30 miliona radnih mesta dodato na tržište rada EU u proteklih 30 godina

Evropsko tržište rada je doživelo značajno širenje, dodajući skoro 30 miliona neto novih radnih mesta od 1995. godine, čak i dok se broj stanovnika radnog doba EU smanjio za skoro 10 miliona od 2009. godine. Ovaj izuzetan rast, koji se dogodio uprkos značajnim demografskim problemima, otkriva duboku i kontinuiranu transformaciju.

Žene su zauzele više od dve trećine neto novih radnih mesta stvorenih od 2000. godine. Foto: Nina, peopleimages.com, Adobe Stock

Međutim, ovaj rast nije praćen povezanim povećanjem produktivnosti, pri čemu EU doživljava dublje usporavanje produktivnosti nego drugi razvijeni regioni. Ovo predstavlja izazove za blok u pogledu konkurentnosti i ekonomskog rasta.

Novi izveštaj Evrofonda „Strukturne promene na tržištima rada EU: Generacija pomeranja zaposlenosti“ detaljno opisuje dramatično preusmeravanje zaposlenosti od tradicionalnih industrija ka procvatu uslužne ekonomije. Između 1995. i 2024. godine, udeo zaposlenosti u proizvodnji, poljoprivredi i ekstraktivnim industrijama opao je u svih 27 država članica. U slučaju građevinarstva, danas u sektoru ima skoro dva miliona manje radnika nego pre globalne ekonomske krize.

Ovo smanjenje je više nego nadoknađeno eksponencijalnim rastom sektora usluga, koji sada čini skoro tri četvrtine zaposlenosti u EU.

Najmoćniji pokretač ove promene je stručno unapređenje radne snage. Udeo profesionalnog zapošljavanja u EU udvostručio se sa 11% na 22% između 1995. i 2023. godine. Ovaj trend je posebno jak od 2011. godine, pri čemu radna mesta u najvišem platnom kvintilu čine sav neto rast zaposlenosti u EU od 2019. do 2024. godine. Značajan doprinos ovom rastu je povećano učešće žena, koje su zauzele više od dve trećine neto novih radnih mesta stvorenih od 2000. godine, značajno smanjujući razliku u zaposlenosti između polova.

Međutim, ova strukturna evolucija nije prošla bez paradoksa, posebno vezanih za produktivnost. Rast produktivnosti, meren ukupnom dodatom vrednošću po radniku, stalno se usporava od 1995. godine, pri čemu EU doživljava brže usporavanje nego Sjedinjene Države, posebno u okviru privatnih usluga. Izveštaj takođe ističe značajne razlike u produktivnosti unutar same EU, pri čemu države članice koje su se pridružile nakon 2004. godine beleže kontinuirani rast, za razliku od onih koje su se pridružile pre tog datuma, gde je rast stagnirao.

Izveštaj zaključuje da je izazov za Evropu da svoja poboljšanja ljudskog kapitala pretvori u obnovljenu eru produktivnosti. Politika bi trebalo manje da se fokusira na pretnju tehnološke nezaposlenosti, a više na to da rad učini atraktivnim i visokokvalitetnim kako bi se povećala ponuda radne snage, posebno iz nedovoljno zastupljenih grupa.

Na primer, predstojeća inicijativa Unije veština ima za cilj da podstakne inovacije i održivi rast poboljšanjem veština i njihove prenosivosti. Efikasno upravljanje ovom tranzicijom biće ključno za osiguravanje da evropsko tržište rada ostane i produktivno i inkluzivno.

___________________________________________________________