Kraljevo u euforiji zbog dolaska studenata

Kraljevčani danas dočekuju studente i njihove pristalice koji će skupom pod simboličnim nazivom „Sve se vidi na Vidovdan“ danas u Kraljevu obeležiti godišnjicu prošlogodišnjeg okupljanja u ovom gradu i dodati još jedan u nizu događaja koji vode ka ispunjenju parole – Studenti pobeđuju.

Posle jučerašnjeg mlakog nastupa Aleksandra Vučića na mitingu SNS-a u Beogradu koji se ispostavio kao završni debakl ove stranke i njenog stvarnog lidera na kraju mandata na funkciji predsednika Srbije, studentski skup u Kraljevu danas će pokazati svu snagu nadolazećih promena u srpskom društvu.

Brojni učesnici današnjeg okupljanja u Kraljevo su stigli pešačeći, uprkos visokoj temperaturi u vrelom letnjem danu.

Andrej je iz Obrenovca i na pitanje kako je prošlas šetnja kaže:

– Šetnja je protekla dobro. Kilometraža nije bila problem, ali je bila problem vrućina. Sa druge strane, pili smo dosta vode, ljudi su nam donosili konstantno vodu, imali smo veliku podršku, tako da smo lepo izdržali. Bila je dobra atmosfera, u suštini prošlo je dobro.

Podrška koju su učesnici pešačenja dobijali od meštana kroz čija naselja su prolazili bila je značajna, jer su mnogi ljudi obezbeđivali vodu šetačima, pomažući im da ostanu hidrirani. Ova pomoć je u velikoj meri doprinela sposobnosti učesnika da izdrže uslove i uživaju u događaju.

U Kraljevo je stigla i studentkinja iz dalekog Hong Konga i evo njenih utisaka.

– Šetnja je bila dobra. Bilo je zabavno. Stekla sam mnogo prijatelja. Sada sam veoma umorna, ali i uzbuđena što ću ući u Kraljevo i podržati vas.

• To ti je prva šetnja?

– Da, moja prva šetnja.

• Zašto si ovde?

– Ovde sam da pomognem, istražujem i radim dokumentarni film iz perspektive studenata, da podelim aktivistima širom sveta, i iz Hong Konga, da podelim sa aktivistima širom sveta kako možemo da se organizujemo kao što ste vi upravo sada organizovani. I zaista smo ponosni na vas i nadamo se da će studenti pobediti.

Hvala vam puno.|

Atmosfera tokom šetnje je od naših sagovornika opisana kao dobra, sa pozitivnim i podsticajnim okruženjem i raspoloženjem koje je preovladavalo. Iako je vrućina ograničila broj učesnika na one koji su bili sigurni u svoju izdržljivost, brojnost i simbolika šetnje ostvareili su svoj cilj.

Svoje utiske sa nama podelio je i Dragan Petrović iz Ratkova.

– Nisam krenuo u ovu šetnju od početka, pridružio sam se na prethodnoj pauzi. Nisam mogao da krenem od početka kao što sam rekao, evo sad bar loliko-toliko da dam podršku ekipi.

• Da li je ovo vaša prva šetnja?

– Ne, ja imam 1.800 km iza sebe. Najduža šetnja mi je bila Ratkovo-Novi Pazar 400 km, 7 dana. Najjača tura mi je bila Ratkovo-Subotica 100 km za 1 dan.

• I šta vas pokreće?

– Pa, želim da ovu decu vidim u boljoj budućnosti. Da žive normalan život, ne ono što smo mi prošli kad smo bili mladi.

• Šta očekujete od ove šetnje?

– Ne samo od ove šetnje, nego od svih šetnji,  očekujem, opet naglašavam da želim samo bolju budućnost. Ne samo ja, nego svi mi želimo da naša deca, ovo, to je naša budućnost, to su naša deca.

• I treba da žive normalan život.

– I ponoviću se, već sam jednom to rekao, kad završe svoje obrazovanje neka iz ove zemlje odu, ali svojom voljom, ne zato što su primorani. Ako žele da žive u Parizu, u Barseloni, Njujorku, Tokiju, gde je već, samo svojom voljom, ne zato što su primorani.

• Da li ste i vi kada razmišljali da napustite Ratkovo?

– Pa, ja sam živeo u Novom Sadu, a idem u Nemačku, radim na crno. Ali ipak, Ratkovo, u Ratkovu sam rođen, u Ratkovu sam odrastao i Ratkovo je moje.

Na svaki dosadašnji studentski i opozicioni skup u Kraljevu dolazile su i komšije iz Čačka, kao i Kraljevčani u Čačak, pa je tako i ovoga puta.

Među mladim (i starijim) Čačanima u Krakljevu je danas i mladi građanski aktivista Dimitrije Ilić – Domi.

– Došao sam najpre iz Čačka autobusom u Kragujevac, a onda peške za Kraljevo. Bolovi u mišićima nisu strašni, ali sunce je upeklo, tu je katastrofa.Isto sam imao problema sa ujedima od komaraca. Ono što je mnogima bilo iritantno, malo da kažem, jesu ove povrede ovde iza kolena. Izdržao sam jer inače radim fizičke poslove napolju pa me napor i ujedanje dosadnih komaraca nisu sprečilii da stignem u Kraljevo.  Nije mi prvi put, ja sam do Novog Sada 7 dana pešačio sa rukom u gipsu zato što sam  bio slomio ruku, nije me to sprečilo, ne može ništa da me spreči.

• Šta te pokreće?

– Pa pokreće me prvo to što je pored bunta i ljubav. Ne može samo bunta da bude. Kad bi studentski pokret bio nasilje, nasilje, nasilje, ne bi se dugo ni održao. Zato je bitno ljubav, ne nasilje, i ono što studenti pokušavaju da nas nauče: revolucija ne može da uspe ako više mrzimo jedni druge nego što mrzimo sistem.

Imam informaciju da piješ antibiotik.

– Pa to mi je preporučila devojka iz prve pomoći. Hvala joj, naravno, hvala i njoj i svima iz Prve pomoći koji se brinu o nama. Ne pijem ga trenutno, preporučila mi je samo kad se vratim u svoj Čačak.

• Kraljevo se kao uvek pokazalo kao dobar domaćin?

– Po meni drugi ili treći najbolji doček ikada, a  pešačio sam 15 aprila prošle godine. Prvi, moram da kažem, Lazarevac za Beograd kad smo išli, i Valjevo doček kad smo išli za Novi Sad. Ali Kraljevo može da se kaže drugo mesto i očekujem dosta od njih i ovaj put.

I tako u Kraljevo se danas dolazilo sa svih strana, bez ucenjivanja radnim mestom i sličnih primoravanja, bez plaćanjem dnevnica, bez sendviča i sokova, bez uterivanja u ograđeni i kontrolisani prostor, bez upisivanja u kvote i kontrolne spiskove. Dolazilo se dobrovoljno, da se iskreno i punim srcem podrže studenti i zahtevi za slobodne izbore i smenu korumpirane i kriminalizovane vlasti.

Kako to znamo?

Jednostavno – Sve se vidi na Vidovdan.

______________________________________________________________________