Prethodni članak
Porast samoorganizovanja građana
Студентски протести у Србији подстакли су веће интересовање грађана за друштвена и политичка питања и видљиво допринели порасту самоорганизовању грађана. Зборови су нова, све чешћа форма окупљања кроз коју грађани могу да буду стално активни и то на различите теме. Расте број локалних иницијатива у целој Србији.
Ово је део резултата теренске анализе коју је недавно урадио тим ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији који води Београдска отворена школа (БОШ).
– Зборови грађана су врло популарна форма организовања у малим заједницама, потврђује већина наших колега из целе земље. Они се умрежавају, повезују, деле искуства и на тај начин мотивишу једни друге – каже политиколошкиња Бојана Џуловић из БОШ-а.
Теме које мобилишу грађане су борба против корупције и за очување људских права, у чему се такође може видети утицај студентског покрета. Присутне су и акције за заштиту природе, а од прошле године посебно је видљиво ангажовање у одбрани кулутурног наслеђа.
Највеће поверење у локалне иницијативе и зборове, најмање у синдикате
Грађани више верују локалним иницијативама, зборовима и неформалним групама, него постојећим организацијама а најниже поверење имају према синдикатима.
У већим срединама, попут Београда и градова у Војводини, теме у фокусу су корупција, владавина права и заштита културног наслеђа, док су на локалу доминантна комунална питања и заштита животне средине.
На локалу важна комунална питања и одбрана природе, грађани више верују локалним иницијативама
Анализа је урађена на основу анкете и разговора са 350 представника цивилног друштва у Србији који на терену прате активности заједнице. Око 70 одсто испитаних приметило је значајно већи пораст грађанског активизма, а приближно исти број уочава пораст броја локалних иницијатива и зборова грађана.
Анализа Београдске отворене школе: студентски протести подстакли грађане на локалне акције и удруживања у зборове
Да би грађански активизам опстао важно је да грађани виде резултате свог ангажовања, односно – „мале победе“, како они то називају. Осим тога, потребно им је знање о методама грађанског организовања, планирању акција, правна и финансијска подршка, умрежавање.
ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво представља националну платформу за подршку организацијама и удружењима грађана у Србији и комуницира са готово 2.000 организација цивилног друштва широм земље.
Ovakva inicijativa građanskog aktivizma je najdalje tišao u Francuskoj. Tamo po njihovim Opštinama skupi se na primer 5000 istomišljenika organizuju zbor i predsedniku države, opštine ili mesne zajednice upute zahtev za realizaciju ideje koju su predložili građani i ona se neodložno sprovodi. Tako da su političke stranka i muljavine, mita i korupcije izgubile svaki smisao i funkcionalnost. Sve se radi otvoreno i po volji većine.
Mislim da je to jedini i pravi put izbavljenja iz ovog poltički nefunkcionalnog ludila.
Sada počinje novi istorijiski cikljus, gde je vrlo direktno i konkretno ljudima ugroženo pravo na dom i pravo na vodu, na obrazovanje, zdravstvo, upravljanje svojim neposrednim uređenjem i sredinom u kojoj žive, sve neke elementarne i egzistencijonalne stvari. I jedino što imamo kao alternativu nije da pišemo pisma Vučiću i raznim ministrima, gradonačelnicima i slično, nego da pokušamo da se sami organizujemo i da se izborimo za ono što smatramo da je naše pravo. Samoorganizovanje građana nešto potpuno normalno i potrebno, jer je suprotno ustaljenoj praksi u kojoj se građani isključuju iz politike zajednice. Politika koja se vodi u ovoj zemlji, je po pravilu zasnovana na ideji isključenja građana iz politike ili, ukoliko imamo neku vrstu participacije, ona je pre svega formalna i najčešće besmislena, jer ne omogućava iznošenje i interpretaciju interesa koje građani imaju i koje hoće i žele da prezentuju zajednici u kojoj žive