Prethodni članak
IN MEMORIAM: Aleksandar Saša Bećić, novinar i pisac
In memoriam
Saša Bećić (1967. – 2025.)
Novinar i pisac Saša Bećić preminuo je danas u 59. godini.
Rođen j20. septembra 1967. u Čačku, sin je poznatog jugoslovenskog glumca Zorana Bećića. Završio je čačansku Gimnaziju, a studirao je novinarstvo u Sarajevu.
Radio je u velikom broju redakcija u Čačku i Beogradu, pored ostalog na TV Galaksija i Džoker radiju u Čačku, a u Beogradu u dnevnim novinama “Balkan“ i “Kurir“.
U “Adria Media Grupi“, u okviru koje posluje “Kurir“, bio i šef kompanijske službe za odnose sa javnošću.
Dve godine bio je šef PR službe prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.
- godine pridružio se kompaniji Internet Group, gde je prvo radio u portalu Telegraf.rs, a zatim u portalu Aero.rs.
Pored novinarske karijere, Aleksandar se ostvario i u književnosti.
– Pisanje sam zavoleo zahvaljujući profesoru srpskog jezika u već pomenutoj Gimnaziji – Bošku Ćaloviću. Ko zna: Da sam ranije krenuo ovim putem možda bih danas bio mnogo poznatiji. Ali, ne žalim se – pisao je on.
Objavio je četiri knjige pesama: “Pisma starom gospodinu“, “Bajka za bivše štitonoše“, “Stihovi u četiri ruke“ (sa Svetlanom Fucić) i “Poslednja knjiga stihova“, četiri dramska teksta “Telefon“, “Sin domaćeg izdajnika“, “Partija bivših“ i “Pod šljivom“, te četiri romana: “Svi naši razvodi i ostale porodične priče“, “Evo zašto te volim“, “Prvi čin“ i “Tabloid“.
Bećić je živeo i radio u Mladenovcu.
Izvor: Morava info / Telegraf
__________________________________________________
kakav vam je ovo memoriam? ni datuma ni mesta sahrane, nit navoda kad i gde je umro. nit koga je ostavio za sobom, ispada da je samo poeziju i prozu i pisanije ostavio. (što nije nužno loše, ali on je bio i otac i sin i muž…)
ponekad me baš iznervirate sa vašim poimanjem novinarstva 🙁
Poseban, višestruko talentovan, divan drug kao što su I svi onda bili, dobrog vaspitanja I lepih manira. Nije nedostajalo ni šale ali I ona je bila sa stilom. Baš kao I njegovi sastavi iz srpskog jezika kojima se Boško Ćalović neskriveno divio. I danas bi se ponosio tobom I tvojim delima koja su verujem sjajna. Dragi naš Saša, godine I godine su nas razdvojile, a sada čini se I zauvek. Vole te tvoji neizmerno tužni ali u isto vreme I radosni, što si bio deo naših života, davnih, najlepsih godina. Novinari IV/3, Gimnazija Čačak
Nemam reči, a toliko bi hteo da kažem.
Gde i kad je sahrana, trebalo bi objaviti.
Obrazovan,duhovit i dobar profesionalac.Neka mu Bog podari rajsko maselje.
Ne zna se kad je i gde je sahrana. Umre Zvezdana, umre i Beca. Umeo je da bude seronja, ali je bio nas i voleli smo ga. Dobro je da ga onaj njegov kum nije krstio Mocart ili Mauricije, kako je vec hteo.