Prethodni članak
Osnovano Udruženje za krompir Srbije
Objavljeno 13/06/2025
Кромпир је једна од најважнијих и најомиљенијих основних намирница човечанства. Настао је пре 8.000 година и води порекло из планинских делова јужног Перуа и западне Боливије. Кромпир је космополитска биљна врста која се гаји у 159. земаља света а постоји око 5.000 сорти кромпира у свету.
У последњих 50 година површине под кромпиром у свету су се брзо увећавале, тако да се кромпир данас гаји на око 20 милиона хектара, са бруто производњом од око 370 милиона тона. Највећи светски произвођачи су Кина, Индија, Руска Федерација, Украјина и САД а Немачка, Пољска, Француска, Холандија, Белгија и Велика Британија су најзначајнији прерађивачи кромпира у помфрит, чипс и скроб. Због својих вредности, кромпир је:
- Трећи највише коришћени усев на свету, после пиринча и пшенице;
- Четврта. култура у свету по сетвеним површинама, иза кукуруза, пиринча и пшенице;
- Пети производ у свету по произведеним количинама, иза кукуруза, шећера, пиринча и пшенице.
У наше крајеве кромпир је донет прво у Војводину 1759. г. од стране сељака колониста из Немачке, а у чачанском крају се гаји од 1782. године, када су га из Срема пренели калуђери у манастир Благовештење у Овчарско – кабларској клисури. Доситеј Обрадовић је обилазећи многе европске државе препознао значај кромпира у исхрани становништва и препоручио Кнезу Србије – Милошу Обреновићу, да држава ради на ширењу његове производње.
Значајно место у исхрани становништва у Србији, кромпир је заузео у периоду 1960 – 1980. година када
је постао један од најзначајнијих прехрамбених производа у многим домаћинствима, ресторанима и
мензама.
Оснивањем Огледне ставнице за селекцију и производњу кромпира у Гучи 1954. године, створени су
предуслови за стручни и научни развој производње кромпира. Као резултат селекционог рада настале
су четири домаће сорте кромпира: Драгачевка и Јелица 1975. г., Универзал 1994.г. и Хибрид 8614, 1997.
године. Треба имати у виду да селекциони процес код кромпира траје 12-13 година. Пре неколико
година, у Центру за кромпир у Гучи, “оздрављено“ је и призведено елитно семе старе сорте кромпира
Драгачевски месечар, који је на тај начин враћен на сортну листу кромпира у Србији.
У Србији се кромпир гаји на око 20.000 – 22.000 ха са просечним приносима од 15-17. т/ха, мада бољи
произвођачи остварују приносе од 40-60. тона/хектару. Прва фабрика чипса и пиреа у Србији почела је
са радом 1971. године у Чачку (Chips Wаy), а 1995. године у Маглићу (Marbo Produkt члан PepsiCo),
који извозе своје висококвалитетне производе у земље региона.
Кромпир представља најјевтинији извор угљених хидрата због чега је у многим земљама одлична
алтернатива за супституисање хлебних жита (пшенице и пиринча). Кромпир је богат извор енергије,
скроба, витамина Ц, Б, Е, К, минералних материја, органских киселина итд. Кромпир има значајну
терапеутску функцију у организму. Његова лековитост огледа се у позитивном деловању на мокраћне
путеве, бољи рад црева, смањење киселине у желуцу, помаже и код лечења чира на желуцу, при
лечењу ожиљака, у борби против реуматизма, болних зглобова, за прављење маски за негу лица, итд.
Он је дијетална храна за болеснике, али је и веома квалитетан оброк спортистима пред такмичење.
Због таквог значаја и вредности кромпира, на предлог државе Перу, Уједињене нације су
8. децембра 2023. године, прогласиле 30. мај за СВЕТСКИ ДАН КРОМПИРА.
Отуда и идеја да се у Гучи – престоници кромпира, обележава Светски дан кромпира у Србији, осмислила је група ентузијаста, који су добар део живота посветили селекцији, унапређењу производње, прераде и промета овог значајног повртарског производа: Проф. др Зоран Броћић, др Живко Бугарчић, Радомир Ђекић, дипл. инж., Милић Домановић, дипл. инж. и в.д. директора Центра за кромпир у Гучи и Душан Р. Ивановић, председник ИО Еколошког друштва Драгачево из Гуче, који су прошле 2024. године у Гучи организовали Прво обележавање Светског дана кромпира у Србији, на којем је договорен наставак обележавања Светског дана кромпира у Србији и покренута иницијатива за оснивање Удружења за кромпир Србије.
