Ovo su prosečne zarade u Čačku i okolini u januaru

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) u Srbiji u januaru ove godine bila je 118.429 dinara, a bruto zarada 163.385 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Medijalna neto zarada iznosila je 92.671 dinar, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Prosečna neto zarada u januaru u Moravičkom okrugu iznosila je 101.978 dinara, što je drastični pad u odnosu na decembar kada je prosečna zarada iznosila 113.192 dinara.

Najveće zarade se beleže u Lučanima 113.061 (u decembru 143.167), a potom slede Gornji Milanovac sa 104.017 (113.675 ), Čačak sa 102.191 (112.952) i Ivanjica 89.803 (93.267).

Prosečne januarske plate u gradovima u okruženju slične veličine: Užice 108.459, Kraljevo 100.740, Kragujevac 113.5548, Valjevo 104.344, Kruševac 103.824, Zaječar 107.839.

Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) navodi da upravo decembarska prosečna zarada predstavlja loš pokazatelj blagostanja građana iz najmanje dva razloga.

– Prvi je to što se u decembru tipično isplaćuju bonusi za prethodnu godinu, poput 13. zarade, novogodišnjih bonusa, različitih nagrada povezanih sa poslovanjem preduzeća i slično. Dakle, decembarska zarada najviša je ne samo u toku cele godine, već je tipično i nekoliko procenata viša u odnosu na januar naredne godine – navodi on.

Drugi razlog za to je što prosečna zarada nije najbolji samostalni pokazatelj blagostanja zaposlenih.

– Prosečna neto zarada u decembru 2025. bila je 124.089 dinara, a medijalna 90.819, što znači da je tipična zarada zaposlenih u Srbiji mnogo niža od one kojom vlast maše. Kada se pogleda raspodela zarada po decilima, može se zaključiti da do te prosečne zarade od 124.089 dinara dobacuje tek oko četvrtine zaposlenih, dok više od polovine zarađuje manje od pomenutih 90.819 dinara – kaže Medić.

Na pitanje šta nam statistika govori o životnom standardu i nejednakosti među stanovništvom, kaže da je pitanje koliki udeo zaposlenih je u stanju da pokrije troškove prosečne potrošačke korpe.

Prema poslednjim objavljenim podacima za avgust 2025. godine, imajući u vidu da inflacija do tada nije bila velika, može se zaključiti da prosečnu korpu ne može da pokrije čak 65 odsto zaposlenih, dok najslabije plaćenih 30 odsto zaposlenih tipično pokriva minimalnu potrošačku korpu ili tek do 20 odsto više od nje, ističe Medić.

– Kratkoročno bolji položaj zaposlenih koji su „na minimalcu“ ili blizu njega vidljiv je u mesecima korekcije minimalne zarade, međutim, inflacija taj efekat relativno brzo istopi, naročito početkom godine kada se prilagođavaju mnoge cene, pa i cene javnih usluga. Podsetiću da zvanična potrošačka korpa nije mera pristojnog života. Minimalna korpa praktično meri održavanje života i radne sposobnosti, dok prosečna više pokazuje kako domaćinstva troše u skučenim uslovima nego nešto što bi bio stvarno pristojan život – kaže on.

Iako u određenoj meri uključuje i osnovne troškove stanovanja, rekreacije i obrazovanja, ti troškovi deluju potcenjeno, naročito za život u gradovima, tvrdi Medić.

– Posebno je problematično to što, osim elemenata komfora poput zimovanja, letovanja i dečjih ekskurzija, na odgovarajući način ne uključuje iznenadne zdravstvene i druge neplanirane troškove. Prema podacima za 2024. godinu, čak 34 odsto stanovništva imalo bi problem da se suoči sa iznenadnim troškom od 26.500 dinara. U 2025, pa i u 2026. godini, nemamo preterano veliki razlog da verujemo da je situacija značajno bolja. Uostalom, prema podacima SILC-a (Survey on Income and Living Conditions), 20 odsto građana Srbije nalazi se u riziku od siromaštva – navodi Medić.

_____________________________________________________