Komemoracija Ljubomiru Simoviću u Užicu: Pesnik nije umro, nastanio se u večnost

Četrdeseti dan od kada je preminuo akademik Ljubomir Simović (Užice, 2. decembar 1935 – Beograd, 17. april 2025), gradska vlast u Užicu organizovala je komemoraciju velikom čoveku, jednom od naših najvećih savremenih pesnika i dramskih pisaca.

U sali Skupštine grada, o njemu su govorili gradonačelnica Jelena Raković Radivojević, prof. dr Miomir Milinković, gradski većnik Branko Popović i pomoćnica direktora NP Užice Jelena Vasović.

Užički glumci Divna Marić, Andrijana Simović i Slobodan Ljubičić čitali su odlomke iz Simovićevih dela.

Rodbina pokojnog književnka nije bila na tom skupu, a među prisutnima bili su čelnici gradske vlasti, direktori gradskih ustanova kulture i javnih preduzeća, kao i zaposlenih u njima i gradskoj upravi, pojedini odbornici i drugi građani.

https://www.ozonpress.net/drustvo/preminuo-ljubomir-simovic/

– Pronaći meru u rečima, kojima želimo da evociramo uspomenu na lik i delo čarobnjaka pisane reči i prenesemo poslednje pozdrave i poruke Užičana, nije jednostavno. Odmerenom i skromnom čoveku, kakav je Ljuba oduvek bio, zasmetala bi svaka preterana reč – rekla je gradonačelnica.

Navodeći da Simović „nije kudio, ni hvalio ljudske slabosti i vrline, već je o nama i svetu u kome je živeo, kako je sam rekao, pisao onako kako jeste“, istakla je da je „svojim delom podsećao na to koliko je važno prepoznavati prave vrednosti i boriti se za njih“.

– Podsećao nas je na to da je lepota svuda oko nas, samo je treba prepoznati i izdvojiti – kazala je i dodala da je Simović „veliki Užičanin“, te da je „iz mentaliteta Užičana crpeo inspiraciju za svoje stihove i drame“.

– Uzore moramo tražiti među ljudima koji su posvećeni životu i, bez obzira na okolnosti, ne gube nadu da sebe mogu učiniti boljim, kako bi svet u kome živimo bio bolji – rekla je, između ostalog, gradonačelnica.

Prof. dr  Miomir Milinković, govorerći o Simovićevom životu i bogatom stvaralaštvu, naveo je da je „jedan od najznačajnijih užičkih intelektualaca i književnika“.

– Ponosni smo, jer smo imali čast i privilegiju da budemo njegovi savremenici. Pesnik nije umro, on se samo preselio u istoriju i nastanio u večnost. Tamo gde mu je i mesto – rekao je, između ostalog, Milinković.

Grdski većnik Branko Popović ocenio je da se u Simovićevim delima „prepliću i dopunjuju dramsko i poetsko“, da je „često u sukobu sa vladajućom ideologijom, pa i vlastitim interesima, ali uvek iskreno zapitan nad sudbinim čoveka, danas i ovde“.

Legat 

Gradonačelnica je saopštila da je Simović poklonio svoju zaostavštinu Narodnoj biblioteci Užice, u kojoj će biti njegov legat. Ćiniće ga njegove knjige, kao i one koje je priredio. U legatu, kazala je, biće plakati i programi predstava i pozorišne kritike, audio i vizuelni materijali, časopisi, zbornici i studije o njegovom delu, kao i umetička zbirka dela autora o kojima je pisao – Mladena Srbinovića, Milenka Šerbana, Milića od Mačve, Dušana Otaševića, književne, pozorišne i druge nagrade, porodične i ostale fotografije, kao i pisaći sto sa priborom i eksponati iz njegove kuće na Jelovoj gori kod Užica.

Jelena Vasović, pomoćnica direktora NP Užice, podsetila je na to da su se u tom teatru „uvek s radošću postavljali komadi Ljubomira Simovića“ i da su igrani širom sveta.

Ljubomir Simović preminuo je 17. aprila ove godine u Beogradu, a urna sa njegovim pepelom položena je u porodičnoj grobnici na užičkom groblju Dovarje.

_____________________________________________________________________