У припреми Другог обележавања Светског дана кромпира у Србији, организатори Центар за кромпир – Гуча и Еколошко друштво Драгачево су путем медија и Пословног удружења хотелско – угоститељске привреде Србије “ХОРЕС“ из Београда, које окупља 200 хотела и 197 ресторана у Србији, позвали су угоститеље, туристичка, породична домаћинства и установе које спремају храну широм Србије, да 30. мај – Светски дан кромпира, обележе спремањем јела и специјалитета од кромпира, која ће послужити својим гостима,
корисницима и члановима породица.
И ове 2025. године, 30. маја је организовано Друго обележавање Светског дана кромпира у Србији, које је одржано у Културном центру у Гучи, на коме је учествовало преко 100 најзначајнијих учесника и представника организација из сектора кромпира из свих региона Србије, који кромпир производе на
површини од преко 3.000 хектара у Србији.
Скуп је отворио Проф. др Зоран Броћић, захвалио се свим учесницима и гостима на доласку и учешћу на Другом обележевању Светског дана кромпира у Србији, истакавши чињеницу да су недавно представници Министарства пољопривреде Србије навели да ће за креирање будуће аграрне политике земље саговорници бити репрезентативна пољопривредна удружења, са чиме се потврђује иницијатива за оснивање Удружења за кромпир Србије, која је прекретница за све оне који су укључени у производњу, прераду и промет овог повртарског производа изузетно значајног за прехрамбену сигурност нашег становништва, јер ће Удружење штитити интересе свих својих чланова.
Скуп су такође поздравили учесници и гости, пожелевши успешно оснивање и рад Удружења за кромпир Србије:
Милић Домановић, в.д. директор Центра за кромпир у Гучи;
Весна Стамболић, председница Скупштине општине Лучани;
Зоран Пантелић, директор Културног центра у Гучи;
др Геогри Генов, директор Пословног удружења хотелско – угоститељске привреде Србије “ХОРЕС“ из Београда;
Владе Ђоковић, руководилац Групе за сертификацију семена и садног материјала у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.
У наставку радног дела скупа др Живко Бугарчић је представио стање са производњом, прерадом и трговином кромпира у Европи и Србији. Посебно је истакао значај удруживања свих делатности у области кромпира, наводећи добре примере рада удружења за кромпир из европских земаља.
Друга тачка дневног реда била је Оснивачка Скупштина Удружења за кромпир Србије, на чијем почетку је Душан Р. Ивановић представио идеју, разлоге и циљеве оснивања Удружења, на основу које су присутни једногласно донели одлуку о оснивању Удружења за кромпир Србије са седиштем у Гучи.
Циљ оснивања Удружења за кромпир Србије је окупљање, организовања и сарадњу свих релевантних организација државног, привредног и цивилног сектора у области кромпира у Србији, почев од образовних средњих, виших и високошколских установа и научних института, произвођача семенског, конзумног и индустријског кромпира, прерађивача кромпира, организације за производњу средстава за исхрану и заштиту кромпира, организације за пољопривредну механизацију и опрему за кромпир, трговци кромпиром и производима од кромпира, угоститељске и туристичке организације за промоцију кромпира и послужење јела од кромпира, организација потрошача… једноставно речено, свих учесника из света кромпира: “Од књиге преко њиве до стола“!
Након тога, учесницима је представљен предлог Статута Удружења за кромпир Србије, који је једногласно усвојен. На крају Оснивачке скупштине, изабрано је руководство Удружења за кромпир Србије:
СКУПШТИНА
Председник Скупштине: Проф. др Зоран Броћић, редовни професор Пољопривредног факултета у
Земуну
Потпредседници Скупштине:
Павел Валент, произвођач кромпирa из села Лалић у општини Оџаци у Војводини;
Милош Јовановић, произвођач кромпира из села Могила у Општини Витина у Косовском поморављу
на Косову и Метохији;
Божидар Ивановић, фирма Био Флора – Чачак.
