Prethodni članak
Čačak – prestonica murala
U mnogim gradovima u Srbiji svakodnevica izgleda gotovo isto: izbledele fasade, zidovi bez boje i ulice koje kao da su se navikle na to da ih vreme preskače. Mesta koja su nekada imala energiju i život danas često deluju kao da čekaju neku novu šansu da ponovo privuku ljude.
Ipak, postoje i gradovi koji su odlučili da tu šansu sami stvore. Jedan od njih je Čačak, koji je postao neočekivani primer kako umetnost može da promeni identitet jednog urbanog prostora.
Sve je počelo kroz festival Dani urbane kulture, poznatiji kao DUK, koji su pokrenuli mladi umetnici sa idejom da grad ne mora da bude samo prolazna kulisa, već živo platno. Ono što je u početku delovalo kao lokalna inicijativa, vremenom je preraslo u dugoročan projekat koji je u Čačak doveo umetnike iz različitih delova sveta.
Njihov rad nije ostao zatvoren u galerijama, već je izašao na ulice. Zidovi koji su godinama bili prazni ili zapušteni postali su murali koji privlače poglede i menjaju ritam grada. Danas ih ima više od stotinu, a ukupna površina oslikanih fasada meri se u hiljadama kvadrata.
Posebnu vrednost ovom projektu daje činjenica da se ne radi samo o velikim i reprezentativnim zgradama. Umetnost je stigla i do starijih kuća koje su zahvaljujući muralima dobile potpuno novu energiju i vizuelni identitet. Među najzapaženijim radovima nalazi se i mural prilagođen slepim i slabovidim osobama, što ga čini jedinstvenim u javnom prostoru u ovom delu regiona.
Jedan od najimpresivnijih trenutaka u razvoju ovog pokreta bila je transformacija silosa nekadašnjeg Žitoprometa. Masivne betonske strukture visoke gotovo četrdeset metara pretvorene su u monumentalno umetničko delo, na kojem se radilo mesec dana i koje danas predstavlja jednu od najupečatljivijih tačaka grada.
Danas se DUK ne posmatra samo kao festival, već kao kontinuirani proces koji menja vizuelni i kulturni identitet Čačka. Zahvaljujući toj upornosti i kreativnoj energiji, grad sve češće nosi epitet „grad murala“ — i to ne kao marketinšku frazu, već kao opis koji se vidi na svakom koraku.
Pitali smo Čačane da li primećuju murale, da li im se sviđaju?
Konacno da i Ozon nesto pozitivno napise jer obicno od njega samo kritike.
Opet, potrebna je neka komisija umetnika i arhitekata koja bi odlucivala gde koji mural postaviti ili ne postaviti. Neki su lepi, vedri, veseli, a neki su odraz unutrasnjih frustracija nekog mazala.
Шта ја „фалило“ муралу Девојка са гуском, на зиду садашње градске библиотеке да га у завршној фази реконструкције објекта, покрише дебелим стиропором?
To je pitanje za investitora, projektanta i izvodjaca radova.
Већином су у питању морбидни цртежи. Језиво је видети такве зидове, а тек живети у тим зградама…