dr Ivanka Popović: Strpljenje, individualna odgovornost i prioritet obrazovanja su put ka promeni

U Čačku su u organizaciji Grupe građana „ProBudimo Čačak“ u četvrtak 25. juna gostovali predstavnici „ProGlas“-a kao učesnici javne panel diskusije na temu „Mere za Dan posle – Da li je prekasno za spas Srbije?“.

Panelisti su bili prof. dr Ivanka Popović, prof. Tamara Džamonja Ignjatović, prof. Miodrag Jovanović i pesnik Gojko Božović.

Govornici su upozorili da srpsko društvo brzo propada nakon „14 godina“ sadašnjeg režima, koji su opisali kao politički, ekonomski i moralno poražen – odgovoran za široko rasprostranjenu korupciju, represiju, manipulaciju zapošljavanjem kroz stranačku lojalnost i korišćenje Kosova kao političkog resursa tokom „poslednjih 30 godina“.

Naveli su da se u Srbiji dogodio generacijski ustanak – napominjući da se većina mlađih od 30 godina protivi režimu. Govorili su o generaciji demonstranata rođenih posle 2000. godine, kao glavnoj nadi za promene – i naglasili da dugotrajni protesti (skoro dve godine) pokazuju da je strah erodirao.

Profesorka Ivanka Popović navela je da  „nije kasno da se spase Srbija“, pozivajući na hitnu, strpljivu pripremu za mirnu tranziciju vlasti na izborima, upozoravajući da će demontaža ukorenjene vlasti biti spora i da će zahtevati individualnu odgovornost, a ne očekivanje da drugi poprave stvari.

Profesorka Popović poručila je sa tribine da je za promenu sistema potrebna pre svega strpljivost i spremnost da proces traje onoliko koliko treba, jer „nema brzog rešenja“ i istakla da će dekonstrukcija učvršćene vlasti, koja je prodrela u sve sfere života, biti težak zadatak.

– Mislim da smo se svi mi promenili u ovih poslednjih godinu i po dana i da je ta rešenost da ostvarimo promenu došla zahvaljujući svima nama koji smo aktivni, a posebno podsticaju koji su tome dali studenti. Tako da je jedna atmosfera drugačija oko toga, a sa druge strane je represija sve veća. Potreban je „reset“ društva, vratiti se na polazne pozicije u kojima se poštuju Ustav i zakoni kao osnova daljih reformi. Važni su pojedinačna odgovornost i aktivizam tj. građani moraju preuzeti odgovornost od lokalnog do republičkog nivoa a ne da čekaju da drugi rešavaju probleme.

– Ja dolazim iz domene obrazovanja koje je neki mikrokosmos za društvo u kojem mi živimo, pa evo, ako bi neko na fakultetu da postane šef katedre ili dekan ili tako nešto, onda mnogi ljudi kažu: „Pa taj dodatak na platu ne može ni na koji način da nadomesti vreme i trud koje ja treba da uložim.“ Tako da mnogi neće ni da se prihvate toga. A oni koji ga nemaju, znači koji su članovi kolektiva, kažu: „Pa što bi ja to radio kad to treba da radi šef katedre ili dekan? “ U takvim okolnostima do promene neće doći nikada.

Profesorka Popović istakla je da obrazovanje vidi kao prioritet društva pa stoga „ulaganje u znanje od vrtića do fakulteta ključno je za budućnost; položaj i status prosvetnih radnika mora se popraviti„.

– Ne smemo da posustanemo u našem pojedinačnom doprinosu promenama. Moramo biti spremni da preuzmemo odgovornost za sopstvenu sudbinu i da kao aktivni građani, od onog što se dešava na lokalu, pa do onog što se dešava na republičkom nivou, mi aktivno damo svoj doprinos. Činjenica je da ova zemlja nema nikakvu budućnost ako u njoj ne žive ljudi koji poseduju znanje. Znanje kao najveću vrednost koja može da nas izvuče iz ove teške situacije u kojoj smo se našli. Odgovornost ljudi koji su u obrazovanju je ogromna, a društveni položaj je nikakav. Znači, sistematski smo urušili poziciju onih ljudi koji se bave obrazovnom delatnošću.

Profesorka je potencirala da je u statusu zaposlenih u prosveti važno da se rešimo situacije u kojoj se većina ljudi koji rade u obrazovanju, u osnovnom i srednjem vaspitanju, nalazi u polusužanjskom položaju sa ugovorima po tri meseca, gde su ljudi zapravo ucenjeni i bez mogućnosti da prave bilo kakve dugoročne planove i da iskazuju nezavisne stavove.

– To su neke stvari prve koje bi morale da se dese, ali to ne znači carte blanche bezuslovno da svi koji su u obrazovnom sistemu treba u njemu da ostanu. Jer mi znamo koliko je ljudi izlučeno iz sistema koji su bili posvećeni obrazovni trudbenici, a da su sad u sistem ušli neki koji možda ne bi trebalo tu da se nađu. Znači da ne treba da se plašimo određene promene kvaliteta. Znači ne govorim ja o osvetničkom odnosu. Molim vas, vrlo važno da istaknem taj aspekt. Ne radi se o osveti, već o odgovornosti i sankcionisanju lošeg rukovođenja, očekuje se sužavanje mesta za one koji su loše vodili obrazovne institucije. Svako mora da odgovara za ono kako se držao u prethodnom periodu.

Iz izlaganja profesorke Popović, na panel diskusiji vođenoj u Čačku, jasno se dalo zaključiti da je njena poruka da su za budućnost Srbije važni realizam i istrajnost posle promena.

– Ono što sledi posle pobede na izborima su, plašim se, krv, znoj i suze, ali će to sigurno doći, jer ovo je naša zemlja, druge nemamo, i iz tog razloga mislim da vredi ulagati tu energiju za dobrobit ove zemlje i za da podržimo one mlade ljude, sve one mlade ljude koji su se opredelili da se za ovu zemlju i za njenu budućnost otvoreno bore.

____________________________________________________