Uloga Ustavnog suda je da štiti prava građana, a ne da prikriva kršenje Ustava

Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović ocenio je da je uloga Ustavnog suda da rešava teške predmete i političke konflikte, a ne da ih odlaže, reagujući na izjavu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova da se „teški predmeti guraju u fioku“.

– Uloga Ustavnog suda je da rešava teške predmete, odnosno političke konflikte u ustavnopravnom okviru. U suprotnom, politički konflikti se prelivaju u društvene tenzije i to je stanje haosa kojem danas svedočimo – naveo je Manojlović.

Kao primer, ukazao je na odluku u vezi sa projektom Rio Tinto.

– Dobar primer moralnog i stručnog pada Ustavnog suda je Rio Tinto odluka koju je čak najavio Aleksandar Vučić. Zamislite Ustavni sud čiju odluku za stranu kompaniju najavljuje političar na vlasti, a nisu odlučili o našoj predstavci povodom blokiranja narodne inicijative o zabrani iskopavanja litijuma već četiri godine – rekao je Manojlović.

On je dodao da odgovornost za takvo stanje snose i političke institucije i sam Ustavni sud.

– Odgovornost za to snose oni koji su okupirali političke institucije, ali i oni u Ustavnom sudu koji nisu reagovali i zaštitili ustavni poredak Republike Srbije. Osnovna uloga Ustavnog suda jeste da bude zaštitnik prava građana, a ne političke vlasti – istakao je.

Manojlović je kritikovao i izjavu predsednika Ustavnog suda o kadrovskoj politici i radu stručne službe.

– Kao neko ko je pravnu karijeru započeo kao savetnik u Ustavnom sudu, mogu da kažem da je stručna služba zapravo najbolji deo ove institucije – naveo je.

Dodao je i da, prema njegovom mišljenju, većina sudija nema kapacitet za samostalno odlučivanje.

– Ubeđen sam da od 15 sudija Ustavnog suda njih 13 nije u stanju da samostalno napiše ni jednostavnu odluku po ustavnoj žalbi – rekao je Manojlović.

Govoreći o ranijem periodu, ocenio je da je kadrovska politika bila kvalitetnija.

– Kadrovska politika u Ustavnom sudu, u periodu kada sam ja radio, vođena je izuzetno ozbiljno, pre svega zahvaljujući tadašnjoj predsednici Bosi Nenadić, koja je u instituciju dovodila najbolje studente i pravnike u državi – naveo je.

Manojlović je ukazao i na izostanak javnih rasprava u postupcima normativne kontrole.

– Napominjem da u postupcima normativne kontrole nije održana nijedna javna rasprava od 2015. godine, iako je to ustavna obaveza. Tada je, povodom Briselskog sporazuma, celokupna stručna javnost zauzela stav da je reč o kršenju Ustava Republike Srbije – rekao je.

Zaključio je da je problem u načinu funkcionisanja same institucije.

– Drugi razlog zbog kog se izbegava normativna kontrola jeste činjenica da se Sud pretvorio u sluškinju političke vlasti, umesto da bude njen kontrolor – ocenio je Manojlović.

____________________________________________________________