i ruši strah koji je temelj svake diktature. I pod tri ono što ih najviše plaši to jeste ovo što se dešava ovde večeras. A to je jedinstvo građana. Zato smo mi večeras zajedno pred vama – rekla je Mirjana Milenković Talović.

Istakla je i da je povezivanje i jedinstveno delovanje opozicije sada važnije neko ikada ranije.

– Mi kao lokalne parlamentarne političke organizacije smo prepoznali ovaj trenutak, baš ovaj trenutak. Da sve naše ideološke razlike sklonimo sa strane i da se okupimo oko jednog zajedničkog cilja, a to je osloboditi zemlju od tiranina. Zajedno smo i zato što moramo državu da vratimo jer nam je Aleksandar Vučić oteo. Prisvojio. Poistovetio je državu sa samim sobom. Godinama, godinama nas ubeđuje, pokušava da nas ubedi da je svaki napad na njega, napad na Srbiju. Da je svako protivljenje njemu i njegovoj diktatorskoj politici u stvari kobno za Srbiju. A onaj ko nije za njega nije za Srbiju. E, ali to mu neće proći. A neće proći zahvaljujući vama, zahvaljujući svima nama čija svaka reč i svaki korak odzvanjaju istinom, hrabrošću i nepokolebivom željom za slobodom. E to je srce Srbije. Srce Srbije su ljudi koji ne pristaju na laži, koji se ne boje da dignu glas i koji nose baklju pravde u svojim srcima. Pogledajte svi oko sebe. Radnici, studenti, penzioneri, mladi i stari, svi smo na ulicama. Samo zajedno, svi mi, bez razlike, bez podela, uz podršku svih poštenih političkih snaga možemo srušiti ovu tiraniju. A Čačak je uvek bio grad otpora, grad koji ne kleči i grad koji se bori. Zato promene počinju odavde i naš skup večeras nosi takav neki naziv da promene počinju odavde. Iz našeg grada, iz naših srca. I nećemo stati dok ne pobedimo. I na kraju kad smo zajedno negde definisali našu da je tako nazovem zajedničku stvar ja ću na kraju citirati baš Nadeždu Petrović. Otresimo se starog nemara, rastresimo lance nehata i priberimo se na zajednički posao, prigrlimo opštu stvar kao svoju rođenu. Do pobede. Živela Srbija.

Među govornicima te večeri bila je i Vesna Jerotijević, učiteljica i odbornica Grupe građana „ProBudimo Čačak“ u Skupštini grada. Sve lekcije su važne i one u učionicama i ove na trgovima i ulicama. Posle godina rada u sindikatu i zalaganju za prava i dostojanstvo prosvetnih radnika, ušla je u čačanski parlament ponosna na svoje đake sadašnje i bivše, srećna kada pokažu da pored znanja drže i do obraza, da su postali i da umeju da ostanu ljudi. Jer školski čas traje onoliko koliko traje život svakoga od nas.

– Znate kako bi veliki satiričar Radoje Domanović rekao, ovako jedan srećan narod slavi jubilej dana koji se nije desio. Jesmo li mi večeras odlučili da ćemo sledeći jubilej slaviti kao srećan narod? Hajde da počnemo taj čas istorije. Najavili su me kao učiteljicu. Juče smo se setili 5. oktobra, datuma koji je ušao u noviju istoriju Srbije. Toga dana je pao jedan diktatorski režim i verujte pašće i ovaj! Toga dana mnogi od nas su pomislili da promene su moguće, da pravda je dostižna, da glas naroda je moćan. Pa hajde da se večeras čuje naš moćan glas. Prošlo je, dragi prijatelji, 25 godina od 5. oktobra. Četvrt veka od dana kada smo verovali da se istorija može promeniti, da je sloboda moguća i da narod ima snagu da odlučuje. Danas taj san i dalje je nedosanjan. Iako su neki koraci ka promeni napravljeni, vlast koja se nameće ne dopušta istinsku promenljivost. Izbori se ne raspisuju. Hoćemo li ih? – pitala je Jerotijević.

