Prethodni članak
Princ Filip poziva građane da posete dvorski kompleks
Dvorski kompleks na Dedinju ponovo je otvorio svoja vrata za posetioce, a princ-naslednik Filip uputio je poziv građanima Srbije i gostima iz inostranstva da obiđu jedno od najznačajnijih mesta srpske istorije i kulturne baštine.
Na početku nove sezone organizovanih obilazaka, princ-naslednik Filip poželeo je dobrodošlicu posetiocima i istakao da mu je posebno drago kada ljudi dolaze u Kraljevski dvor ne samo da vide arhitekturu i umetnička dela, već i da osete duh mesta koje je bilo svedok brojnih istorijskih događaja.
https://www.instagram.com/
Princ naslednik Filip i Princeza Danica za vreme otvaranja turističke sezone dvorskog kompleksa na Dedinju Foto: Srđan Stevanović / Getty Images
– Ovo nije samo istorijski kompleks, ovo je dom porodice Karađorđević. Sagradio ga je moj pradeda, kralj Aleksandar I. U njemu je živeo moj deda, kralj Petar II, zatim moj otac, prestolonaslednik Aleksandar, a danas u njemu živimo moja porodica i ja – poručio je princ-naslednik Filip.
On je naglasio da se po prvi put u istoriji dinastije Karađorđević na ovom mestu nalaze tri generacije porodice.
– Prvi put u istoriji naše dinastije, na ovom mestu žive tri generacije Karađorđevića: otac, sin i unuk. I svi delimo istu želju, da Dvorski kompleks bude otvoren za ljude i da svako ko dođe ovde oseti dobrodošlicu – rekao je on.
https://www.instagram.com/p/DZ
Princ-naslednik je podsetio da je bilo perioda kada je Dvorski kompleks bio zatvoren za građane Srbije, ali da je danas cilj potpuno suprotan.
– Bilo je perioda kada je Dvorski kompleks bio praktično „zabranjeni grad“, zatvoren za građane Srbije. Danas želimo upravo suprotno, da vrata budu otvorena, da ljudi dolaze, obilaze i osete da je ovo nasleđe koje pripada svima nama – istakao je Filip.
Prema njegovim rečima, Dvorski kompleks nije samo svedočanstvo jednog vremena, već mesto koje čuva tradiciju, uspomene i vrednosti koje treba približiti novim generacijama.
– Važno je da ovakva mesta žive, da ne budu samo deo istorije, već prostor susreta, razgovora i boljeg upoznavanja sa sopstvenim nasleđem – poručio je princ-naslednik.
Posebne posete za škole, studente i penzionere
Škole, studentske organizacije i udruženja penzionera mogu organizovano da obilaze Dvorski kompleks svakog radnog dana od 9 do 15 časova, uz prethodnu najavu Kancelariji Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra najmanje sedam do deset dana unapred.
Grupe moraju brojati najmanje 10, a najviše 40 posetilaca, a dodatne informacije dostupne su putem telefona +381 11 306 4014, elektronske pošte [email protected] i na internet adresi www.dvor.rs.
Kako obići Dvorski kompleks?
Turistička organizacija Beograda (TOB) organizuje obilaske Dvorskog kompleksa u prethodno dogovorenim terminima sa Kancelarijom Kraljevskog dvora. Prvi dostupni termini ovog meseca su četvrtak, 18. jun, i subota, 27. jun, u terminima od 9.30 i 12.30 časova.
Ulaznice, koje se kupuju preko TOB-a, koštaju 2.000 dinara i uključuju organizovan prevoz autobusom sa turističkog stajališta na Trgu Nikole Pašića, ispred Skupštine grada Beograda, do Kraljevskog kompleksa. Broj posetilaca po grupi ograničen je na najviše 30 osoba.
Sve informacije i rezervacije mogu se dobiti u Turističkom informativnom centru Beograda u Knez Mihailovoj 56, putem telefona 011/2635-622, elektronske pošte bginfo.knezmihailova@
__________________________________________________________
A građani tebe pozivaju da se maneš Srbije i vratite se skupa tamo odakle ste se i dovukli. U Crnu Goru ili Albaniju, to možeš sam da izabereš
Apsolutno se slažem sa NJ.K.V. Ludim Milojkom !!!
Da ne bi kurođorđevića ne bi komunista.
Toliko.
Зашто се у Србији мало зна о чињеници да су Срби, уз Французе, једини народ који је имао народну династију, односно, монархе који су потекли из народа?
Višedecenijska komunistička propaganda Nakon 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije, dinastija je zakonski proterana, a njihova imovina konfiskovana.Sistemska demonizacija: Tokom skoro pola veka komunističke vlasti, kroz obrazovni sistem, istoriografiju i medije, Karađorđevići su prikazivani isključivo kao „nenarodni režim“, „izdajnici“, „pljačkaši“ i „sluge stranog kapitala“. Ovaj narativ je duboko ukorenjen kod starijih generacija i kod onih koji su ideološki ostali bliski levici ili titoizmu.
Ovako izgleda kada se ljudi umesto u školi obrazuju uz babine i dedine priče sa seoCkih prela i posela. Zli Tito, a dobri pljačkaši i ubice koji su pobegli sa zlatom i ostavili siromašan, nepismen i neuk narod na milost i nemilost najjačoj vojnoj sili u to vreme🤣🤣🤣🤣🤣. Kod tebe je mitomanija uzela maha. Preporučujem ti da se uštineš za gu*icu dok još nije kasno
O jednom od najvoljenijih srpskih vladara, “narodnom kralju”, “čika Peri” Karadjordjevicu za čiju se vladavinu vezuje i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji dosta toga je poznato, ali iz priča se često izostavlja jedna zanimljiva činjenica – kralj Petar je jako loše govorio srpski jezik!
– Iako je rođen i osnovnu školu i Gimnaziju završio u Beogradu, najveći deo svog odraslog života Petar Karađorđević je proveo smucajući se po evropskim dvorovima. Govorio je i nemački, ali se najprijatnije osećao kada priča francuski. Valjda je i logično da nakon 45 godina izgnanstva taj jezik priča tečnije nego srpski.