Opet Dubrovnik

Nekada mi je Dubrovnik  bio blizu – autobusom preko Trebinja, nekada preko Herceg Novog, nekada preko Ćilipa. Ovoga puta stižem brodom. Uvek  me ista radost obuzme kada pomislim da ću da uđem u Stari grad. Prvi put sam bio sa đacima Osnovne škole „Filip Filipović“. Na fotografiji sa Straduna  – Vesna Vidaković, Ljilja Đorđević, golubovi i ja.

U godinama koje su sledile, u Čačku uđem u autobus uveče u pola sedam, malo spavam i eto me rano u Dubrovniku. Uzimao sam sobu kod jedne porodice, odmah pored pošte .

Na Pilama, u  prostoru ispred ulaska u tvrđavu  u Stari grad, krajem juna, posle ponoći čekao sam autobus za aerodrom. Trebalo je da idem za Rim,  gde sam našao posao u hotelu preko leta.  I tada se negde iz mraka pojavio moj otac Radomir,  kaže mi, a znam da laže, da je poslom u Dubrovniku. Samo  je došao da me isprati i da mi da još malo para,  jer nije bio kod kuće  kada sam pošao iz Čačka  Imao sam 19 godina.

Spavao sam u Dubrovniku i u katoličkom samostanu, ali i hotelu „Libertas“, na Gundulićevom trgu je  bio nekada hotel „Dubravka“. Preko puta,  u  Kneževom dvoru bili smo na koncertu Stefana  Milenkovića, a moja deca su  zaspala na stepeništu. U ono vreme mnogo Čačana je šetalo Dubrovnikom kada su  letovali u Kuparima. Činilo mi se da je tu  ceo Čačak.

Godine 1909-te u Dubrovniku je osnovana Matica srpska.  Književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba obe vere u Dubrovniku.

A jutros, polako silazio sa broda u luci Gruž . Radujem se Dubrovniku. Nekada sam tramvajem išao gore do Starog grada, ali njega više nema. Sada sam deda i idem na Babin kuk, u davno napravljen luksuzni hotel „Prezident“ sa sobama kao na velikim  kaskadama. Nisam gost,  ali se tako ponašam i koristim sve  male blagodati. Na velikoj hotelskoj ležaljci izležavam se i kupam na talasima. Čudim se što mi je Bog dao svu ovu lepotu. U hotelu usred bela dana devojka svira na klaviru, to je uračunato u cenu koju gosti plaćaju za svoj boravak. Slušam, dok punim bateriju na telefonu, fotografiṣ̌em  i sebe i nju za ono vreme kad budem počeo da zaboravljam.

Poželeo sam da opet budem na Stradunu. Siguran sam sam da ću  u onoj poslastičarnici dobiti najveći sladoled sa čokoladom. Oni me znaju, a ja sa poklonjenim sladoledom stojim ispred i teram turiste da prođu kroz poslastičarnicu. Svi se smeju, a ja sam hteo da proslavim svoj 71. rođendan. Jednog davnog  jutro sreo sam Terezu Kesoviju, a pred ponoć sam  slušao Ibricu Jusića. Romana Milutin, nekada mis Jugoslavije, kao i Nikica Marinović koja je bila prva pratilja Mis sveta su volele Dubrovnik. Romana je sada slikarka i njenu poklonjenu sliku sam uramio pa se nekad i u Čačku budim sa pogledom na  Dubrovnik.

Dubrovčani pamte bombardovanje od strane jugoslovenske vojske  1991. godine. U  crkvi tri godine ostavljam Srpske narodne kalendare.

Orlandov stup je najstarija sačuvana javna skulptura u Dubrovniku. Dugo vremena bio je jedini sekularni spomenik posvećen nekoj osobi u tom gradu. Sada je ogradjen panoima verovatno zbog rekonstrukcije.

Srpska pravoslavna crkva sv. Blagoveštenja izgrađena je u dubrovačkoj staroj gradskom jezgru 1877. godine, uz nju se danas nalazi i Muzej ikona i središte Srpske pravoslavne crkvene.  U njoj  svake godine ostavljam Srpske narodne kalendare.

U Dubrovačkoj Republici službena je religija bilo katoličanstvo i pravoslavnim hršćanima i muslimanima bilo je zabranjeno noćenje unutar zidina. Nije dopuštano postojanje nekatoličkih bogomolja osim sinagoge u Židovskoj ulici koja je bila namenjena judaistima. Slabljenje dubrovačke države dovelo je do stvaranja pravoslavne opṣ̌tine 1790. godine.

Deset godina kasnije posvećena je prva pravoslavna bogomolja koja se nalazila izvan gradskih zidina, na Posatu. Tek 1804. godine pravoslavnom sveṣ̌teniku dopušteno je da stalno boravi u gradu. Po raznoraznim srpskim i hrvatskim  izvorima srpskih pravoslavnih hršćana je u Dubrovniku u 19. veku  bilo između 300 i 1 000. U to doba Dubrovnik su posetili i srpski jezikoslovac Vuk Karadžić i crnogorski vladika  Petar II. Petrović Njegoš. Prva pravoslavna crkva u gradu izgrađena je uz pravoslavno groblje na Boninovu 1848. godine.

Na terasi Gradske kavane,  pored crkve Svetog Vlaha, malim lukavstvom dobijam mesto i mogu uz kafu da uživam. Pored mene prolazi mladost,  oni koji  nisu ni bili rođeni   kada sam ja prvi put došao u Dubrovnik .

Ni noćas me niko ne čeka,  samo brod u luci.  Radujući se  ovom dubrovačkom danu spavam u kabini sa otvorenim vratima. Zorom vidim trgovce sa natovarenim kolicima koje guraju ka pijaci. Kapetanov sin Jure još nije postavio doručak, znam da će biti uskoro,  miris iz kuhinje ne laže. Posle doručka rastajemo se sa Dubrovnikom. Ćutim na palubi dok  mirnim morem klizimo ka Mljetu.

Prvi stanovnici ovog područja nakon doseljenja Slovena bili su nekršteni Srbi, a Mljet je bio deo srpske kneževine Paganije .

Mljet je  proglaṣ̌en  za nacionalni park novembra 1960. godine.

Vegetacija Nacionalnog parka Mljet je vrlo bujna, zbog čega se Mljet naziva Zelenim ostrvom.  Šuma alepskog bora oko jezera smatra se najočuvanijom i najlepšom šumom te vrste na Mediteranu.

Zbog istog imena u rimskim  spisima Mljet je kroz istoriju vrlo često zamenjivan sa ostrvom Maltom, pa i u legendi o brodolomima Homerovog Odiseja i sv. Pavla   dok su plovili Jadranskim morem,  bez obzira na činjenicu da na Malti nikada nije bilo otrovnih zmija.

Kopnena fauna je znatno osiromašena nakon što je 1909. godine na Mljet donesen indijski mali mungos, vrsta predatora koji uništava zmije. Od tada na Mljetu nema otrovnih zmija, ali je i mnogo manje divljih životinja,  divljih  svinja, jelena  i muflona.

Kupam se na plaži hotela „Odisej“. Kasno  odlazim da spavam. Valja  mi sutra posle doručka  poći do Makarske.

Slobodan Čvorović

______________________________________________________________________