Osnovano Udruženje seoskih sirara Srbije

У Гучи је одржан скуп „Традиционална – занатска прерада млека у Србији“ у оквиру које је одржана и Оснивачка скупштина Удружења сеоских сирара Србије.

Guča

Сточарство је основна грана пољопривреде од које зависе и остале гране пољопривреде: повртарство, ратарство и воћарство, пре свега због затвореног круга производње и еколошке одрживости.

– Иако Србија располаже повољним природним условима за развој сточарства са 469.000 хектара пашњака и ливада, великим бројем неискоришћених објеката за смештај и узгој стоке, према Попису пољопривреде 2023. године, у Србији има 725.408 грла говеда – што је најмањи број за протеклих 100 година, оваца има 1.702,682 и коза 149.558 грла. Стање у сточарству Србије почетком 2025. године је још лошије са смањењем броја говеда на 698.871 грла, оваца на 1.684,013 и коза на око 149.000 грла. Такво сточарство у бруто друштвеном производу пољопривреде у Србији учествује са око 22%, што је на нивоу најнеразвијених земаља у свету. Због смањене производње домаћег млека и свињског меса и са увозом истих, Србија је изгубила прехрамбени суверенитет као и семенски суверенитет са увозом 85% разних семена у повртарској и ратарској производњи – истиче Бранислав Гулан, аналитичар и публициста.

Predstavljanje osnivanja Udruženja seoskih sirara Srbije

Један од главних производа сточарства је млеко, које је најкомплетнија и најважнија природна намерница у исхрани људи. Млеко представља прву намерницу са којом се сусрећемо након рођења и садржи скоро све хранљиве материје неопходне за раст, развој и одржавање организма.

– Према подацима из Пописа пољопривреде 2023. године, у Србији је произведено око 1.376 милијарди литара млека, од чега око 1.344 милијарде литара крављег млека, око 11. милиона литара овчијег млека и око 21. милион литара козјег млека. У структури производње млека, доминира кравље млеко са уделом од 97,7%, док овчије млеко учествује са 0,8% а козје млеко са 1,5%. Нешто више од половине произведеног млека откупи се од стране млекарске индустрије 797 милиона литара, док се остали део од 579 милиона литара произведеног млека користи за потрошњу, прераду на пољопривредним газдинствима и малим млекарама у Србији. Потрошња млека у Србији је око 150 литара по становнику годишње и налазимо се на претпоследњм месту по потрошњи млека, само је Северна Македонија испод Србије по потрошњи млека. Примера ради, просечна потрошња млека у Норвешкој и Шведској износи око 400 литара млека по становнику. Према научном истраживању, земље у којима је највећа потрошња млека, имају и највише добитника Нобелових награда. У Србији се годишње произведе 60.000 тона сирева у 17. различитих врста и јефтино извезе 15.500 тона сирева а увезе и скупо плаћа 12.750 тона углавном полутврдих и тврдих сирева са зрењем – истиче Бранислав Гулан.

Jovica Radovanović govori na Osnivačkoj Skupštini Udruženja seoskih sirara Srbije u Guči

Имајући у виду стање и изазове у сточарству а посебно у традиционалној – занатској преради млека, група стручњака је почетком ове године у Србији започела теоријске и практичне обуке за традиционалну – занатску прераду млека и организовала Стручно путовања Одрживо сточарство и млекарство у Словенији. У даљем наставку активности на одрживом развоју традиционалне – занатске прераде млека у Србији, формиран је Иницијативни одбор који је припремио Оснивачку Скупштину Удружења сеоских сирара Србије.

Иницијативни одбор за оснивање Удружења:

Јован Бугарчић, дипл. инж. пољопривреде за технологију млека из Гуче; Душан Р. Ивановић, Еколошко друштво Драгачево – Гуча; проф. др Владимир Курћубић, Агрономски факултет Чачак; проф. др Јелена Миочиновић, Пољопривредни факултет Београд и проф. др Ксенија Чобановић, Пољопривредни факултет Нови Сад.

