Na Kubi se sprema radikalni preokret

Nakon što je izgubila Sovjetski Savez kao svog glavnog pokrovitelja, vladajuća Komunistička partija Kube otvorila je vrata privatnom preduzetništvu 1990-ih. Podstaknuto prvo globalnom finansijskom krizom, a zatim i pandemijom COVID-19, otvaranje se nastavilo poslednjih godina. Hoće li Donald Tramp, čija je politika gurnula zemlju u neviđene ekonomske teškoće, uvesti sledeću i najradikalniju ekonomsku promenu?

Na vanrednoj sednici 18. juna, Kubanska narodna skupština usvojila je paket od 176 reformi. To je najradikalniji pokušaj preoblikovanja kubanske ekonomije od revolucije 1959. godine. Na papiru, reforme pomeraju zemlju ka tržišnoj ekonomiji, ali uz zadržavanje državne kontrole. Kuba će sprovesti „tržišni socijalizam kubanskog tipa“, kaže Huan Trijana Baros sa Univerziteta u Havani. Ali nisu svi uvereni da će se to zaista dogoditi.

Ako se u potpunosti sprovedu, reforme će smanjiti broj ekonomskih sektora u kojima je privatno preduzetništvo zabranjeno, omogućiti privatnim kompanijama da slobodnije uvoze i izvoze i omogućiti im da privuku strane investicije. Preduzetnicima će prvi put biti dozvoljeno da zaposle više od 100 radnika i da poseduju više preduzeća.

Konačno, tržišna ekonomija?

Reforme će takođe fundamentalno promeniti položaj državnih preduzeća. Moći će da se prodaju ili pretvore u trgovačka društva sa akcijama i vlasničkim udelima, sa mogućnošću bankrota. Takođe će moći da određuju sopstvene cene. U teoriji, i privatna i državna preduzeća će imati lakši pristup finansiranju. Biće dozvoljeno osnivanje privatnih banaka, a devizno tržište biće otvoreno za širi krug učesnika.

Neke usluge koje su nekada bile ponos države, poput staračkih domova i narodnih kuhinja, biće privatizovane prema planu. Opšte subvencije koje su obezbeđivane kroz kubanski sistem racionisane hrane (poznate kao bonovi za hranu) biće zamenjene direktnom pomoći „ranjivim grupama stanovništva“. Predsednik Migel Dijaz-Kanel je rekao da akumulacija bogatstva u privatnim rukama više neće biti zabranjena. „Ako nema bogatstva, nema ničega za raspodelu“, rekao je.

Ove promene su Kubi preko potrebne. Decenije lošeg upravljanja ekonomijom, zajedno sa dugogodišnjim američkim embargom, teško su pogodile ostrvo. Situaciju su dodatno pogoršale mere koje su od januara uveli američki predsednik Tramp i državni sekretar Marko Rubio, američki političar kubanskog porekla, a koje su Kubu dovele na ivicu potpunog kolapsa. Sjedinjene Države su tako uvele sankcije ne samo vojnom konglomeratu Gaesa, već i svim kubanskim i stranim kompanijama koje posluju sa njim. Istovremeno, ograničile su i snabdevanje Kube gorivom.

Kubanska ekonomija se smanjila za više od 20 procenata od 2020. godine. Na nezvaničnom tržištu, jedan američki dolar sada se može kupiti za više od 600 kubanskih pezosa, što minimalnu mesečnu platu čini vrednom samo oko pet američkih dolara. Zvanična godišnja stopa inflacije u maju bila je skoro 16 procenata, ali ekonomisti veruju da je stvarna stopa mnogo veća. Turistički promet u prvih pet meseci ove godine opao je za 58 procenata. Nestanak struje u centru Havane traje i do 22 sata dnevno, pa stanovnici pokušavaju da urade sve što mogu u kratkom vremenu koje imaju kako bi ponovo uspostavili struju. Voda u mnogim delovima grada dolazi tek svakog drugog dana. „Potpuno je iscrpljujuće“, kaže otac dvoje dece.