ИЗВРШНИ ОДБОР
Председник Извршног одбора: Живојин Бијелић, дипл.инж., руководилац производње кромпира у
Војводини у фирми Дека инжењеринг;
Потпредседници Извршног одбора:
др Живко Бугарчић, стручни сарадник у фирми Арум – Деч из Земуна;
Владица Стојковић, произвођач кромпира из села Навалин код Лесковца;
Бобан Ристић, произвођач кромпира из села Граце код Вучитрна на Косову и Метохији;
Чланови Извршног одбора:
Којо Бошковић, директор Средње пољопривредне школе “Љубо Мићић“ – Пожега;
др Ђорђе Војновић, доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду;
др Добривој Поштић, научни саветник у Инстутуту за заштиту биља и животну средину из Београда;
Радомир Ђекић, дипл. инж., стручни сарадник за производњу и заштиту кромпира;
Ненад Нешовић, дипл. инж., Пољопривредно стручна и саветодавна служба Краљево;
Горан Живановић, фирма Ђедовина – Прањани, Горњи Милановац;
Урош Гујаничић, произвођач кромпира из села Акмачићи на Златару;
Богдан Дугалић, докторант на Пољопривредном факултету у Земуну, произвођач кромпира из Краљева;
Иван Андрић, мастер заштите биља, Семе Голија – Рашка;
Мирко Глигорић, фирма Јагодња – Крупањ;
Марко Маџаревић, фирма Лиса продукт – Ивањица;
Драган Василић, дипл.инж. – Агромаркет – Крагујевац;
Велимир Цвијетић, дипл.инж. – Агросава – Београд;
Синиша Ђурица, фирма за пољопривредну механизацију Агромондо из Футога у Војводини;
Борко Ивановић, дипл. инж., фирма за прераду кромпира Chips Way – Чачак;
Недељко Пољак, мастер пољопривреде, Агротим за производњу кромпира у фирми Марбо – продукт, Бачки Маглић у Војводини;
Владимир Лазић из Београда.
НАДЗОРНИ ОДБОР
Председник Надзорног одбора: др Миладин Андрић, Семе Голија – Рашка
Потпредседници Надзорног одбора:
Милић Домановић, дипл.инж., в.д. директор Центра за кромпир – Гуча;
Марко Грубиша, агроном – комерцијалиста у фирми Мањо из Футога у Војводини;
Србо Дакић, произвођач кромпира из села Гораждевац, Општина Пећ на Косову и Метохији;
Члан Надзорног одбора:
Снежана Марковић – Ђуровић, стручни сарадник Удружења повртара Заблаће, Чачак.
СЕКРЕТАР
Секретар Удружења: Душан Р. Ивановић из Еколошког друштва Драгачево – Гуча.
По завршетку Оснивачке Скупштине Удружења за кромпир Србије, учесници и гости су посетили изложбу Драгачевске задруге жена “Рајка Боројевић“ и музеј Драгачевског сабора трубача у Гучи. Скуп је завршен у гучком хотелу Нордик, заједничким ручком са домаћим специјалитетима и јелима од кромпира и дружењем уз Трубачки оркестар Драгачевски подмладак.
Организатори Другог обележавања Светског дана кромпира у Србији, захваљују се свим организацијама које су подржале и помогле њено обележавање у Гучи: Општина Лучани, Марбо – продукт – Бачки Маглић, Чипс веј – Чачак, Арум Деч – Земун, Агросава – Београд, Синџента – Нови Београд, Бајер – Нови Београд, БАСФ – Београд, Еликсир Зорка – Шабац, Галеника Фитофармација – Београд, Цертис Белшим – Београд, Дека инжењеринг – Београд, Био Флора – Чачак, Агромаркет – Крагујевац, Мањо – Футог, Институт за кукуруз “Земун Поље“, Ђедовина – Прањани, Горњи Милановац, Миговци – Гуча, Агро Зин – Гојна Гора, Центар за културу Општине Лучани – Гуча, Туристичка организација Драгачево – Гуча и Канцеларија ФАО УН у Србији – Нови Београд.
U koji je organ biran prof.dr Drago Miloševic, čuveni naprednjak iz Avtovca kod Gacka? Računam, muze čovek godinama budžet grada Čačka u vezi tzv. Dana patrijarha Pavla, pa što ne bi i u ovoj čorbi bio mirođija.
Dule Ivanović i Milić Domanovića da unaprede proizvodnju krompira????? Tu im je Prof dr Zoran Broćić. Ivanović sa srednjom školom šta zna o krompiru. Domanovića sa Vasiljevićem upropastio Zavod. Doduše Domanovića ga je spasio robije. Pr dr Zoran Broćić upropastio Solanum komerc u RZ plant. Sada pilićari prodajući neku stranu staru sortu kojoj je dao zvučno ime a nije njegova. Falsifikat. Ovi drugi ljudi se pošteno bave proizvodnjom krompira. Turili ih kobajagi u neke organe da liči ozbiljno. Vaćarenje čisto.
Ovim profiterima je Prof. Milošević izgleda trn u oku. Koliko ga znamo on sigurno neće da prodaje maglu sa Domanovićem i Broćićem. Nemojte zbog toga da skrnavite lik patrijarha Pavla i tu divnu manifestacije.
