Dugine porodice ponovo izostavljene iz izmena Porodičnog zakona

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava povodom procesa izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona želi da ukaže na ozbiljne nedostatke u njegovoj transparentnosti, inkluzivnosti i usklađenosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava. I pored aktivnog učešća Labrisa kroz dostavljanje komentara i predloga, kao i kontinuiranog praćenja procesa, istopolne zajednice i dugine porodice ostale su u potpunosti izostavljene iz predloženih zakonskih rešenja.

Labris je od samog početka nastojao da se uključi u rad Radne grupe za izradu Nacrta zakona. Iako smo prema bodovanju bili četvrtorangirana organizacija, u Radnu grupu su, pored tri prvoplasirane, uključene dodatne organizacije koje su imale značajno manje bodova. Na naše upite nadležnim institucijama u vezi sa kriterijumima i načinom izbora ovih organizacija nismo dobile odgovor. Ovakav pristup dodatno dovodi u pitanje transparentnost i inkluzivnost procesa.

Tokom javne rasprave, Labris je dostavio detaljne komentare i predloge koji su se odnosili na usklađivanje zakona sa Ustavom Republike Srbije, međunarodnim obavezama i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Predložene izmene uključivale su, između ostalog, pravno prepoznavanje istopolnih zajednica, unapređenje zaštite od nasilja u porodici, kao i regulisanje prava i obaveza partnera i dece koja žive u tim porodicama.

Međutim, svi dostavljeni komentari su odbijeni, čime je propuštena prilika da se Porodični zakon unapredi u skladu sa savremenim standardima zaštite ljudskih prava.

Posledice po Dugine porodice i istopolne parove

Posebno zabrinjava činjenica da Nacrt zakona u potpunosti ignoriše postojanje duginih porodica, iako one nesporno postoje u Srbiji. U okviru Labrisa deluje grupa „Dugine porodice Srbije“, koja okuplja više desetina roditelja i dece. Njihovi životi jasno pokazuju da ovo nije hipotetičko pitanje, već svakodnevna realnost u kojoj porodice funkcionišu bez adekvatne pravne zaštite.

Izostanak pravnog priznanja ima konkretne posledice: partneri nisu prepoznati kao članovi porodice u zdravstvenim, socijalnim i pravnim situacijama; nemaju pravo na međusobno nasleđivanje, zajedničku imovinu ili donošenje odluka o lečenju; a deca koja odrastaju u tim porodicama ostaju bez pune pravne sigurnosti i zaštite.

Ovakvo stanje nije samo pitanje neuređenosti, već direktno proizvodi pravnu nesigurnost i diskriminaciju. Istovremeno, Srbija je kao članica Saveta Evrope i potpisnica brojnih međunarodnih konvencija u obavezi da obezbedi zaštitu prava na privatni i porodični život bez diskriminacije. Praksa Evropskog suda za ljudska prava jasno ukazuje da države imaju pozitivnu obavezu da pravno urede istopolne zajednice i obezbede njihovu zaštitu.

Ignorisanje ovih standarda, kao i deklarativno zalaganje za evropske vrednosti u procesu pristupanja Evropskoj uniji, šalje kontradiktornu poruku i dovodi u pitanje stvarnu posvećenost države principima jednakosti i ljudskih prava.

Dugine porodice nisu izuzetak – one su deo društva. Njihovo neprepoznavanje ne znači da ne postoje, već da su primorane da svakodnevno pronalaze načine da funkcionišu mimo sistema, uz stalnu pravnu nesigurnost i strah.

Zato još jednom pozivamo nadležne institucije da preuzmu odgovornost i obezbede pravni okvir koji će prepoznati i zaštititi sve porodice u Srbiji, uključujući i istopolne zajednice i njihovu decu.

Ljudska prava ne mogu biti odložena.

____________________________________________________________