– Glas naroda se ignoriše, a mnogi od nas se osećaju bespomoćno i razočarano. I upravo ovde, u ovom trenutku osećam snagu jedne lekcije iz naše svakodnevice iz teorije koja se zove spirala ćutanja. Ona nas uči da ljudi često ćute, ne zato što nemaju mišljenje. Ljudi ćute zato što se boje da će ako iznesu svoj stav biti izolovani, ismejani i odbačeni. Ali ta spirala tišine nije nepobediva. Postoji put izlaska i on leži u podršci istomišljenika. Kada se okružimo ljudima koji slično misle, kada otvoreno govorimo, kada se podržavamo, strah od izolacije nestaje. I tada čak i najtiši glas postaje deo snažne zajednice glasnogovornika. Hoćemo li da budemo zajednica glasnogovornika?

– Dragi Čačani i drage Čačanke. Danas ne govorimo da bismo promenili svakoga ko nas okružuje. Ne radimo ovo da bismo ubedili one koji ne veruju, one koji su potkupljeni, podmićeni, ucenjeni. Radimo ovo da ostanemo verni sebi. Da ne postanemo kao oni koji se boje ili lažu. Kao što je jednom rekao čovek koji je činio dobra dela iako ga nisu razumeli, iako su ga ismejavali. Odgovorio je svima. Ne činim ovo da bih promenio njih, već da ne bih postao kao oni. Pa neka ovo bude i naša poruka i naš put. Istrajnost u vrednostima koje oblikuju naš karakter. A mi smo naš karakter pokazali. Pokazali smo istinu, pokazali smo hrabrost. Pokazali smo solidarnost na delu kada je to trebalo. Pokazali smo i doslednost. I to sve jeste ono što nas čini nepobedivima. To nije samo ideal. To je praksa koju živimo na ulicama, na univerzitetima, u školama i u našim domovima.

– Danas smo svi zajedno ovde jer verujemo u moć kolektivnog glasa, jer znamo da iako nije svanuo 6. oktobar naša borba ima smisla. Svaka reč, svaki transparent, svaki glas je kap u moru koja može preoblakovati Srbiju u talasima promena. Ne dozvolimo da nas razočaranje ućutka. Ne dozvolimo da nas strah paralizuje. Podržavajmo jedni druge. Osnažimo one koji veruju u bolje sutra i istrajmo u vrednostima koje nas čine ljudi. Jer pravo vreme za promene je uvek i sada. U svakom našem glasu, u svakom našem delu i baš zato stojimo ovde pred vama kao učiteljica koja je učila mnoge od onih studenata, kao sugrađanka, kao odbornica grupe Probudimo Čačak, da se zaista probudimo, da budemo Čačak i da budemo oni slavni Čačani. I kažem vam i obećavam vam da neću odustati jer ono što činimo činimo da ne izgubimo sebe. Dragi prijatelji neka naš glas bude jak, neka se čuje i neka svet zna. Mi smo tu, mi istrajavamo, mi nećemo biti ućutkani i mi ćemo biti reka promena – rekla je Vesna Jerotijević.

Poslednji govornik na skupu najavljen je kao neko ko možda najbolje zna razliku između prava i pravde. I ko istrajava u želji da pravdu privede pravu. U tome leži motiv njegovog političkog angažovanja jer ako pravo ne važi za sve, pravda se ne ispunjava. Kažu da je dostižna, ali spora. Ubrzati je mogu istina i čast najavio je advokat Ivan Ćalović.

– Danas je simboličan dan koji je nama pokazao da smo grešili. 6. oktobar nikada nije došao, ali mi treba da se potrudimo da dođe i da onima koji nisu bili uhapšeni da ih uhapsimo posle izbora i da više ne postoje! Oni misle da su nedostižni. Oni misle da su najpametniji. Oni misle da mogu da upravljaju sa svima nama. A ne shvataju da su prošlost, da više ne postoje, da ne postoje ni u Srbiji, ni u gradu Čačku – rekao je na početku svog govora Ćalović.

