Prethodni članak
Borio se u 3 rata za Srbiju, umro zaboravljen i gladan
Objavljeno 20/01/2026
Једна мала улица у Чачку носи име најодликованијег српског хероја Великог рата. Заслужио је више од својих сународника…
Будимир Давидовић био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата, као поднаредник српске војске. Само у једном боју задобио је 70 рана, остао без руке и преживео бомбу бачену на њега. Ипак, ништа га није могло припремити за страшну судбину коју је дочекао након рата.
Будимир Давидовић је почетак Првог светског рата и опште мобилизације дочекао као прекаљени ратник. Овај, тада 24 године стар младић из Лучана, тј. села Горачићи, већ је војевао у оба Балканска рата стекавши репутацију храборг и неустрашивог војника и међу саборцима и међу командом.
И тако, када је остарели краљ Петар позвао, Будимир се одазвао. Учествовао је током Првог светског рата у више борби против Аустроугара и бугарских војника. Прошао је Албанску голготу, стигао до Крфа, тамо се опоравио, и био један од учесника пробоја Солунског фронта.
Улазио је дубоко у непријатељску територију, шуњао се и снимао Бугаре и Аустроугаре и некако, увек успевао да се неопажено врати. Био је мајстор за хватање „живих језика“, тј. непријатељских војника који су касније давали важне информације о положајима и јачини својих трупа.
Почетком 1918. јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб – Обла Чука, Кравице – Западни Ветерник, тешко рањен и за њега је рат био готов.
Будимир је био рањен са 17 убода у борби прса у прса! У току борбе, на њега је бачена ручна бомба због које му је ампутирана десна рука и у болници је извађено из његовог тела 74 гелера од бомбе.
За његов подвиг чуло се надалеко. За своје јунаштво одликован је највишим војним одликовањима, са две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом.
Док се опорављао у болници, посетио га је француски генерал Гијом. Прича каже да је он скинуо са својих груди Орден француске Легије части и пружио га Будимиру.
– Јуначе, ти више него ја заслужујеш да носиш ово високо одликовање. Хиљадили се такви јунаци – рекао је генерал.
Након ослобођења и повратка у Србију, Будимира је снашла судбина многих његових сабораца који су остали инвалиди. Онако без руке, био је присиљен да ради у надници код другога, а као инвалид није могао много. Ипак, људи су га држали из сажаљења.
После је носио млеко у Чачак, био монополски контролор, служитељ у пореској управи,… Све, само да преживи. А са годинама је било само још теже. Болесног и за рад неспособног, сви су га заборавили.
О овоме сведочи и потресно писмо које је, усред окупације, 24. априла 1942., Будимир упутио председнику српске владе Милану Недићу.
-Молим вас да ми се додели нешто помоћи пошто немам никаквих других прихода, стар сам и сакат, умирем од глади на чачанској калдрми са женом и још двоје ситне деце – написао је Будимир.
| Будимир је за своје јунаштво у Првом светском рату одликован са две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом. |
После рата је живео од мале пензије, а од 1954., када су комунисти признали Карађорђеву звезду и изједначили је са Орденом народног хероја, имао је и додатак на пензију!
Доживео је дубоку старост. Живео је у Чачку, у Курсулиној улици број 4. Умро је 1980. у 90. години живота у Чачку где од 1992. једна мала улица носи његово име.
Поводом годишњице смрти, у четвртак 22. јануара 2026. године у 11 часова Друштвo за неговање традицијe ослободилачких ратова Србије до 1918. године организује полагање венаца на гроб Будимира Давидовића на Чачанском гробљу.
Slava mu i hvala,bar toliko…
Zaboravili ga kralj i otadžbina, a setili ga se komunisti!Toliko o tome…
Sramota, čovek legenda, zadužio državu, a tako živeo. A sada starlete dobijaju nacionalne penzije. Dno smo dotakli. Kripto depresija.
Bar ga kralj nije poslao na robiju kao što su komunisti slali svoje „heroje“ na Goli otok.Aj ,napiši koliko su solunaca komunisti poubijali za vreme i posle rata?Šta je bilo sa vojvodom Petrom Bojovićom?
Da, Šćepane, zli komunisti i dobri monarhisti. Šala. Ako se pogleda istorija, Srbija je najviše napredovala posle II svetskog rata.
Lažni komunizam je najveće zlo koje se desilo u istoriji čovečanstva.
Najveće zlo u istoriji Srbije je Aleksandar Karadjordjević ! NAJVEĆE ZLO !! On je zapečatio sudbinu naših praunuka ! A zli komunisti dali ovom heroju penziju i dodatak na penziju, a kralj koji ga oterao u rat dao mu šupalj nos do očiju !!
Komunisti manipulatori. Nigde na vlast nisu došli izborima. Zlo seme primilo se samo u pijanoj Rusiji i siromašnoj Srbiji. Titoo sve solunce proglasio izlapelim, dementnim osobama. U kojoj se školi učio neki rat sem II svetski i to samo na našoj teritoriji.Tito zločinac sa njegovim slugama najgorim Srbima uz neke izuzetke.