Dani krompira, a nema Vukicevica, najveceg manipulator semenskog krompira?
Svima je poznato da je Prof Drago podneo ostavku na mestu predsednika skupštine Centra za krompir ne želeći da potpisuje sumnjive odluke. Milić odmah nahvatao prof. Broćića. Ovaj hoće sve.
Milatovac, zvali su oni i Ratka hteli da ga uvuku. Ovaj ih odjebao. Ne mogu oni prići Ratku. Sada ga pljuvaju. Sada ga pljujete.
Je li ovo onaj dr Poštić iz Topčidera. On nema blage veze o semenskom krompiru.
Ja sam proizvođač krompira. Kupovao sam seme od Zorana Broćića njegove firme Solanum komerc. Crno bez imalo bela. Reklamirao sam. Išao u bivši Centar
Rekli su mi viroze to su ti uvalili Š klasu jelovnog krompira.
Ako je ovo tačno onda naopako. https://www.ozonpress.net/ekonomija/drugo-obeleavanje-svetskog-dana-krompira-u-srbiji-guca/ Šta se radi u ovoj zemlji?
Nauka i struka o krompiru spade na Ekološko društvo koga čini jedan čovek Dušan Ivanović. Da je čovek koji ima kvalifikacije pa i nekako. Nije smešno već tužno. To su dometi Milića Domanovića. Lažno predstavljanje i manipulacija sa ljudima.
Ovo se jedino može tumačiti kao parastos krompiru. Lepo to Milić osmišljava. Jedino što nedostaje sveštenik.
Da se iz groba ustane Miroslav Jakovljević Vlauca pa da vas sve najuri usranom motkom i vas koji prosipati demagogiju i vas koji ste zavedeni i nasedajte na demagogiju.
Вршио је Милић притисак на руководство општине Лучани. Не зна ни он шта хоће. Када га виде беже. Беже од њега, а он потура друге. И тако купује време. Вероватно све то уписује као референцу. И на бази тога остварује бенефите. Какав он има интерес то нико не зна. Сигурно да има и то велики. Да се то приметити из свих коментара. Поготову када сарађујеш са приватним фирмама. Он се сада нашао да пише шта је то кромпир. Колико има витамина Ц…. Познате ствари. Без осврта на кључне проблеме. За то мораш ити стручњак. А овако све личи на демагогију. Као што и јесте демагогија. Најгоре је што је регрутовао и помоћнике. Сада је овај из Еколошког ту изгледа најглавније. Страшно.
Dule je vredan. Počeo je da se u sve razume. Mora znati gde mu je mesto. Ovde može da bude klisar. Da piše tekstove glavnom junaku ove priče, da sakuplja novac odnosno reket od proizvođača, priprema tekstove za medije. Ume to vešto. Od ništa napravi priču. Takvi su od velike koristi glavnim junacima ove priče.
Tipična prazna priča da dvojica trojica pokupe kajmak, eto kolko da ima uz leba.
Hahaaaaaaaaa. Ništa drugo. Sve je rečeno.
Kontaktira li smo profesora Miloševića da pitamo što nije došao. Rekao nam je da nije pozvan. I da je pozvan ne bi učestvovao u toj priči sa tim ljudima. Da se radi o ozbiljnom pristupu rešavanju problema u proizvodnji krompira prvi bi to podržao. Imam njegovu knjigu zaštita krompira i mnogo mi znači. Ozbiljna priča.
Profesora Broćića je u UO našeg Instituta za ratarstvo i povrtarstvo uvela Snežana Bogosavljević Bošković bivša ministarka poljoprivrede. Prima mesečno debele pare dok nam ustanova propada. Videli ste da je upropastio dve krompiraške firme. I sada taj čovek unapređuje proizvodnju krompira. Šta se ovo dešava u ovoj plodnoj i rodnoj zemlji? Neznalice, licemeri koji gledaju lične interese upravljaju strukom. Da li će iko ikada da odgovara.
Zamajavaju vesele proizvođače koji pošteno rade svoj posao. Pokušavaju da osnivanjem nekakvog udruženja da im pomognu je čista obmana. To je davanje lažne nade. Dr Bugarčiću zna struku. On ima interes da proda holandski krompir firme Agriko. On je tu prvenstveno iz toga razloga.
Njima odgovara što tu nema Ratka Vukićevića i sinova koji zastupaju ZPC. Rade ljudi. Niko im ništa ne može dovoljno su jaki. Ne bave se demagogijom.
