Poznati čačanski trener ponovo u Vršcu

Umesto „zadnjeg voza za Čačak“ kako je pevao njegov čuveni sugrađanin Bora (Čorba) Đorđević, Vladimir Lučić će po drugi put u karijeri, uhvatiti „voz“, pa na klupu Vršca.

Trener bogatog domaćeg (KLS) i dovoljno međunarodnog iskustva, nije dugo odmarao od košarke, kada je sredinom januara usledio razlaz sa somborskim Džokerom, pošto je klub odustao od ABA2 lige. U staroj – novoj bazi biće dosta (ne)poznatih stvari…

„Prelepo sam se osećao i prvi put u sezoni 2020/21. Prava košarkaška sredina, još iz vremena „Hemofarma“. Imaju „Milenijum“, koji je posle Beogradske arene, po meni, najlepša dvorana u zemlji. Odlični uslovi za rad i dobar odnos sa klupskim čelnicima. Tu je od ranije i Miroslav Muta Nikolić, na mestu savetnika, što mi je veoma drago. Pripreme počinjemo 18. avgusta. Iza kluba je jedna odlična sezona, prvo mesto u KLS što je veliki uspeh, ali sada sve kreće iz početka. Iz prošlogodišnjeg sastava, ostao je samo jedan košarkaš, pa se uveliko radi na prikupljanju igračkog kadra, a to neće biti lako. Takva je situacija, teža strana priče, ali, to je tako u našem poslu,“ objašnjava Vladimir Lučić u razgovoru za Sport klub.

Pored visoko postavljene lestvice u domaćoj ligi iz protekle sezone, tu je i učešće u ABA2, uz start u Skoplju protiv MZT. Ali, sve je podređeno sledećem:

„Klupski cilj je da što više okrenemo politiku, damo šansu mladima i probamo da „izbacimo“ kroz godinu, dve, neko ime iz Vršca. Jer skoro nije promovisan neki mladi igrač. To mi je novi izazov u karijeri, jedva čekam da počnem. Pripreme će se odraditi u Vršcu jer postoje fenomenalni uslovi. Već je ugovoreno nekoliko prijateljskih utakmica iako smo u aktivnoj potrazi za mladim snagama, koji nisu završili na nekom američkom koledžu, još nemaju klub…“

A pri spomenu nekih novih klinaca, na kojima bi i Vršac gradio budućnost, ne može da se promaši tema eventualnog ukidanja Jedinstvene juniorske i kadetske lige.

Šta više plaši od petog mesta

„Sve manje mojih kolega daje šansu mladima, slaba nam je strategija razvoja.Trenerima se sedne za vrat i traže se rezultati, „sad i odmah“. Imao sam sreće da sarađijem sa Rašom Radovanovićem i jednim Mišom Lakićem, ozbiljnim košarkaškim radnicima, koji nikada nisu pravili pritisak rezultata,već podržavali stvaranje mladih igrača. Mislim da bi svi klubovi u KLS, čak i naši u ABA, osim Crvene zvezde i Partizana, koji sebi to ne mogu da priušte, trebalo da što više pruže šanse mlađima, treneri tako ništa neće izgubiti. Ne plaši me peto mesto juniora na EŠ, već očigledna razlika u kvalitetu, ali i dominacija u fizičkom segmentu najviše u odnosu na Španiju i Francusku. Mi nešto kolektivno grešimo. Nekada smo uzimali medalje, igrajući prvenstva na njihovim terenima. Bili smo bar ravnopravni sa njima, a nedavno se pokazalo da su jedan korak ispred nas. Ali, od mudrijih sam davno čuo, rezultat kod klinaca nije toliko, ako je uopšte, bitan, nego šta se napravi za seniorsku reprezentaciju.

„Šokirao sam se kada sam to skoro čuo, ne znam čiji je predlog. Kakva god da je Srbija i njena košarka, samo ću pomenuti, Bogoljub Marković, sa drafta, pa i on je ponikao iz KLS (Sloboda, OKK Beograd, Mega, NBA), Pavle Bačko (Sloboda, Mega, jednog dana verovatno i seniorska reprezentacija), ima još primera…Sva ta deca su prošla kroz zajedničku juniorsku ligu, svi su tu regrutovani. Svi centri Srbije su obuhvaćeni, od Niša, preko zapadne Srbije, Beograda, Vojvodine…I sada je neko došao na ideju da ugasi ligu, pa da se opet vratimo na regione. Nadam se da neće doći do ukidanja, ne bi trebalo, suludo je da gasimo takav tip takmičenja. Ima novca za naše evroligaše, ali nemamo za finansiranje klinačke lige.“

Lučić podseća i na prave primere iz prošlosti.

„Nije za džabe, Duda Ivković nekada pravio juniorske i kadetske lige, koje su se igrale po celoj Srbiji. Deca su putovala, igrala i družila se svakog vikenda, iz Čačka u Suboticu, iz Beograda u Užice i redom. A sada, radi smanjenja troškova, žele da naprave lige po regionima. Recimo zapadna Srbija, gde realno ima dve, tri ekipe, pa Istok gde je Niš bio dominantan, Vojvodina gde bi Spartak bio vodeći…Žele da naprave takav tip lige, da ne bude mnogo putovanja. Elem, kada se okončaju juniorska takmičenja po regionima, pobednici regiona igraju finalni turnir. Nije to ono pravo.“

Sve zbog Nađe

„Svuda sam gledao da svuda ostanem u koretnim odnosima, koliko je moguće u ovim teškim vremenima. Drago mi je što se vraćam u Vršac, znači da sam ostavio lep utisak. Tako je bilo i sa Slobodom i Rašom Radovanovićem. Uvek pominjem Beovuk i Mišu Lakića, tamo gde sam počeo, to mi je ozbiljna životna škola, ne samo meni, nego i mnogim mojim kolegama,“ priseća se Lučić, koji je pre više od dve decenije krenuo sa seniorskom epizodom u Žarkovu, pa je usledila Rumunija, Austrija, Mađarska, Nemačka…

Mogao je ponovo preko granice, ali KK Vršac je bio konkretan, a još više porodične okolnosti, šestomesečna Nađa i supruga Petra…

Kao ni reorganizacija domaćeg takmičenja seniora, po sagovorniku Sport kluba, odnosno barem neki od predloga.

„Hoće da gase zajedničku juniorsku ligu, a žele da prave Profesionalnu nacionalnu ligu. A ono sa limitiranim brojem igrača do 22, 25 i starijih igrača, ma to neće ići…Ko može nekom ko se oseća odlično, da mu zabrani da igra zbog starosnog limita, ma nemojte, molim vas…Bila je skoro takva glupost u B ligi, ali nisu uspeli da je proguraju. Primer, ne može da igra neko sa 28, ali može sa 27 godina…Ima uvek pametnijih, ali  uvek smem da iznesem mišljenje jer nisam ni u jednoj „strukturi“ i nemam problem da nadjem klub. Očigledno da mogu da odradim posao, pa me ljudi zovu, radio sam i u toliko zemalja Evrope,“ britko će Vlada Lučić.