Скупштина је одржана 27. јуна 2026. године у Гучи, у најстаријој кафани ‘’Дачо’’ из 1838. године. На оснивању Удружења сеоских сирара Србије учествовали су стручњаци из области сточарства, ветеринарства и технологије прераде млека, пољопривредна газдинства и мале млекаре са производњом и традиционалном – занатском прерадом млека, удружења, задруге, предузећа за израду опреме и набавку репроматеријала у млекарству и сирарству, медији и други учесници и гости из централне Србије, Војводине, Косова и Метохије.

Izložba i degustacija tradicionalnih mlečnih proizvoda u Guči

На почетку скупа, у име Иницијативног одбора, учеснике и госте је поздравио Јован Бугарчић, захвалио се свима за долазак у Гучу и спремност учесника за организовање и одрживи развој традиционалне – занатске производње и прераде млека у Србији.

Потом је Душан Р. Ивановић, члан Иницијативног одбора детаљно представио разлоге за оснивање удружења, стање са организовањем на традиционалној – занатској производњи и преради млека у државама у региону и Европи, стање у сточарству у млекарству у Србији, као и значај и потребу организовања традиционалних – занатских произвођача и прерађивача млека у Србији.

Lomljenje hleba tain izmedju predsednika Skupštine Jovice Radovanovića i predsednika Izvršnog odbora Jovana Bugarčića

Оснивање и рад Удружења сеоских сирара Србије планиран је по програму „Од књиге преко ливаде до трпезе“ где би били обухваћени сви делови традиционалне – занатске производње и прераде млека у најквалитетније млечне производе, јер највиши квалитет традиционалних – занатских млечних производа је једина потенцијална конкурентска предност малих произвођача на тржишту, за који су потребне обуке и помоћ стручњака из области сточарства, ветеринарства, технологије прераде, промоције и продаје традиционалних – занатских млечних производа.

Osnivači Udruženja seoskih sirara Srbije ispred spomenika trubaču u Guči

Одрживи развој традиционалне – занатске производње и прераде млека у Србији може дати изузетно значајане доприносе народу и држави кроз:

• Опстанак и одрживи развој традиционалне – занатске млечне заједнице у Србији кроз боље информисање, образовање, организовање, сарадњу и партнерство, промоцију и продају производа и услуга;
• Смањење кризе у производњи млека, преко традиционалне – занатске прераде млека кроз продужено трајање, понуду и продају млечних производа, опстанак и одрживи развој млечне заједнице, пољопривредних газдинстава и сеоских сирара кроз додату вредност са најквалитетнијим традиционалним – занатским млечним производима;
• Производњу најквалитетнијег сененог млека и меса са исхраном домаћих животиња травом, сеном и житарицама, као предуслов за производњу најквалитетнијих традиционалних – занатских млечних и месних производа;
• Производњу природног сирила у Србији од четвртог дела желудца – сиришта телади, јагњади и јаради, како су то наши преци радили у производњи најквалитетнијих традиционалних – занатских сирева и других млечних производа, како се то и сада ради у Европским државама;
• Заштиту и развој географског порекла традиционалних – занатских млечних производа;
• Организовање ’’Путева сирева Србије’’ у циљу промоције, продаје сирева, очувања нашег природног, културног и кулинарског наслеђа и развоја боље туристичке понуде;
• Развој кратких и мешовитих ланаца снадбевања традиционалним – занатским млечним производима од произвођача до потрошача;
• Развој програма ’’Поштена цена – Поштена трговина – Трговачко партнерство’’ кроз разговор и договор у купопродаји традиционалних – занатских млечних производа од произвођача преко трговине до потрошача;
• Представљање, понуда и продаја домаћих најквалитетнијих традиционалних – занатских млечних производа у Србији и иностранству у циљу већих економских прихода, боље презентације нашег природног и културног наслеђа и разноврсне туристичке понуде.

Spomenik trubaču Desimiru Perišiću pobedniku Prvog Dragačevskog sabora trubača 1961. godine, na ulazu u Guču

Ивановић је изнео предлог Иницијативног одбора за оснивање Удружења сеоских сирара Србије са седиштем у Гучи, који су оснивачи једногласно прихватили.