– Kako smo dopustili da nas maltretiraju, da nas šikaniraju, da nam prebijaju potomka Sinđelića, da nam porodicu Matijević napadaju. Kako smo sve to dozvolili? Pesnice i motke postali su legitiman način političke komunikacije. A vređanje i omalovažavanje prihvaćena skupštinska procedura. U njihovoj naprednjačkoj verziji stvarnosti istina nije ono što se stvarno desilo, već ono što oni kažu da je tako bilo. U njihovoj verziji stvarnosti batinaši samo žele da uče. U njihovoj verziji stvarnosti, mi smo teroristi, mi smo strani plaćenici, mi smo domaći izdajnici. U njihovoj verziji stvarnosti, oni nas ne tuku, oni nas ne hapse, već spasavaju državu. U njihovoj verziji stvarnosti samo osuđeni batinaš može da bude direktor JKP Komunalac u Čačku. Samo u njihovoj verziji stvarnosti u opisu posla ovih ovde je da maltretiraju narod i da biju narod. U njihovoj verziji stvarnosti nepotizam postaje socijalna politika, a stranačko zapošljavanje opravdana ekonomska kategorija. U njihovoj verziji stvarnosti laž postaje istina. Sistemska korupcija način da obezbede pokolenja, a kriminal pritisci batine sa uzurpacijom svih institucija, jedino sredstvo opstanka na vlasti.

– Oni moraju da znaju da su u zabludi da će da pobede izbore. Oni ne postoje na karti političkoj ni Republike Srbije, ni grada Čačka. Čačak misle da umire batinama. Šalju eskadre smrti kao što su neki i tamo govorili. Na porodicu Matijević, šalju batinaše na Aleksu Sinđelića. Ej, Sinđelić potomak čuvenog Sinđelića. Hoće da umire Čačak. Čačak se ne može umiriti batinama! Čačak se ne može umiriti represijom. Čačak se ne može umiriti iznudama i pritiscima. To moraju da znaju. Prava promena se dogodila u svima nama. Prestali smo da trpimo, prestali smo da ćutimo, prestali smo da živimo njihovu verziju stvarnosti.

Svaki sistem na laži zasnovan u sebi nosi klicu sopstvenog uništenja. Ta klica naravno da raste, raste i dovešće do toga da Vučić i njegova kamarila i njegovi portroni više nikada neće postojati, naglasio je Ćalović u svom govoru.

– Oni misle da na budućim izborima ostanu na vlasti. A što da ostanu na vlasti? Da bi njima bilo bolje. Da bi krali, da bi pravili kombinacije. Kako vas bre nije sramota da pljačkate građane Čačka. Ko im je to dozvolio? Pa bićete pohapšeni! Zapamtićemo svima njima svaku razbijenu glavu. Zapamtićemo svima njima svaku prolivenu suzu. Zapamtićemo im da su nam oterali mladost i uništili budućnost. Zapamtićemo im da nam kradu slobodu i uništavaju svaku slobodarsku misao. Zapamtićemo im da su nam uništili institucije. Zapamtićemo im da je njihova korupcija dovela do smrti 16 lica u Novom Sadu. Neka znaju da smo i svi mi ovde porodica Matijević i Aleksa Sinđelić i da su njihove suze i njihove patnje i naše suze i naše patnje. Urušili su sve. Neće stati jer se bore za očuvanje njihovih privilegija i njihovih koruptivnih poslova, a mnogi od njih se bore i da ne odu na robiju. Kad preuzmemo vlast u Srbiji i Čačku, nećemo se smiriti dok ne prečešljamo sve, apsolutno sve i da idu tamo gde treba da idu. 

Poruka koju je Ćalović izrekao na kraju svog govora bila je vrlo jasna.

– Promena je zakon prirode. Promena je zakon društva. Promena je na korak od nas. Naša je obaveza da mlađim naraštajima stvorimo bolju, stabilniju, moderniju Srbiju i  Čačak. Imaćemo mladost koja će se ponositi sa nama, jer znaju da imaju budućnost, a mi moramo tu budućnost da im obezbedimo. Promena počinje u Čačku – poručio je Ćalović.

Video: N2

Na skupu je kao gost govorio košarkaš Vladimir Štimac.

Pokušao je, na sopstveni zahtev i po odluci Gradskog odbora Dveri da govori i nekadašnji lider te stranke Boško Obradović. Njegov izlazak na binu dočekan je burnim negodovanjem i zvižducima publike. Očigledno, u politici i javnom životu neke stvari se ne zaboravljaju ili se ne zaboravljaju tako brzo.

Kao što rekosmo na početku ovog teksta, bio je ovo politički miting čačanske parlamentarne opozicije ali bio je to i čas demokratije na kome se glasno i jasno čuo i glas građana.

_____________________________________________________