Hoće li biti snega za Novu godinu i Božić?

Najveći deo decembra do sada je protekao u znaku stabilnih vremenskih uslova koje je obezbedilo stacionarno polje visokog vazdušnog pritiska, nije bilo mnogo padavina, dok je dominirala magla u nizijama, a više sunca je bilo samo na visokim planinama i u delu Timočke krajine.

Prema prognozama  Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) i meteorologa Slobodana Sovilja, ovakvo vreme produćiće se do 21. decembra, s tim što se, kako kaže, magla neće zadržavati tokom celog dana u većini mesta kao što je to bio slučaj u drugoj polovini prethodne nedelje.

„Magla će više biti karakteristična u večernjim, noćnim i jutarnjim satima, dok će tokom dana biti i sunčanih perioda, uz povremenu do umerenu oblačnost. U periiodu oko Svetog Nikole (18., 19, 20, 21.) u većini mesta maksimalne temperature biće od 8 do 14 stepeni, vreme će biti suvo, uz pojavu magle uveče, noću i ujutru. Nakon 22. decembra sinoptička situacija se polako menja – polje niskog vazdušnog pritiska u regionu Sredozemlja koje će donositi i našoj zemlji i našem regionu više oblačnosti sa povremenim padavinama, koje neće biti obilne, ni intenzivne. Međutim, od 22. do 25. decembra imaćemo postepeni pad temperature da bi na samom kraju godine od 25. do 31. decembra imali prave zimske vrednosti. To je pojava jutarnjih mrazeva i u nižim predelima i na planinama, dok bi dnevne temperature na kraju meseca bile od 0 do 5 stepeni“, najavljuje naš sagovornik.

Ocenjuje da su takvi vremenski uslovi najsličniji onim koje smo imali na kraju novembra.

„To znači da bi slabe padavine u nižim predelima bile mešovitog tipa – i u vidu kiše i u vidu snega, lokalno može doći do kratkotrajnog manjeg zadržavanja snežnog pokrivača, dok bi se oko novogodišnjih praznika na planinama svakako formirao ne veliki snežni pokrivač. Prema dugoročnoj prognozi vremena, ta malo hladnija varijanta vremena bi se održala do Božića. Dakle, uz jutarnje mrazeve, povremena naoblačenja i slabe padavine a onda bi nakon Božića ponovo imali porast temperatura i vrednosti iznad 10 stepeni“, kaže meteorolog Slobodan Sovilj.

Osvrćući se na što se u pojedinim medijima pojavila informacija da više od 10 godina nismo dočekali Novu godinu uz sneg, Sovilj kaže da to jeste bilo tačno do prethodne godine.

„Mi smo poslednji pravi sneg imali na prelazu iz 2014. u 2015., tada su osmotreni jaki mrazevi, temperatura je u Beogradu ujutru bila od -15 do -10, dnevne temperature su bile od -10 do -5 i bilo je oko 10 centimetara snega za Novu godinu. Međutim, taj niz je ipak prekinut prošle godine, za vreme prošle Nove godine nije padao sneg, ali smo pred Novu godinu od 23. do 25. decembra imali malo intenzivniju snežnu epizodu i tada je na području Beograda napadalo 20 do 25 centimetara snega. On se svakim danom po malo topio, ali smo ga za novogodišnje praznike imali simboličnih 2 do 3 centimetara“, podseća meteorolog i najavljuje šta nas čega ove godine.

„Neće biti čistih sneženih padavina s obzirom da je temperatura na granici kiše i snega koja se prognozira i za 31. decembar i za dane oko Nove godine, kada će dnevne temperature biti od 0 do 5 stepeni. To znači da se čak snežni pokrivač može povremeno formirati, a možemo imati situaciju da u toku noći, jutra pada slab sneg pa u toku rosulja (sipeća kiša) u prekidima. To je karakter vremena gde imamo mešovite padavine i gde nema ozbiljnog snega u nižim predelima, ali se veća verovatnoća i može se očekivati lokalna kratkotrajna pojava uz formiranje pokrivača jer su tada temperature za stepen do dva niže“, kaže naš sagovornik.

I dalje u toku zime, kako prognoze pokazuju, neće biti intenzivnih padavina i jakog zahlađenja, poput onog u januaru 2017. godine ili u februaru 2012. godine, kada smo u kontinuitetu imali mnogo snežnih padavina i dugačak niz ledenih dana u kontinuitetu.

“Jednostavno sve ove zime kojima svedočimo su sve više i više pod teretom klimatskih promena – toplije su, sneg se javlja ređe i kraće se zadržava, ali opet i u tako toplijim zimama javljaju se kratkotrajni periodi sa zahlađenjem i sa pojavom snega i u nižim predelima. Ono što možemo očekivati dalje tokom zime dalji porast zimskih temperatura”, kaže Sovilj.

____________________________________________________