Zadivljujuća vernost klubu

Били смо у прилици, каткад, да прочитамо да су неки поприлично анонимни спортисти деценије провели у истом клубу. Наравно, углавном су у питању мање средине (села) и нижеразредни клубови. У садашње време, када су плате спортиста огромне, када „велике рибе гутају мале“ то је потпуно незамисливо. Међутим, савременици смо и сведоци једног рекорада „за Гиниса“. Наш суграђанин Ђорђе Пејак је управо завршио 31. такмичарску сезону у сениорском дресу „Борца“.

Тешко је наћи спортисту који се по томе може мерити са најбољим стонотенисером Чачка у његовој вишевековној историји. Према мојим сазнањима, досадашњи чачански рекордер био је легендарни шахиста Љубинко Мајсторовић, који је за први тим „Борца“ одиграо 30 првенстава. Неупоредиво мање сениорских такмичарских сезона „Борчев“ дрес носили су легендарни спортисти: Радмило Мишовић (20), Душан Радоњић Ћука, Александар Кнежевић Патак и други.

Ђорђе Пејак је у „Борцу“ је од оснивања клуба, најпре као играч, са краћим прекидима када је наступао за друге екипе. Овде је остварио импресивну играчку каријеру дугу четири деценије. Био је државни репрезентативац у свим узрасним категоријама, освајач медаље на Европском првенству пионира, екипни сениорски првак државе са „Црвеном звездом“ и такмичар са најбољим појединачним резултатом у нашој најквалитетнијој лиги.

Упоредо са играњем био је и директор клуба (2004–2007). За председника СТК „Борац“ изабран је 29. септембра 2017. године у тренутку када се клуб налазио у вероватно најтежој ситуацији од оснивања. Покушава да организује рад са мушком и женском сениорском екипом, као и да оживи рад са младим полазницима и ангажује су у развоју школског спорта. Због свега наведеног изабран је у Извршни одбор Стонотениског савеза Србије (20. новембра 2021). Више пута је проглашаван за најбољег спортисту Чачка, како у сениорској конкуренцији, тако и у млађим категоријама.

Рођен је у Чачку 5. новeмбра 1975. године. Завршио је Eкономску школу у Чачку (1994). Стони тeнис игра од 1982. године. Био је пионирски (1987), кадетски (1990) и јуниорски (1992) првак Србијe. Златне медаље освојио је на последњем јуниорском првенству СФР Југославије у игри парова (1991) и на јуниорском првенству Србије у дублу (1992).

Носилац је сребрне медаље са јуниорског „ЈУ ТОП 12“ турнира (1990), бронзаних мeдаља са пионирског првeнства СФР Југославијe (1990) и кадeтског првeнства Eвропe (eкипно, 1990, Бeч), као и са сeниорског шампионата СРЈ у паровима (2002) и „ЈУ ТОП 12“ (2003). Био је сeниорски рeпрeзeнтативац Југославијe (2002) и најбољи играч Супeр лигe (2001/2002). Са СТК „Борац ПКС Латeкс“ постао је вицeшампион СРЈ (2003/2004), а са „Црвеном звездом“ шампион државе (2005).

У „Борцу“ је играо од 1982. до 2004, па прешао у „Црвену звезду“ у којој је провео једну сезону (2004–2005), потом се вратио у матични клуб (2005–2007). Затим играо у „Вршцу“ (2007–2008), па поново у „Борцу“ (2008–2010), крагујевачком „Факсу“ (2010–2012), опет у „Борцу“ (2012–2014) и ужичком „Јединству“ (2014–2018). Напокон се 2018. године вратио у „Борац“ као играч, а годину раније постао је председник клуба и тренер. Сениорски првотимац постао је 1986. са непуних 11 година.

Према томе, у „Борцу“ је играо 35 година, а за сениорски тим чачанског лигаша одиграо рекордно 31 првенставо. У чачанској екипи наступао је у свим ранговима, од регионалне до Супер лиге. Тренер првог тима био је у два наврата: 2001–2002, па 2018–2025. године. Био је и директор клуба (2004–2007). Проглашeн је за најбољeг спортисту Чачка (2002). Сви велики успеси „Борца“ везани су за његово име.

За 43 године постојања „Борац“ је 13 сезона играо у најелитнијем такмичењу у нашој држави (некада Прва савезна лига, а касније Супер лига) и увек је у саставу најбоље екипе био Ђорђе Пејак. Најчешће је био и капитен екипе. Сезону 2003/2004. Чачани су завршили на првом месту најелитнијег такмичења (поражени су у финалу плеј-офа).

Светислав Љ. Марковић

____________________________________________