Vukićević nože pomoći Domanoviću. Ratko će verovatno da kupi imovinu bivšeg Centra, magacin u Vrawici mu je blizu. Javnu licitaciju pa da vidiš kako može. A ne odugovlačiti i kruniti. Samo transparentno.
Može neki recept jela sa krompirom?
Dušan R. Ivanović sa svojim Ekološki društvom partner Centru za krompir u osnivanju udruženja. Babe i žabe. Takav će biti i rezultat.
Nismo znali kada je nastao krompir. A ni šta sve sadrži. Dugo traje. Nas izgleda napušta. Sve ga je manje. Taman udruženje u pravi čas. Da nas poduči. Lele…
Šta je to semenski krompir? Da se primetiti da je grupa autora objavljivala radove vezane za semenarstvo krompira. Da li su ti radovi recenzirani i ko je bio recenzent?
Kvalitet semenskog krompira se zasniva na tome koliko ima (težinski) čestica zemlje u džaku. Ovo je neviđeno sinova je. Eto, šta družina zna o semenskom krompiru. Ko je recenzirao i dao zeleno svetlo da se takve gluposti objavljuju. Takvi da unapređuje…. Strašno!
Хахаха, све тачно. Све им је написано. Треба знати бар прочитати. На том незнању су се многи обогатили.
Au, sve je ovo nažalost tačno. Ovo treba poslati na meil učesnicima sabora u Guči. Da ljudi vide ko ih vodi. I mi smo bili ali dobro. Šta da se radi.
Udruženje „Miroslav Jakovljević vlauca“. Kakav Miroslav i ostali istaknuti, to se ne pominje. Samo prosek. Oni koji se prepoznaju, koji se ističu se skraćuju pa se višak dodaje na male da se napravi peosek i splačine. To je Srbija danas. Ko to radi? Samo ti se kaže.
Treba izvršiti ekspertizu na svim objavljeni radovima, saopštenjima, knjigama i dr. o krompiru kod nas. Nepristrasno. Na bazi toga formirati stav o stručnjacima, istraživačima, proizvođačima, semenarima, lopovima, demagozima, pilićarima, prodavcima magle. Kako god. Od Miroslava Jakovljević a, Aleksandra Đokića pa do danas.
Dajte ovoj čorbi malo mirođije. Začinite je da ne liči na splačine. Dodajte joj bar sitne kockice krompira. Šta Centar preporučuje? A Ekološko društvo?
Krompirov moljac. Šta da radimo. Ima li neko u tom Centru i Ekologiji da zna šta da radimo? Hvala unapred.
Ako može neko iz udruženja da nam pomogne oko moljca.
Izvinjavamo se pronašli smo da se ovim bavio profesor Milošević Drago. Hvala izvini
Pogledali smo objavljene radove na temu semenarstva krompira. Kakvo je to spinovanje. Koliko ima zemlje i kamenčića u džaku? Ili…. Sve je devalviralo zahvaljujući visokim titulama u trci za zvanjem.
Ovo je najjača stvar u ovome učešće Dušana Ivanovića. On će da za medije nabudži šta hoćeš.
Negde se pominje ostavka profesora Miloševića u Skupštini Centra za krompir. Molimo profesora Miloševića da ostavku objavi na medijima. Poznajući čoveka sigurni smo da je to učinio s razlogom i da je kao uvek u njegovom stilu napisao istinu u šta ne sumnjamo.
Kolega, može i u nastavcima. Prihvatamo. Nemoj da izneveriš.
Ima li tonje u krompiru? Treba li prskati?
Da li će još neko da tui Centar za krompir pa da ode i imovina na Goliji?
Okruniće ono vredne imovine Centra. Prodavale se ono što ne vredi. Sve će otići za nerad i prodavanje magle. Sada će se „uključiti“ i Udruženje. Znaju šta rade…
Nije Milić mogao da zloupotrebljava prof. Miloševića da mu nešto potpisuje. Ovaj podneo ostavku i napisao u čemu se Milić prepoznao pa mu krivo i počeo da ogovara I ljaga Miloševića. Bukvalno na svakom koraku. Bio sam prisutan.
Šta vas čudi. Došli smo dao teksta ostavke prof. Miloševića. Nismo ga umolili da je objavi sa izgovorom. Poznajući dobro prilike u Zavodu odnosno Centru verujem da je sve napisao kako je bilo a to je samo deo. Ono što je dokrajčilo Centar je činjenica da je „ostavljen“ i postavljen čoveka koji je posle zajahao i vladao više od decenije i došao pod istragu državnih organa. A ko ga je spašavao apsa to je poznato. Sve se zna.
