Inspektori se šetaju, ali se ne kažnjavaju zagađivači voda oko deponije Duboko

Udruženje građana „Da (Ne) dišemo Duboko“ upozorilo je javnost na to da se  postupanje institucija, po prijavama zagađenja u okolini deponije Duboko, ponavlja po istom obrascu – inspekcije dođu, nalože mere, ali izostaju kazne za zagađivače.

U saopštenju se dalje navodi:

„Nakon poslednje prijave protiv NN lica koje zagađuje Turski potok, vodna inspekcija je izvršila vanredni nadzor nad vodotocima Turski potok, Dubočanski potok i reka Lužnica.

Međutim, obrazac postupanja je uvek isti – inspekcija izađe na teren, prošeta se duž vodotoka, uzme uzorak vode, napiše zapisnik i prosledi dopise drugim institucijama.

I, tu se sve završava.

Uprkos tome što udruženje institucijama dostavljaja fotografije, snimke i rezultate analiza vode, koji ukazuju na ozbiljne probleme sa kvalitetom vode, u  zapisnicima se navode određene obaveze i mere za zagađivača, ali one ostaju samo na papiru – nema stvarne primene mera, nema kazni, nema utvrđene odgovornosti.

Posebno zabrinjava činjenica da je i ovaj poslednji predmet prosleđen policiji za ekološki kriminal, kao i mnogi prethodni, ali javnost već dve godine, nakon požara na deponiji, od kada traje institucionalna borba udruženja, ne dobija informaciju da je bilo ko snosio odgovornost.

Udruženje „Da (Ne) dišemo Duboko“ zato postavlja jednostavno pitanje – ako postoje prijave, zapisnici i mere, zašto nema odgovornosti i kazni za zagađivača? Građani imaju pravo na čistu vodu, a ne na beskonačan krug inspekcijskih izveštaja bez stvarnih posledica.

U Srbiji očigledno postoji savršen sistem za zaštitu zagađivača: prijava – inspekcijska šetnja-zapisnik-i ništa. Slučaj „Duboko“ je u začaranom krugu, jer „vrana vrani oči ne vadi“.

Foto: „Da (NE) dišemo Duboko“

______________________________________________________________