Sve je više proizvođača rakije, raste izvoz ali i cena (VIDEO)

Poslednjih godina raste broj proizvođača rakije u Srbiji, a paralelno raste i prodajna cena.

U Srbiji se godišnje proizvede više od 50 miliona litara rakije, a broj registrovanih proizvođača konstantno raste iz godine u godinu. Tako je u 2018. u registar bilo upisano oko 530 proizvođača, dok ih je sada 1.190. Jedan od njih je i Dejan Veljović koji se sa suprugom vratio na imanje na Gledićke planine u zaseoku Rakija, gde je obnovio proizvodnju po starim recepturama.

„Učio sam od Đusića i od porodice Đusić ovde, i od Slobodana Pejkovića, i od bake Radojke, i dan danas učim. Ali sam učio i od profesora. Iskreno, ovaj, bio sam pre 20 godina na kursu naših profesora, bio sam i kasnije završavao neke inostrane kurseve, ali na kraju smo se vratili tradiciji i ono što smo zatekli ovde. Put je ozbiljno trnovit, od onog zakona koji je bio pre 15-ak, 20 godina gde smo morali da imamo tehnologa i ovako porodične destilerije, ne volim da kažem male, to su ipak porodične destilerije, su morale da imaju tehnologa. Jednostavno je bilo mnogo teško, nismo imali podršku preveliku i sami, svojim sredstvima smo sve to podigli“, priča Dejan Veljović.

Profesor Milan Plazinić se proizvodnjom voćnih rakija bavi više od 30 godina. Njegove rakije služe se u poznatim restoranima i kotiraju se među najskupljim. Smatra da srpska šljivovica spada u jedno od najplemenitijih pića i da se odnos prema rakiji u odnosu na raniji period promenio na bolje.

„Rakija je jedno od najplemenitijih pića. Ne može se upoređivati ni sa kojim viskijem. Znači jedino piće s kojim rakija šljivovica srpska može da se uporedi, to je otprilike francuski konjak i to oni dobri francuski konjaci. Kvalitet srpske šljivovice je skočio značajno u poslednjih 20-ak godina. I sad možete naći na tržištu perfektne rakije i ostalih proizvođača, mojih kolega, koji se razlikuju više ili manje, ali svaka je na svoj način lepa, a potrošači su ti koji odluče šta će da, šta im se sviđa da piju“, kaže profesor Plazinić.

Iako se često doživljava kao narodno piće, vrhunska rakija je jedno od najskupljih alkoholnih pića za proizvodnju. Razlog je to što zahteva vrhunsku i skupu sirovinu, strpljenje i vreme. Minimalna cena ispod koje ne bi trebalo da se prodaje je 10 evra, ali što duže stoji, vrednost skače.

„Ona treba da stoji bar tri godine u hrastovom buretu, ako govorimo o šljivovim rakijama, da bi se mogla nazvati rakijom. Jer te komponente, u većini tanini ili lignini iz hrasta, zajedno sa onim što postoji u destilatu, za tri godine dođe do nekih hemijskih reakcija unutra i stvaranja nekih novih jedinjenja i, da kažem, neke harmonizacije tog pića i tad već možemo da kažemo da je to rakija. Naravno, ako se produži stajanje u buradima, ti procesi se šire i nastavljaju i tako dalje, i onda je što rakija starija to je, da kažem, sve više tih lepih komponenti. Znači, stvara se taj buke takozvani koji, ovaj, nam omogućava da dobijemo piće vrhunskog kvaliteta“, objašnjava Plazinić.

Veljovići i danas proizvode premijum rakije koje se prodaju po celom svetu, a svoja iskustva preneli su u knjigu koju je moguće skinuti besplatno sa interneta, dok u podkastu promovišu najbolje srpske proizvođače. Smatraju da smo na dobrom putu da od rakije napravimo nacionalni brend, ali da je potrebno još raditi na tome.

„Potrebno je mnogo više subvencija od države, koje postoje i sada, ne mogu da grešim dušu. Međutim, to odvajanje zanatske proizvodnje, tradicionalne proizvodnje i jasno definisanje u zakonu i podzakonskim aktima. Ako je srpska šljivovica, ona mora da bude od srpske šljive autohtone. Može da bude naravno i od naših čačanskih klonova koji su sjajni, znači čačanska rodna i čačanska lepotica. Mora da bude hrast, mora da bude iz Srbije, ne može da bude francuski hrast. To je onda okej, onda i to je neka šljivovica, ali ne može da se nazove tradicionalnom. I mora da se peče na kazanu, znači dvostrukom destilacijom, na malom kazanu da se peče, da li onaj prevrtač ili onaj šaranskog tipa koji smo nasledili od Francuza, ali te tri, četiri stvari mora jasno da se definišu i time bi odmah bilo jasno ljudima koja je rakija skuplja, koja je jeftinija“, navodi Veljović.

Zahvaljujući kvalitetu, dobrom marketingu i ambalaži, izvoz rakije od voća beleži konstantan rast. U 2024. dostigao je iznos od skoro 16 miliona evra, a prošle godine je porastao za još 15%. Najviše se izvozi u Crnu Goru, Bosnu, Sjedinjene Države, Hrvatsku i Australiju.

View this post on Instagram

________________________________________________________________