Мишљење о путу изласка из кризног стања
Пише: Милић Поповић
Студентски протести подржани од стране просветних радника и грађана су разголитили владајући систем и пробудили велики потенцијал за промену постојеће власти. С обзиром на бескрупулозност ситема, поседовање великим средствима и технолгијом за управљање људима, наслеђеном од комунистичко-социјалистичког система, а који је поред тога и дубоко огрезао у криминал, за очекивати је да систем неће добровољно прихватити ни један предлог који би му ограничавао власт.
Проблем се увећава и тиме што је Вучић тај систем персонализовао.
Ако би грађани прихватили ,,Не дамо Србију“ или другим речима „Покрет за грађане и Србију“, то би значило да грађани Србије своје судбине и суверенитет Србије стављају у руке Председнику Вучићу и његовом Покрету и да се одричу Уставом предвиђене одговорности да су грађани носиоци суверенитета државе.
Са заробљеним медијима и овако нешто је могуће.
Једини начин за промену владајућег система, релативно мирним путем, је да се створи критична маса опозиционо орјентисаних грађана за излазак на изборе и добра контрола изборног процеса, што без стварања јединственог опозиционог фронта, вероватно није могуће.
Опозиционе странке немају кредибилитет да саме или са неком својом коалицијом промене владајући ситем, а неке немају ни интерес за стварање оваквог фронта. Криминал и корупција су ушли у све делове друштва, тако да их је већине грађана прихватила као нешто нормално, то јест нешто што не може да се избегне.
Експертска, или прелазна влада, не гарантују да ће дешавања у нашој држави да крену најбољим путем.
Студенти су упорни у захтеву за испуњење својих захтева, али за испуњавање захтева везаних за надстрешницу потребно је неко време које се не може предвидети и унапред орочити. Постоји, такође и велики број правних могућности да се форма задовољи, а да се заобиђе прави узрок, што све захтева пуно времена.
Студенти морају да схвате да нису само они незадољни постојећим стањем већ, у најмању руку, сви они грађани који су их подржавали и да, ако је могуће извести неке промене у Србији, могуће је једино ако се удруже са онима који те промене желе.
Без упорности не може се остварити ни једна значајнија ствар, али и претерана упорност, уколико је усмерена у погрешном правцу, може да буде штетна.
Шта треба урадити ?
Да би потенцијали створени протестима били сачувани и наставили да се увећавају, неопходно би било створити једну нову политичку организације коју бих назвао: ,,Покрет за враћање државе грађанима”.
Иницијатори покрета, треба да буду студенти, грађани, удружења грађана и политичке странке који прихватају циљева покрета, а морални гаранти за његово спровођење би били представници студената, просветних радника, професора, грађана и њихових удружења која су се доказала својим деловањем.
Политичке странке које би ушле у покрет, ушле би са својим члановима који би подршку изразили писаним путем преко своје странке, јер суверенитет државе се темељи на суверенитету грађана. Овај број би обезбедио одговарајуће учешће странке у каснијим активностима и учешћу у органима власти.
По стварању Покрета кренуло би се у ставрање локалних одбора по целој Србији и одржавања трибина на којима би се грађани упознавали са циљевима Покрета. Локални одбори би требало да постану инфраструктура за изборе.
Школе и факултети би могли да почну са радом.
Покрет би имао следеће органе: Председник Покрета, Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор, Централни пленум и Локални пленуми. Управни одбор би практично спроводио одлуке Пленума.
Покрет би имао два основна циља:
- промена изуборног система;
- структурна организованост друштва.
Изборни систем
Неопходна промена изборног закона у циљу успостављања персонализованог и пропорцијалног изборног система који би омогућио спровођење одлуке Уставног суда да су одборници и посланици искључиви власници својих мандата јер су их добили од грађана, што у стварности није тачно јер су одабрани од носилаца изборних листи.
Што се итче посланика за Народну скупштину, Србија не би више била једна изборна јединица. Свака изборна јединица би бирала своје посланике за Народну скупштину.
Структурна струковна организованпост
За сваку значајнију друштвену привредну област образовала би се законском одлуком струковна удружења са статусом правног лица и местом у телу јавног права, као искључиви представници и заступници интереса својих чланова према државним институцијама. Удружења би се образовала на локалним нивоима, а потом би локалне струковна удружења образовале свој савез на нивоу Републике. Удржења би била организована на демокртаским принципима, а у обављању својих делатности предвиђених законом, би била самостална и независна.
Образовањем оваквих струковних удружења створила би се и обавезујућа континуелна комуникација између одговарајућих делова друштва и државних институција као и повезаност са научним институцијама, па би смо тако дошли и до успостављања такозване ,,колективне памети”, односнодо повезаности науке, струке и институција власти што би омогућило брже доношење корисних одлука на свим нивоима као и недоношење погрешних одлука.