Pre svega, predložene promene su daleko skromnije od reformi koje su nekada duboko transformisale ekonomije Kine i Vijetnama. Štaviše, malo ko veruje da će vlada zaista sprovesti ono što je obećala, ili bar dovoljno brzo da reforme imaju uticaja.

Zvaničnik američkog Stejt departmenta odbacio je predloge kao „površne dimne signale“, sugerišući da su oni više politička predstava nego stvarna namera za promenu. Kubanske vlasti su više puta obećavale reforme u prošlosti, ali su odlagale ili usporavale njihovu implementaciju. „Sve je to cirkus“, kaže bivši prevodilac u Havani.

Brojne prepreke
Međutim, čak i da je vlada u potpunosti posvećena sprovođenju reformi, suočila bi se sa brojnim preprekama. Kuba nema dovoljno deviznih rezervi, pravne sigurnosti niti institucionalnih kapaciteta potrebnih za tako zahtevan proces. Američke sankcije su u velikoj meri sprečile dolazak stranog kapitala.

Čak i ako bi Vašington dozvolio stranim kompanijama da sutra investiraju na Kubi, one bi se i dalje mogle suočiti sa tužbama zbog trgovanja imovinom koja je nekada bila konfiskovana od privatnih vlasnika, upozorava Josbel Ibara iz advokatske firme Grinberg Traurig iz Majamija.

Mnogi Kubanci se plaše da će najveće korisnike potencijalnih reformi imati oni bliski režimu i oni koji su već bogati. Bez efikasne mreže socijalne sigurnosti, uključujući obnavljanje onoga što je nekada bio dobar obrazovni i zdravstveni sistem, veliki deo stanovništva će se boriti da se nosi sa potencijalnim posledicama tržišnih reformi, kao što je vrtoglavi rast cena. Jaz između bogatih i siromašnih na Kubi je već očigledan. Dok se većina građana bori da sastavi kraj s krajem, bazen u luksuznom hotelu Melia Habana je pun gostiju koji ispijaju koktele dok im deca plivaju. Ulaznica od 15 dolara je van domašaja većine Kubanaca. BMV-ovi su parkirani ispred luksuznih restorana, a odresci na meniju koštaju i do 100 dolara.

Još uvek nema mnogo znakova da bi ekonomsko otvaranje moglo biti praćeno političkim promenama. Politički zatvorenici ostaju iza rešetaka, uprkos zahtevima Sjedinjenih Država. 20. juna uhapšen je Manuel Kuesta Morua, jedan od umerenijih opozicionih političara. Nakon hapšenja, fizički je zlostavljan i prećeno mu je smrću zbog podrške protestima tokom kojih građani svake večeri udaraju u lonce i tiganje kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo situacijom u zemlji.

Predsednik SAD Tramp i državni sekretar Rubio takođe traže od kubanskih vlasti da smanje bezbednosnu i vojnu saradnju sa Kinom, Rusijom i Iranom.

Tramp procenjuje da može dodatno povećati pritisak na Havanu pre nego što pristane na bilo kakav sporazum. Tako je 23. juna Stejt department SAD uveo nove sankcije kompanijama povezanim sa vojnim konglomeratom Gaesa, uključujući AUSA, koja je upravljala kontejnerskim saobraćajem u luci Marijel. Nekoliko dana kasnije, Gaesa je prodala AUSA drugoj državnoj kompaniji kako bi osigurala da snabdevanje ostrva može da se nastavi.

Analitičari veruju da bi najavljene reforme, ako ih vlada brzo sprovede, mogle da kupe Kubi preko potrebno vreme za oporavak. „Ovo je veliki korak, ali nije dovoljan“, kaže Paolo Spadoni sa Univerziteta Augusta.

Tramp veruje da će dodatni ekonomski pritisak primorati kubanske vlasti na dublje promene, a režim ima dva izbora: ili da se povinuje njegovim zahtevima ili jednostavno da sačeka kraj njegovog političkog uticaja. U međuvremenu, Kubanci žive u strahu jer osećaju da će, bez obzira na ishod političkog takmičenja, glavni teret ponovo pasti na njihova pleća.

The Economist