У складу са Статутом, једногласно су изабрани и законски заступници Удружења сеоских сирара Србије, председник и потпредседници Извршног одбора, који ће Удружење представљати пред државним органима, домаћим и страним организацијама.

СКУПШТИНА УССС

Председник Скупштине: Јовица Радовановић, произвођач сирева – СирАрт из села Таково код Уба. Потпредседници Скупштине: Горан Вељовић, власник ‘’Добре фарме’’ у селу Добричево, Бела Црква, Војводина и Зорица Здравковић – Ковачевић, произвођач млека и сирева из села Прилужје, Вучитрн, Косово и Метохија.

На крају Оснивачке Скупштине представљен је и усвојен Програм рада Удружења сеоских сирара Србије за 2026. годину, у коме је предвиђено информисање и укључивање нових чланова у Удружење, представљање Удружења и његових активности на интернет страници, друштвеним мрежама и медијима, истраживање проблема и потреба чланова Удружења у традиционалној – занатској преради млека у Србији у циљу дефинисања плана за разговоре са надлежним државним организацијама, наставак обука за традиционалну – занатску прераду млека у Србији, кроз теоријске и практичне обуке, праћење домаћих и страних конкурса за самостално и заједничко учешће Удружења на конкурсима.

ИЗВРШНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА

Председник Извршног одбора: Јован Бугарчић, дипл.инж. пољопривреде за технологију млека из Гуче.  Потпредседници Извршног одбора: Проф. др Владимир Курћубић, Агрономски факултет Чачак; Проф. др Јелена Миочиновић, Пољопривредни факултет Београд; Проф. др Ксенија Чобановић, Пољопривредни факултет Нови Сад;

Чланови Извршног одбора: др Биљана Алексић, Завод за млекарство Београд; Матија Муњић, доктор ветеринарске медицине из Чачка; Лазар Милетић, дипл.инж. прехрамбене технологије анималног порекла, професор у Средњој пољопривредној школи у Пожаревцу; Драган Николић, дипл. инж. пољопривреде, произвођач млека и сира из села Пасјане, професор у Пољопривредној школи у Партешу, Гњилане, Косово и Метохија; Миле Станимировић, руководилац технолошког процеса производње и прераде млека, произвођач млека и сирева из села Самаила, Краљево; Вера Тадић, произвођач млека и сирева из села Дероње, Оџаци, Војводина; Мирко Мијаиловић, произвођач млека и сирева из села Гостиље, Златибор; Александар Вучковић, произвођач млека и сира из села Гоње, Сјеница; Зоран Крцић, произвођач сирева из села Злот, Бор; Немања Јовановић, произвођач млека и сирева из села Лесковик, Ниш.

Друга активност на скупу у Гучи била је изложба и дегустација крављих, овчијих и козјих традиционалних – занатских сирева и других млечних производа, које су донели произвођачи из разних крајева Србије: разне врсте меких и тврдих сирева, крављи и козји кајмак, милерам и друге млечне производе, у којима су уживали учесници и гости на скупу у Гучи.

НАДЗОРНИ ОДБОР

Председник Надзорног одбора: Александар Стојановић, Пољопривредна задруга Агро – Звечан, Звечан, Косово и Метохија; потпредседник Надзорног одбора: Милијан Дрндаревић, дипл. маш. инж., пољопривредно газдинство, село Висибаба, Пожега; Члан Надзорног одбора: Сима Ковачевић, произвођач млека и сирева из села Сусек, Беочин, Војводина.

СЕКРЕТАР

Секретар Удружења: Душан Р. Ивановић, Еколошко друштво Драгачево – Гуча.

Najstarija kafana u Guči – Dačo iz 1838. godine

На крају скупа, у кафани ‘’Дачо’’ у Гучи је за све учеснике и госте организован заједнички ручак са драгачевским специјалитетима.

Dragačevski ručak u kafani Dačo u Guči

Фотографије: УДРУЖЕЊЕ СЕОСКИХ СИРАРА СРБИЈЕ

_______________________________________________________________