Kako je Živko Bugarčiću mogao dozvoliti sebi da se potpiše sa Milićem Domanovićem na „knjizi“ OD NASTANKA DO NESTANKA? I mi kao izdavač se osramotili. Ono ne samo da nije korisno već je štetno.
Mogao je dr Bugarčić da više dobaci. Ovako najbolje da se zaboravi.
Lažno predstavljanje udruženja za krompir, pišu se pisma na sve strane da je došao trenutak da se spasi krompir i to Milić Domanović i neki Dušan iz ekološke sekcije. Tu će biti i novaca dok se ovo društvo potpuno ne osvesti.
Zamislite, ako je za verovati, nisu pozvali profesora Miloševića, a tolike knjige o zaštiti, proizvodnji i skladištenju krompira napisao. Ovaj svet se izopačio. Naopako. Šta reći.
Dušan Milićev klisar se pita. Dođoše takva vremena… Za svu našu nesreću niko nije kriv do nas samih. Nikada pre se nije prodavao vazduh skuplje.
Ima li šta od te elite da se jednom oslobodimo uvoza? Ovo što uvozimo ništa ne valja.
Gde mogu da se nabave one sitne krtole iz vazduha što se prave u Guči? Može li se u februaru 2026 obezbediti oko 20 hiljada i koliko bi koštalo?
Неко ми рече да се ове кртолице не производе више у Гучи већ у Београду у неком Институту. Да ли је тачна информација? Потребно је да буду безвирусне. Може ли се гарантовати да су безвирусне?
Pitajte profesora Miloševića on će vam reći to mu je specijalnost.
Šta je sa Dušanom i Milićem? Može li se namaći koji dinar na račun unapređenja proizvodnje krompira posle osnivanja udruženja? Moglo bi se nešto radnuti na temu klimatskih promena. To je sada aktuelno.
Kako funkcioniše Centar za krompir? Radi li se kakav projekat? Je li još Domanović direktor?
Kako smo saznali Broćić nešto pilićari o trošku države. Država plaća preko „projekta“ da se proizvedu mini krtole u institutu u Bogradu (lepo i njima) on to nešto sadi u Guči i prodaje. Viđali smo ga da raznosi džakove u kolima i prodaje. To je ona sorta što joj je dao lažno ime Dragačevski mesečar. A šta bi to drugo bilo osim falsifikata. Kao kada bi mi uzeli ličnu kartu pod drugim imenom. Time se bavi v.d. direktora Centra za krompir kome su 365 dana u godini zaključana vrata Milić Domanović i predsednik organa upravljanja Centra prof. dr Zoran Broćić. Postavlja se pitanje ko je ovde falsifikator imena sorte; „Centar za krompir“ ili Zoran Broćić. Svakako da se radi kriminalna radnja. Uzimaju se pare iz budžeta za nekakav projekat, tim novcem se privatno proizvode krtole i privatno se prodaje.
Bavcim se proizvodnjom krompira dugi niz godina. Dok je postojao Solanum komerc profesora Broćića uzimao sam seme od njih. To nije ninašta ličilo. Prvi put kada sam uzeo. Ajde opet da probam ono još gore. Kada sam počeo da kupujem od nekih drugih tek sam progledao i video koliko je bilo crno.
Ko kaže da nema profesora Miloševića
KO JE VLASNIK SORTE DRAGAČEVSKI MESEČAR KUPIO BIH KOJU KILU AKO NEKO PRODAJE? JE LI TAČNO DA TO PRODAJE PROFESOR ZORAN BROĆIĆ?
To se moglo kupiti u Guči u Zavodu za krompir. Vidim sada nema tamo žive duše. Počinjali su neki iz Beograda sa jagodom, krompirom i malinom. Valjda je propalo. Možda ima kod ovog našeg profesora Broćića iz Solanuma.
Pa zar mu nije propao Solomon. Propalo mu je i ovo što je počeo sa onom privatnom firmom u bivšem Zavodu za krompir. A propada mu i Institut u Novom Sadu čiji je član Upravnog odbora. Pa on ti je provesor na vakultetu.
Пропасти наша. Све преваранти и продавци магле. А добро живе. Продају маглу сиротињи која их храни. ПРОПАСТИ НАША. Сви лажу, и десно и лево и горе идоле. И у световној и духовној сфери. Доћи крај човечанству. Човек боље и незаслужује.
Ko je potpisao odluku Skupštine Centra za krompir i po čijem nalogu da je privatna firma stekla pravo na veliki novac od prodaje imovine Centra za paušalnu procenu o šteti od poplave? Ko je bio u komisiji da je ta firma ulužio veliki novac na sanaciji?