Изборни услови
Покрет не би учествовао на изборима без остваривања минималних услова, а то би били:
а) процесуирање одговорних лица која су на претходним парламентарним изборима давала незаконита боравишта особама ради спровођења ‘‘изборног инжењеринга“
б) сређивање бирачких спискова;
в)) омогућавање опозиционим странкама учешће у свим информативним програмима РТС и медија која добијају субвенције од државе у оном проценту у коме опозиција учествује у Парламенту и Скупштинама локаланих самоуправа, јер се ради о новцу свих грађана.
Стварање Покрета не мора да искључује одустајање од протеста већ би им дао и формално-правни легитимитет, и усмерио их на оствариве циљеве, сачувао све што је до сада постигнуто и створио могућност свакоме ко жели да да свој допринос у стварању демократске државе и демократских институција без којих демократија није могућа.
Стварањем Покрета добили бисмо и одговор на питање коме је стварно стало до успостављања демокрaтије, а коме до учествовања у владању Србијом.
_____________________________________________________________________


Изборни систем



































Sad svi krivi. Kriv Tito, kriv Milošević, Kriv Đinđić, kriv Koštunica, Kriv Vućić! Svi krivi samo zamlaćeni, pokvereni, nevaspitani narod, pošten i iskren. Nije nego, sve ovo je narod glasao misleći da će prko tuđe grbače vajditi. E to ne može niti je ikada bilo, niti će ikada biti. Sva kukumakanja nam ne mogu pomoći jer bez velikog rada, truda i pokajanja ne možemo se spasiti.Zašto vam ovo popovi ne kažu?!
Evo jutros pred poštanskom štedionicom čekaju penzije, pomoć i ostala davanja.
Četvoro starijih ljudi glasno diskutuju.Zašto novinari njihove izreke i zaključke ne puste u etar da svi čuju?NJihove misli i saveti su bolji istinitiji i stimulativniji nego sava novinarska bagra i bulimenta što zavodi mlade za sitan ćar koji primaju. U Srbiji ima 40 hilada likova koji se bave informacijama. Pa toliko ih nema ni Velika Britanija.
Da ne prenosim izreke i zaključke onoih starih narodnih mudraca što izrekoše i zaključiše bez velikog filosofskog mudroserstva ovako. „Ja Drago Vukumira vam svedočim, Neću biti živ,ali zapamtite ovo – ZA DESET GODINA SRBIJA ĆE GLADOVATI NEĆE IMATI LEBA DA JEDE. E JA MOJ BUDAK NEĆI NIKOME DATI.JA SAMO ZNAM KADA MI JE ĐED GOVORIO DRAGO DIJETE, MENI JE ISTO TAKO MOJ PRAĐED GOVORIO, A PAMTIO I KNAZA MILOŠA I NJEGOVU SRBIJU. KO RADI NE BOJI SE GLADI. VIDITE LI VI LJUDI DA SVE NJIVE OKUĆNICE OSTAŠE PUSTE I ZARASTOŠE U KOROV!!! E tajo će vam biti a vi vidite“.
Narod ćuti i gleda u crnu zemlju, odnosno u asvat. E na asvaltu ništa ne može da rodi osim zla.
Цитирамо Вас – Студенти морају да схвате да нису само они незадовољни постојећим стањем већ, у најмању руку, сви они грађани који су их подржавали и да, ако је могуће извести неке промене у Србији, могуће је једино ако се удруже са онима који те промене желе.
Наша антитеза, Шта треба урадити ?
Прво, ово су само теоријске замисли, искуство говори да спровођење у праксу замишљеног еволуцијом а не револуцијом требају да протекну деценије да би смо стигли Румунију или Бугарску а камоли скандинавске земље.
Друго, нисте се осврнули на спољни фактор који неће бити баш благонаклон.
Треће, државну управу треба двотрећински одстранити из управе јер она ће кочити све реформе које јој сметају.
Четврто како обезбедити новчана средства која су преко неопходна за премосте време успостављања нових законо-правила.
Пето, најпре народ треба едуковати односно искрено и савесно упозорити шта нас чека.
Шесто – мислим да ми немамо сазреле и спремне такве духовнике и интелектуалце за такав муњевит еволутивни подвиг, али да не испадне да ми нешто само критикујемо.
Хајде да и похвалимо:
Прво добро је што сте начели ову и овакву тему.
Друго на овоме се не сме стати него треба на овај начин идеју даље развијати и да преко друштвених мрежа се поведе здрава и поштена дебата. Д народ и млади узму више учешћа у расправама. Па кад се идеје искристалишу па онда на изборе.
П:С
Ми смо ххххххх слично покушали, пре осам година да покренемо као иницијативу, али није успело.
Наша главна окосница је била да се у брзој и здравој реформи власти, позови сви родољуби и други који би хтели да помогну спасавању Србије, њих негде око 60000 врате у Србију, као некада Јевреју кад су стварали Израиљ и обезбеде им се сви услови за нормалан рад и да се смени сва ова килава државна управа њих око 700000, као некада раднике у предузећима, када смо отпустили око 1250000 људи!
Закључак: Уз модерну Е-управу наши људи који би прихватили одговорност да уреде Србију по најбољим демократским принципима рецимо Шведске, е то би имало шанси да народ поверује у успех!