Зашто је спрат затворен?
Колико оригиналних експоната има?
Prethodni članak
Muzej košarke u Čačku: Najčešća pitanja
Objavljeno 23/08/2025
Када ће Музеј кошарке бити званично отворен?
Званично отварање планирано је за јесен 2025. године, када се испуне сви технички услови и запосле нови кадрови. Од првог дана, посетиоци ће моћи да обиђу уређено приземље са богатом поставком о историји кошарке у Чачку, Србији и Југославији. Спрат, посвећен Радмилу Мишовићу, Драгану Кићановићу и Жељку Обрадовићу, отвориће се накнадно, након добијања њихових сагласности и прикупљања додатних предмета.
Зашто је спрат затворен?
На спрату ће бити „Хол славних“ и собе посвећене легендама чачанске кошарке. У току је добијање сагласности и договора о уступању предмета у власништву самих играча. Желимо да тај део буде представљен у пуном обиму и на највишем професионалном нивоу.
Да ли је ово симболично или пуно отварање?
Отварање подразумева комплетно уређено приземље са квалитетном поставком. Спрат ће бити отворен у другој фази, али и у овој почетној етапи изложба нуди пуно музејско искуство – прво овакве врсте у Србији.
Ко ће управљати музејом?
До формирања посебне установе, музејом управља Народни музеј у Чачку, чији су кустоси осмислили сталну поставку. За самосталан рад потребно је одобрење Владе Србије за нова радна места. Планирано је запошљавање једног кустоса, два водича, два чувара и домара, што је минимум за овакву установу.
Хоће ли Музеј кошарке добити свој буџет?
Изградњу и опремање финансирали су Град Чачак и Министарство културе Србије. У току је израда модела за стабилно будуће финансирање. Наш став је да би музеј требало да постане посебна и самостална установа са својим буџетом, што би омогућило већи развој и програмску самосталност.
Колико оригиналних експоната има?
Тренутно је у приземљу изложено 17 оригиналних предмета, 39 копија медаља и 67 фото-репродукција, уз пратећа објашњења. Укупно је прикупљено више од 150 вредних предмета, али сви они нису могли да се изложе. Од самог почетка одлучили смо да за концепт „музеја у настајању“, што значи да ће се збирка стално допуњавати.
Ко је одлучио о коначном изгледу поставке?
Током година било је више промена у тимовима и концепту, што је уобичајено за велике пројекте. Коначни изглед је резултат рада кустоса Народног музеја у Чачку и сарадње са „Моделарт архитекти“, уклопљен у архитектонско решење „Примавера студија“.
Шта се догодило са концептом Мие Давид?
Решење проф. др Мие Давид било је креативно и вредно, али није могло да се примени у целости због већ изведених архитектонских радова и буџетских ограничења. Одлука није била идеолошка, већ техничка и финансијска. Поједини елементи њеног решења ипак су интегрисани у коначну поставку.
Ко је добио хонораре за рад?
Хонорари су исплаћени за креативне и извођачке послове, попут израде визуелног идентитета, архитектонских решења и техничке поставке. „Моделарт архитекти“ бесплатно су дизајнирали сталну поставку. Истраживачки и кустоски рад реализован је углавном без додатне накнаде, у оквиру редовних обавеза.
Да ли постоје несугласице које могу угрозити рад музеја?
Музеј кошарке је пројекат од јавног значаја и симбол града. Сви актери – локална самоуправа, спортске легенде и стручни тим – раде у институционалним оквирима. Рад музеја не зависи од личних односа, већ искључиво од интереса јавности.
Како је настао концепт сталне поставке?
Концепт је резултат вишегодишњег истраживања кустоса Народног музеја, реализованог у сарадњи са више тимова током четири фазе пројекта. Коначну верзију креирали су кустоси и „Моделарт архитекти“, који су бесплатно дизајнирали поставку.
Ко је осмислио визуелни идентитет музеја?
Лого је израдио дизајнер Стојановић. „Примавера студио“ је урадио унутрашњи архитектонски распоред и дизајн соба посвећених легендама, као и зидне скулптуре. „Моделарт архитекти“ су дизајнирали витрине у приземљу, „Хол славних“, тајмлајн и лајтбоксове на спрату.
Да ли ће бити интерактивних садржаја?
Да. У плану су интерактивни екрани, аудио-визуелне презентације и дигиталне архиве, уз даље проширивање садржаја у складу са финансијским могућностима.
Да ли је музеј јединствен у Србији?
Да. Ово је први специјализовани музеј посвећен искључиво кошарци и њеној историји, са локалним, националним и регионалним освртом.
Каква ће бити улога музеја у заједници?
Музеј ће бити културно-туристички симбол Чачка, место едукације младих и промоције спорта. Планирани су школски програми, радионице и јавна предавања.
Да ли ће Музеј кошарке развијати едукативне програме за младе?
Постоји препорука да Музеј развије сталне и повремене едукативне програме за основце, средњошколце и студенте — кроз радионице, предавања и интерактивне обиласке. Такав приступ могао би да допринесе промоцији спорта, културе и историје у локалној заједници. О конкретним облицима и садржају ових програма одлучиваће нови кадрови, док кустоси који су осмислили музеј могу само да предложе и образложе своја стручна решења.
Да ли ће Музеј кошарке организовати привремене изложбе и гостовања?