Neki od predsednika upravnog odbora???? Ko bi drugi????
Može i neko drugi da potpiše npr. član ako predsednik umre a ne izabere se drugi. Ljudi se zajebavaju mogu ni krivi ni dužni u zatvor.
Pronaći će policija ne sekirajte se!
Čuli smo da su Babić i Milošević istovremeno podneli ostavku na članstvo u Skupštini Zavoda za krompir. Broćić i Đekić odmah prihvatili da budu deo tima sa Domanovićem.
Dobro profesor Broćić pliva. Plata na fakultetu, plata u UO Instituta Novi Sad, projekat 1, Projekat 2, …… Lepo. Sve što je privatno započeo propalo. Ovako lepota, prodaješ maglu, ladovina leti, toplo zimi, kaplje non stop 24 časa. Neko to treba da zaradi, a koliko je takvih u Srbiji!? Propao mu biznis sa RZ plantom. Snašao se čovek, prešao u Beograd da na asfaltu proizvodi krompir. Možda ima još neki projekat npr. Unapređenje proizvodnje semenskog krompira u Dragačevu. Sve je moguće.
Jedanput sam kupio original krompira od Solanum komerc iz Guče. Bio je 100% zaražen po proceni stručnjaka za krompir. Koliko je bilo takvih.
Kako se učljanjava u ovo udruženje? Kome da se javimo. Treba li kakva molba. Ko prima zahteve?
Proizvodi li Centar za krompir Dragačevski mesečar i kako ga nabaviti
Je li to onaj „lekoviti“ što leči sve bolesti, preporučuje se i parovima što ne mogu imati dece. Doduše kilogram semena se prodavao po 300 dinara. Zaslužuje.
Imali da se kupe semena krompira u IZBIS u Beogradu? Čuli smo da se tamo proizvodi u nekakvim plastenicima.
Sada će izgleda Ivica Đalović da resturi ove prodavce magle profesora Broćića i njegov projekat sa IZBIS. Radi se o poznatoj metodi (nedovršene) proizvodnje semenskog krompira na asfaltu. Šta su rezultati istraživanja? To ti je ono kada kada Turci pooru drumove a Marko Kraljević pogazi oranje.
Hoćeš da kažeš da IZBIS ore drumove a profesor Broćić sadi Dragačevski mesečar o trošku građana Srbije. Kaži brate kratko jasno.
Zoran Broćić govori o krompiru na RTS. Njegovim učešćem dve firme koje su se bavila semenarstvo propale. Sada u propalom Centru za krompir koji ne postoji kao predsednik Skupštine nepostojećeg Centra i dalje unazađuje proizvodnju krompira. Jedino mu Fond za nauku zajedno sa IBIS finansira nekakvu proizvodnju Dragačevskoj mesečara u Beogradu. Ušemio se čovek, muze li muze…
Što ova klika okupljena oko direktora Milića koji „čuva“ imovinu Centra za krompir ne podnosi profesora Draga Miloševića? Baš čudno. Čak pokušavaju ga ga i nevešto i naivno i potajno predstavljaju (pojedinačno) ljudima u nekom kontekstu da bi i mi stvorili neku drugu sliku o čoveku koji neće da prodaje maglu sa njima. Sve ih znam u dušu.
Kako idu pripreme za Skupštinu udruženja za krompir? Hoćemo li se sastajati? Dosta je problema u ovoj oblasti.
Stanje u proizvodnji krompira nikada bolje. Sve manje domaćeg krompira. Što da se mučimo. Teški su to poslovi. Neka to rade ovi seljaci iz Jevrope. Mi smo nebeski narod.
Možemo li prodavati krompir preko udruženja? To bi valjalo ako može. Zaradite i vi koji dinar. A da i mi vajdimo.
Čemu služi udruženje osim lične koristi onih koji tu nešto mrse. Ovi sigurno imaju dijagnozu.
Дијагноза: Демагогија која је упропастила Центар за кромпир, производњу кромпира у Србији. Сада би да нешто унапреди.
Raditi li se šta u Centru za krompir u Guči?
Је ли се шта реализовало од идеја удружења?
Čime se sada bavi Zavod za krompir u Guči?
Ispituje tržište kako bi valjalo pakovati krompir za tržište; po 2,0 kg ili 3,0 kg ili …. u crvene vrećice ili žute ili zelene. Naravno uvozni konzumni krompir. Domaći u boje trobojke. Da se zna šta je srpski krompir, proizveden u Srbiji. Uvozni, u crvene vrećice uvezen iz Belorusije, zelene iz Holandije, plave iz Nemačke…..
