Istorijsko zdanje se raspada u centru Beograda: sa Kuće Krsmanovića otpadaju cigle

Kuća Krsmanovića na Terazijama, jedan od najznačajnijih spomenika kulture u Srbiji, danas predstavlja realnu opasnost po bezbednost građana u samom centru Beograda.

Ovo reprezentativno zdanje sagrađeno je 1885. godine po projektu arhitekte Jovana Ilkića, kao gradska palata u stilu akademizma 19. veka. Zbog svoje izuzetne arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti, Kuća Krsmanovića stavljena je pod zaštitu države kao spomenik kulture od velikog značaja.

Nakon oslobođenja Srbije u Velikom ratu, u ovoj kući je živeo regent, a kasnije kralj, Aleksandar Prvi Karađorđević. Upravo u ovom zdanju, 1. decembra 1918. godine, proglašeno je osnivanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca — države koja je obeležila čitavu jednu epohu srpske i jugoslovenske istorije.

Međutim, više od jednog veka kasnije, ovaj simbol državnosti i arhitektonsko blago Beograda nalazi se u alarmantnom stanju. Fasada se kruni i ljušti, cigle otpadaju i padaju na trotoar kojim svakodnevno prolaze hiljade ljudi, dok na krovu objekta raste drvo — jasan znak dugogodišnjeg zanemarivanja.

– Govorimo o objektu od izuzetnog istorijskog značaja koji je danas sveden na rizik po bezbednost građana. Ovo nije samo pitanje kulture, već i pitanje odgovornosti i elementarne zaštite ljudskih života – izjavio je Nikola Stanković, odbornik Kreni-Promeni u Skupštini grada Beograda.

Problemi sa održavanjem Kuće Krsmanovića traju godinama, a stanje se iz dana u dan pogoršava. Iako je objekat pod zaštitom države i upisan kao vlasništvo Republike Srbije, odgovornost za njegovo održavanje neprestano se prebacuje sa jedne institucije na drugu — između gradskih i republičkih organa.

– Projekti rekonstrukcije postoje, zakonske obaveze su jasno propisane, ali radova nema. Svi se pozivaju na nadležnosti, a niko ne preuzima odgovornost. U međuvremenu, fasada pada, a građani prolaze ispod nje – ističe Stanković.

On dodaje da je nedopustivo da zdanje koje je nekada bilo dvor, mesto donošenja istorijskih odluka i simbol državnosti, danas propada zbog nemara vlasti.

– Postavljamo jednostavno pitanje: ko je odgovoran i ko će reagovati pre nego što neko nastrada? Da li ćemo čekati nesreću da bismo počeli da poštujemo zakon i sopstvenu istoriju? – poručuje odbornik Kreni-Promeni.

Kuća Krsmanovića danas nije samo nemi svedok prošlosti, već i opomena o odnosu vlasti prema kulturnom nasleđu i prema bezbednosti građana Beograda.

_______________________________________________________________