Pa tesko da je moglo da bude gore nego u ratu. Ergo,ne ..ki. Strucnjake je odskolovala kraljevina i lako je bilo napredovati. Kako nam je sada kada komunjare jasu vec 81. godinu?
E moj građanine, da nešto znaš, ne bi ovako nešto pisao. Čak ni pomislio!
Rezultate tog „napretka“ i danas veoma intenzivno proživljavamo.
Karadjordjevici su najveći dušmani Srbiji od postanka.
Tako je Građanine, živa istina!
Kratka pamet,nažalost,to nam je jedna od „vrlina“!
Karađorđevića su svoje političke neistomišljenike nasilno sklanjaju jer su se bojali mogućih posledica po svoju vlast. zaboravljen Buda zaboravljena Milankovića. Autor teksta nije doneo priču kako je Buda dobio legiju časti i od koga. to su priče o neponovljiv ljudima
On nije „Buda“ ni veliki ni mali.On je Budimir BUDO Davidović!
Slava ti i hvala junače i mučeniče
Hvala mu za ovu slobodu koju živimo, večna mu slava.
To je ono : Sve ce to Narod Pozlatiti“ kao i mnogi drugi ratovikoje je vodio ovaj Prokleti nsrod na Balkanu ….Zavrssva se:Nekom Brat A Nekom Rat“ i Zato nas i ima saka jada umesto 15-tak miliona….
Tako u srbiji završavaju patriote i junaci dok se veličaju izdajnici i vagabunde.
NEM… pred VELIKANOM…
Slava mu..slava Srpskim junacima..
Slava mu..slava Srpskim junacima..
Uvek seljak u rat….
Neki ćete da izginete, a neki ćemo da se vratimo….
Suze mi krenule dok sam ovo čitao…nakon rata smo primili u svoju vojsku dojučerašnje krvnike i nagradili ih činom više, a naše invalide zaboravili. Sve se vraća i sve se plaća, pa tako i ova zemlja plaća svo zlo koje je nanela svojim junacima koji su za njenu slobodu dali ne samo svoje delove tela i živote, već i svoje porodice! Slava junaku, a nas sramota da bude – bar su mu ulicu mogli dodeliti ovi naši savremenici, kad je već za ostalo kasno!
Neka mu je večna slava.
Nažalost pravi i pošteni ljudi prolaze ovako.
A poltroni imaju sve
Najveće zlo u istoriji Srbije je Aleksandar Karadjordjević ! NAJVEĆE ZLO !! On je zapečatio sudbinu naših praunuka ! A zli komunisti dali ovom heroju penziju i dodatak na penziju, a kralj koji ga oterao u rat dao mu šupalj nos do očiju !!
Karađorđevići jesu zlo za Srbiju.Stvorili su kraljevinu SHS.Srbske glave najviše platiše svojim životima,a Slovenija i Hrvatska su uz pomoć Kraljevine SHS,a kasnije FNRJ,SFRJ ia kasnije odcepljenje uspele da dobiju nezavisnost.Da nisu bili deo Kraljevine SHS,ostali bi sluge.Te iste sluge glume gospodstvo ,koje nikad nisu imali.Nikad više u nikakvu zajednicu sa njima.Što dalje,to bolje.
Kome su komunisti dali nekom nesto a da nisu uzeli tri puta vise. Posle 2 Svetkog rata su vladali komunisti a ne kralj. Njemu su morali dati jer su priznali karadjordjevu zvezdu. A sad mi recite kome se komunisti dali nesto iz zadnjih ratova 90-tih godina. Ja sam učestvovao u ratu u hrvatskoj i Bosni i dobio šut u dupe jos su mi i novac za zajam srbije uzeli. To su komunisti ili novo pečeni socijalisti
Večna slava i hvala srpskom patrioti, ni danas nije mlogo bolje, zato više nemamo taj pobednički duh jer generacijama ne vodimo računa kako treba i dolikuje o junacima kao zaboravljeni Buda. Brigu o srpskim patriotma treba staviti u ustav Srbije i tako na obavezujući način rešiti ovo pitanje zauvek.
Pa vi idite u rat u ratujte da bi nekome napunili dzepove
Карађорђевићи започели ко у исто наставили пропаст Србије. Зашто смо заборавили геноциде над Србима у оба светска рата? И данас олош елита велича дезертере Поноше а јунска Лазаревиће називају ратним злочинцима. Нама Србима „четницима“ из срца Србије спремају БГ пашалук и титулу геноцидног народа. Ово говорим као потомак Солунаца који су увек били неподобни за власт док су живи. Од војводе Бојовића до обичног редова иста судбина
Текст, који је наводно потписује Друштво за неговање традиција а у суштини син чувеног чачанског ОЗНАша Мига Ј. је пун неистина. У историгорафији се већ неколико деценија шпекулише са његовим писмом упућеним генералу Милану Недићу 24. априла 1942. године. Од тог писма стварана је визија да је јунак са Солунског фронта био просјак, богаљ који је и после Првог светског рата надничио, кулучарио и просјачио по чачанској калдрми, и да је тек након 1945. године био уважаван и признат. Херој из Првог светског рата Будимир Давидовић није просио нити је радио као надничар након Првог светског рата. Напротив, био је трговац и имао своју радњу у Чачку. У време светске економске кризе, доживео је судбину као и већина чачанских трговаца. Цитат из писма Будимира Давидовића које је упућено 24. априла 1942. године генералу Милану Недићу се вешто користи неколико деценија, а све у циљу доказивања небриге државе према ратницима и наводне бриге нове власти након 1945. Његова судбина у време социјализма није била баш тако златна (пензија, бенефиције итд), јер су му два сина била у снагама које су се бориле против комуниста. У писму од 24. априла 1942. године (дати у целости, не у истргнутом цитату) може се видети и прочитати да су Будимирова два сина била добровољно у снагама Милана Недића и Српског добровољачког одреда.