Dobar naučno istraživački projekat.
https://www.tehnologijahrane.com/iz-novina/moze-li-se-oziveti-centar-za-krompir-guca
Može li se oživeti Centar za krompir „Guča“?
Objavljeno 14.01.2019. na eKapija
Datum: 14.01.2019. Izvor: eKapija
Mrtvac nikada nije oživeo…
Šta tim stručnjaka iz Centra za krompir preporučuje od sorti krompira za ovogodišnju setvu? Ima li nekih novih rezultata?
Какав центар какви бакрачи. Нема тамо нико осим што се у име покојног Центра продаје магла у конзерви.
….i vayduh u mrežastom džaku.
Oj Srbijo na šta si spala.
Ima li gde da se nađe spin „knjiga“ Milića Domanovića potpisana i od strane Živka Bugarčića o Zahodu za krompir pod naslovom Od nastanka do nestanka. Kako nije sramota Centra za kulturu iz Guče da bude izdavač takve „knjige“ tabloida? Ta „knjiga“ najbolje svedoči o stanju sa proizvodnjom krompira u Srbiji.
I sa kulturom u Guči.
Knjiga na 16 strana. Hahaha
Strašno. Čini se da je neko poturio leđa da oslobodi krivične odgovornosti onoga ko je opljačkao i uništio Centar za krompir. Podjednako su krivi. Ima to zabeleženo u tužilaštvu samo treba aktivirati.
Dr Poštić pisao falš radove o semenarstvu krompira. Da li zna Poštić šta je to semenski krompir? Koliko ima nečistoća u džaku semenskog krompira. Hahahahaha. Uh.
Nije kriv samo on već i koautori i recenzenti.
Dušan Ivanović, ko je taj?
Imam nešto konzumnog krompira. Stalno sam u dilemi kako da ga zapakujem za tržište. Koja težina i u kakve boje vrećice? Pa molim Udruženje da ne savetuje.
Dragačevac. Napravio si tehničku grešku. Nisi mislio da te ne savetuju već da te savetuju. Ima tamo ekipa…
Čmu služi ova udruga?
Radi lažnog predstavljanja, a možda kane i koji dinar ili evrić. A efekat??????????? Više su u medijima neki koji nisu u Udruženju dajući savete šta raditi i kako rešavati problem u proizvodnji krompira.
Udade li se Centar za krompir? Nuđeno ovima, nuđeno onima – neće niko ni za džaba. Uzeće neki biznismen. Radi Golije. Bacio je neko oko. Krčka se.
Spade krompir na niske grane. Umesto da kolo vode ljudi sa imenom i prezimenom iz struke ono glavni Dule.
To je srozao onaj Milić.
Znači li to da je taj glavni selektor?
Živko Bugarčić i Milić Domanović napisali knjigu na 16 strana o pokojnom Zavodu za krompir. Pisali gluposti, a nisu naveli najvažnije stvari postignute u Zavodu za vreme postojanja pa čak ni publikacije – knjige objavljene, u to vreme, od strane autora koji su tu radili (Jakovljević Miroslav, Smiljanić Aleksandar i Milošević Drago). Tito je umro 1980. godine.
Ima li ove godine obeležavanje svetskog dana krompira u Guči?
Čemu vam služi onaj Poštić iz Instituta u Topčideru? Da prebrojava kamenčiće u džaku semenskog krompira??? Ili koliko ima čestica zemlje u džaku sa elitnom ili originalpm? Srednji vek! Pogledajte taj rad, koautore, pa zaključite. Strašno.
Naša nauka se svodi na prodaju magle. Okačili dr pa se uzdudučili izmislili sa su nešto. Većina gola xxxxx. Žive a državnim jaslama o trošku mučenof naroda.
Da li znate da nastavnik na AF prof. dr i to redovni nije znao najelementarnije pitanje iz svoje specijalnosti.
Planira li Milić druga Nikolu Bajića u neko telo udruženja? Možda za proizvodnju organskog krompira. Šteta je da se ne iskoristi taj potencijal. Hahaha.
Naukom i strukom o krompiru u Srbiji treba da upravljaju ova dva drugara, Nikola i Milić. Da im se da imovina Centra za krompir za 1 dinar pa da vidimo šta bi uradili?
Opet nas Domanović zove u Guču na kupus i trubače.
Sada su glavni za krompir u Srbiji Domanović i Bajić. Tu je i Ivanović ekolog. Hahahahahahahahahaha