Постоји стручна препорука да Музеј, поред сталне поставке, редовно организује тематске програме и гостујуће изложбе у сарадњи са другим музејима и спортским институцијама у Србији и региону. То би омогућило публици да види нове садржаје и ретке предмете. О коначном програму одлучиваће нови кадрови који ће водити политику Музеја кошарке, док садашњи кустоси могу само да предложе овакав концепт.
Да ли ће бити међународне сарадње?
Стручни тим који је осмислио поставку у основном концепту Музеја предложио је успостављање сарадње са музејима спорта у Европи и свету, као и учешће у пројектима који промовишу кошарку као део културног наслеђа. Ови контакти могли би да донесу нове експонате, програме и већу видљивост музеју. Ипак, реализација ових иницијатива зависиће од новог управљачког тима, који ће одредити званичну политику установе.
Хоће ли посетиоци моћи да поклоне предмете?
Постоји предлог да Музеј успостави јасан протокол за пријем поклона, откуп или сам право за излагање предмета, на основу музејских прописа и стандарда. Посебна изложба „Нови поклони“ могла би редовно да представља доприносе грађана Музеју кошарке. Коначну одлуку о увођењу и примени оваквог програма донеће нови кадрови који ће водити рад Музеја.
Да ли ће постојати стална дигитална архива доступна јавности?
У оквиру плана дигитализације, предвиђено је формирање онлајн базе података са фотографијама, документима и видео-записима из историје кошарке. Реализацију овог пројекта спроводиће нови тим музеја, на основу техничких могућности и финансијског плана, као и свог концепта рада Музеја кошарке који ће предложити на усвајање Граду Чачку.
Ljudi, ovo je nova naprednjačka prevara u Čačku. Ovde su ogromne pare potrošene na apanažu Milanu Bojovicu i sličnim SNS glodarima budžeta. Ništa oni nemaju od vrednih eksponata. Imaju samo nekakve fotografije, preuzete sa interneta, i to je uglavnom to. Sada ce da formiraju novu ustanovu i da u nju zaposle svoje polupismene kadrove, a za direktora ce postaviti nekog poput patrijarhovog malog iz Vidove. Pozivam građane Čačka, koji imaju mnogo toga što bi bilo interesantno da se nađe u muzejskoj postavci, da im ništa ne doniraju, dok ne dođe sloboda u Srbiju i nova vlast. Ako im nešto sada poklonite, opljačkace sve što je vredno, a vašu donaciju ce zloupotrebiti u političke svrhe.
Mislim da je Dragan Arsić nepravedno zapostavljen. Odigrao je 12 sezona za Borac i bio vrhunski igrač, on je po meni veća legenda Čačka nego Željko Obradović. Željko je bio veliki igrač i još veći trener ali je sve uspehe postigao van Čačkaa nije ni igrao nešto drugugo u Borcu. Znači Radmilo Mišović, Dragan Arsić, Željko Obradović, pa Kićanović, što se tiče večne liste legendi košarke iz Čačka.
nije mi jasno zašto niko ne pominje Aleksu Avramovića medalja sa Svetskog Prvenstva, Olimpijskih igara, ABA liga , VTB liga , MVP KlSa itd itd pogotovu što je marktenski na vrhuncu karijere , svetski brendovi se otimaju da im radi reklame, da li se iko setio da njega pozvoe da reklamira ovo u svetu , da pokuša da obezbedi nešto i od Jokića Bogdanovića…
Sarancic takodje zasluzuje mesto. Ima tu jos igraca…
Radmilo Mišović je ceo život igrao u Borcu i ceo život posvetio Borcu. Dragan Kićanović je igrao u Borcu da bi bio primećen, otišao iz Borca u Partizan i zaboravi Borac i Čačak. Dragan Arsić je došao u Čačak igrao u Borcu ceo život, i oduševljavao godina čačane svojom igrom. Vlade Androić koga niko ne pominje je bio ekstra igrač i talenat svi mlađi igrači su sanjali da budu Stršljo, pa i Željko je sanjao da bude Stršljo. Željko Obradović je igrao malo u Borcu i Kićan ga odveo u Partizan. I sad šta reći osim da treba dobro odmeriti ko je ko u košarci u Čačku.
Tačno Aki, Arsić je bio vrstan igrač, i nepravedno zapostavljen, muzej košarke treba da da primat Čačku i ljudima koji su u ovom gradu radili u svetu košarke, igrači, treneri, navijači, ljude koji su voleli ovaj spor i radili na razvoj košarke prvo u čačku. Teško da će neko ikad napraviti pravednu postavku bez sufliranja podguznih muva, uvlakača
Treba pitati direktora galerije ko je najbolji kosarkas ,šta vi znate da njega nije bilo ni muzeja ne bi bilo
Za koga se više zida? Preča je populaciona politika,vrtići, zdravstvo, trudnicama sve dati…
Za 2 veka bićemo manjina.
Да, Арсића обавезно треба истаћи у музеју као и Машка Пурића, Цоњу,Андрића,итд.
Велики респект Мишовићу, Кићановић и Обрадовић који су каријеру изградили ван Чачка.
Ako u nekom gradu treba da postoji Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, onda je to zaslužno Čačak. Ne znam zašto za to ne postoji inicijativa. Evo teme za razmišljanje..