Oduvek je tako bilo u srbiju da heroje naše zaboravimo tako je i sa poslednjeg ratišta u jugoslaviji narod je pomagao invalide rata iz bosne hrvatske i kosova a vlast nagradila lopove i kriminalce a mi kao narod malo smo učinili za naše heroje.
Šuplje fraze o zlom komunizmu. Vrli novi svet (čitaj neoliberalni kapitalizam) već decenijama usrećuje građanstvo a neki kažu trpimo posledice komunizma. A da stavimo prst na čelo.
Slava junaku.
E sada, zamislite izraz lica ovog čoveka u trenutku kada mu pokažete bivšeg ministra vojnog, Vulina, ili sadašnjeg keramičara što voli da mu kleknu, Gašića.
A znadu li mnogi ovde dušebriznici i kritizanti svega postojećeg….đe su ovom, pre svega čoveku, pa junaku, pa Srbinu….đe su mu potomci?
Naslov je pretenciozan.
Ovaj junak nije umro gladan ali jeste zaboravljen. Dobro je što su komunisti imali poštovanja i dodelili mu penziju a posle i dodatak. Nisi ga kaznili jer je pisao Nediću. Ima uličicu sa svojim imenom ali zaslužio je mnogo, mnogo više.
Slava mu i hvala!
Najbolje je ziveo pod Titom
Jos jedan dokaz da pojam drzave,nacije ne sluzi nicemu drugom nego malom procentu ljudi koji se bogate na tudjoj muci.
Kad bi vecina to shvatilani odbacila te apstraktne gluposti ovakvih stvari ne bi bilo vise nikad.
Aleksandar Karađorđević je uništio Srbiju.Sve što nosi njihovo ime treba izbrisati i zaboraviti.Pod HITNO….
Boze dragi kakav mucenik i kakav heroj. Neka mu je vecna Slava iHvala Gospode pomeni
Srpski junaci nikad nisu uzivali u svojoj hrabrosti niti su bili postovani niti spominjani nisu nagranjivani svi su zaboravljeni danas vise spominju i osudjuju ako padne koja grudva snega to je postovanije nagradjuju se pevaljke sa kaldrme TUGO SRBINE
Kada će te shvatiti da svaki rat i revolucija jede svoju decu.Ako si blizu vatre greješ se.
Demencija je opaka bolest…
Није га заборавио Краљ нити су га се сетили комунисти. Било је супротно. Краљ му је доделио две Карађорђеве звезде, а једна је омогућавала добар живот четворочланој породици. Комунисти 10 година нису признавали Карађорђеву звезду као услов за добру пензију.
Solunci su kraj zlatnog doba Srbije.
Solucija su vaspitani kao svi hrabri Srbi u istoriji.
Poslušni,moralni,moralno odgovorni,
skromni,vaspitani na pesmama Kosovskog boja.
Niko od istoričara ne spominje da su Solucija,bili svesni da oslobađaju, Kosovo i južnu Srbiju.
Čuveni govor Stepe Stepanovica,da je došao dan posle stotinama godina da se osvete Srpske žrtve i ropstvo.
Davidović je u svima nama,koji se osećamo Dragacevcima i Srbima.
On je onaj od jednih heroja Balkanskogi Solunskog
fronta.
Da se zna da su Dragacevci,kao i gvozdeni puk,bili nesalomljivi na Solunskog fronta,a posebno Čačak i
Dragacevo zaslužni za pobedu na kumanovu.
Dragacevci mora se podići spomenik
u Goracicima.
Kako sad ovo? Zar nisu invalidi, porodice poginulih u prvom ratu,nejaka siročad i slični bili poštovani i materijalnom zbrinuti od strane države.
Kako sad, komunisti dali soluncima penziju, Zar je nisu dobili od predratne države.
I za kraj, jedno pitanje na koje ne znam odgovor, za taj period :odakle milijarde novca bogatoj buržuaziji za samo 12 godina(od 1918 do 1930) u bednoj, obogaljenoj, poubijanoj Srbiji.
Zar komunisti nisu jedini zlo momci?
Ne umanjujući junaštvo i hrabrost Budimirovu, istine radi reći ću da nije dobio Legiju časti, već Frncusku vojnu medalju za hrabrost i vojničku disciplinu. Njegova odlikovanja se mogu videti u muzeju u Čačku.