Kako su institucije postale servis za legalizaciju sumnjivog kapitala

Država je još u Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca jasno identifikovala sektor nekretnina, građevinarstva, računovodstva i posredovanja kao oblasti sa najvećim rizikom za legalizaciju nezakonito stečenog novca – institucije znaju gde je problem, kroz koje sektore prolazi sumnjivi kapital i koje profesije imaju ključnu ulogu u otkrivanju spornih transakcija, ali pravosnažne presude za sistemsko pranje novca velikih razmera gotovo da ne postoje, upozorava Resorni odbor (RO) Srbija centra (SRCE) za borbu protiv korupcije.– Koliko je predmeta koje je Uprava za sprečavanje pranja novca prosledila policiji i tužilaštvu u poslednjih pet godina završilo optužnicama, a koliko osuđujućim presudama, kao i ako institucije znaju gde se novac pere, ko i zašto sprečava da se protiv odgovornih vodi postupak.

Uprava za sprečavanje pranja novca prikuplja podatke, banke prijavljuju sumnjive transakcije, Narodna banka sprovodi nadzor nad finansijskim sektorom, ali kada predmet stigne do policije, tužilaštva i sudova, sistem pokazuje ozbiljne slabosti, konstatuje SRCE i ukazuje da se umesto istraga koje bi obuhvatile organizatore i krajnje korisnike nezakonitih tokova novca, postupci se uglavnom završavaju na nižim izvršiocima ili se godinama razvlače bez sudskog epiloga“.

RO za borbu protiv korupcije ukazuje da posebno zabrinjavaju nalazi međunarodnih istraživanja koja ukazuju na ulogu takozvanih „čuvara kapije“ – notara, advokata, računovođa i posrednika u prometu nekretnina je, umesto da predstavljaju zaštitni mehanizam protiv pranja novca, pojedinci iz tih profesija, prema navodima istraživača, neretko formalizuju sumnjive ugovore, fiktivne zajmove, prenose vlasništva i druge transakcije koje omogućavaju da se kriminalni kapital predstavi kao legalno stečena imovina.

– Poseban problem predstavlja činjenica da država istovremeno prepoznaje rizike u sektoru nekretnina, ali ne pokazuje odlučnost u njihovom suzbijanju. U zemlji u kojoj građevinski sektor poslednjih godina predstavlja jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta, otvara se legitimna sumnja da se pojedini oblici sumnjivog kapitala prećutno tolerišu jer doprinose statističkom rastu BDP, povećanju investicija i punjenju budžeta.

Dodatni problem je, smatra RO za borbu protiv korupcije, selektivna primena zakona – dok se antikorupcijski i finansijski mehanizmi koriste prema organizacijama civilnog društva, novinarima ili političkim neistomišljenicima, javnost retko dobija odgovore na pitanja o poreklu kapitala koji završava u velikim građevinskim projektima, luksuznim stambenim kompleksima ili poslovima povezanim sa politički uticajnim pojedincima.

________________________________________________________________